Kiša neće moći da nadomesti danak koji je s njiva ubrala suša
Da je kiša pala pre mesec dana mogla je da popravi situaciju na njivama, a čak ni ovako velika količina padavina nakon višemesečne suše neće značajnije doprineti većim prinosima i nivu podzemnih voda poručuju agrarni stručnjaci.
Pored nižih prinosa kultura koje se sada žanju već je očigledno da će problema biti sa predstojećom setvom pšenice, ječma, uljane repice… Naime, još nema na svim njivama dovoljno vlage i nivo podzemnih voda je i dalje nizak.
Kiša će, recimo, popraviti stanje na parcelama na kojima su sejane kasnije sorte soje, zrno će biti krupnije, ali i pored toga zbog suše će prinosi biti niži, po nekim procenama, i 50 odsto. Kod ranih sorti soje prinosi se kreću od 400 kilograma do 1,4 tone po hektaru.
I kod kukuruza je slično – kiša će pomoći možda samo kasnim hibridima, a to je veoma mali deo.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin kaže da je već evidentan pobačaj – prinosi se razlikuju od parcele do parcele i ako budu između 4,5 i pet tona po hektaru u ovim okolnostima biće dobro.
To bi značilo da će se ukupno skinuti 4,6 ili 4,7 miliona tona, što je malo iznad naših domaćih potreba. U tom slučaju, uzimajući u obzir i prelazne zalihe, bilo bi dovoljno žutog zrna za domaće potrebe, a ostalo bi ga i za izvoz.
Po njegovim rečima suncokret može dati bolju sliku budući da ga je posejano dosta, oko 250.000 hektara. Očekivani prinos je od 2,3 do 2,5 toni po hektaru, što znači da možemo da računamo na ukupan rod od najmanje 570.000 tona.
Galetin dodaje da će ove godine država verovatno uvesti kvote za izvoz kukuruza, jer više nemamo tolike viškove, dok je sa pšenicom druga priča.
“Pšenice možemo u ekonomskoj 2022/23. imati više od milion tona za izvoz, jer iako je malo podbacila u odnosu na prošlu bolje je prošla od kukuruza”, napominje Galetin.