Šoškić: Veća poljoprivredna proizvodnja kao rešenje za inflaciju
četvrtak, 08. septembra 2022.
Profesor na Ekonomskom fakultetu i bivši guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić kaže za N1 da Srbija da bi stabilizovala situaciju mora da obezbedi veću poljoprivrednu proizvodnju, „da ne dozvolimo da ono što mi proizvodimo lako izlazi odavde“.
Kako je rekao: „važno je da poljoprivrednici dobiju podršku države na vreme, da se obezbedi stabilnost u proizvodnji i snabdevanju. Neke mere koje bi obuzdale slobodan izvoz subvencionisanih proizvoda su potpuno opravdane, jer ne treba neki drugi da imaju koristi od naših proizvoda“.
Dodaje da će slabost evra Srbiji omogućiti da lakše održava stabilnost kursa, ali sa druge strane, Evropska centralna banka će morati da nastavi sa rastom kamatnih stopa, što će uticati na našu zemlju jer će zaduživanje na međunarodnom tržištu biti skuplje. Stoga, poručuje, da bi trebalo ostaviti na čekanju sve „grandiozne“ projekte koji nisu neophodni.
– Novac će biti skuplji, ako raste kamatna stopa u Evropi rašće i Euribor, a to će dovesti do skupljeg zaduživanja – pojasnio je on i dodao da ako su kamatne stope ispod nivoa inflacije, kao što je trenutno slučaj, svi gubimo novac.
Šoškić je istakao da ako se sankcije Rusiji nastave, negativni privredni efekti će biti mnogo veći na Evropu, nego na Ameriku, koja ima svoje resurse energije i nezavisnost u proizvodnji hrane.
Kako je naveo, podizanje kamatnih stopa je mera koja čini da određena valuta postane atraktivnija na međunarodnom tržištu.
– Istovremeno, ako su u pitanju dolar i evro, podizanje cene dolara kroz rast kamatne stope ne utiče samo na Ameriku, već i na zemlje u razvoju koje se zadužuju u dolarima – objasnio je Šoškić.
Dodaje da u samoj Evropi postoje zemlje sa već velikim kamatnim stopama, koje njihovo dodatno podizanje neće moći da prate, posebno Italija, treća ekonomija u Uniji, koja ima i veliki javni dug u donosu na BDP. To je sve, prema njegovoj oceni, razlog zbog kojeg je Evropska centralna banka oklevala sa podizanjem kamatnih stopa.
– Kada podignete kamatne stope, utičete na buduću tražnju, tako što će ljudi kad mogu da štede sa višom kamatnom stopom odložiti potrošnju i time ćemo manje stimulisati proizvođače… Cena toga je niža stopa privrednog rasta i veća stopa nezaposlenosti – ukazuje Šoškić.
Ističe da je ključni uzrok sadašnje inflacije na strani ponude, jer je došlo do prekidanja lanaca snabdevanja zbog kovida i rata u Ukrajini i samim tim smanjivanja ponude.
Navodi da ako centralne banke budu ostavljene da one rešavaju ovu inflaciju, biće bolno po privredni rast i zaposlenost i da je rešenje da vlade podstaknu „proizvodnju elemenata koji nedostaju, na primer hrane“.
Ukazuje da nema jedinstvenog rešenja ni jedinstvenog stava u EU kako koristiti instrumente Evropske centralne banke.
Šoškić je naglasio da pad evra dovodi do još veće inflacije.
Ispostavilo se, dodaje, da su sankcije zapravo samo ojačale Rusiju, koja sada ima „neuporedivo veći suficit nego ranije“.
– Iako im je izvoz opao, zarađuju više od izvoza energenata i hrane koja je poskupela, a sa druge strane imaju manje izdatke jer ne kupuju robu iz Evrope – zaključio je Šoškić.