Genomska selekcija omogućava precizan izbor najboljih priplodnih životinja
Institut za primenu nauke u poljoprivredi je zajedno sa partnerskim organizacijama (PSSS Šabac, PSSS Valjevo, PSSS Čačak i Institutom PKB Agroekonomik) u utorak, 04.10.2022. godine, održao završni skup na Agronomskom fakultetu u Čačku, na kojem su promovisani rezultati projekta „Genetska selekcija u stočarstvu“.
Projekat je finansiran sredstvima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja, u okviru podsticaja za unapređenje sistema kreiranja i prenosa znanja kroz razvoj tehničko-tehnoloških, primenjenih, razvojnih i inovativnih projekata u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2021. godini.
Cilj projekta „Genetska selecija u stočarstvu“ bio je da se genomska selekcija, kao najefikasnija mera za unapređenje genetske osnove populacije goveda, objasni i približi našim proizvođačima i stručnjacima u savetodavnim i stručnim službama i na taj način ih motiviše da genomsku analizu uvrste u redovnu upotrebu, kao jednu od osnovnih mera koja se odnosi na unapređenje kapaciteta stada, bez obzira da li se radi o mlečnim ili tovnim rasama goveda.
Genomska selekcija predstavlja jednu od novijih selelekcijskih metoda, koja do sada nije imala značajniju primenu u Srbiji. Ova metoda se zasniva na uzimanju uzoraka tkiva životinja za DNK analizu, kako bi se što tačnije procenio njihov genetski potencijal za osobine od ekonomskog značaja. Pravovremeno urađena genomska analiza pruža mogućnost da se već u prvim nedeljama po rođenju izaberu grla koja imaju superiorni genetski potencijal za proizvodnju mleka ili mesa i kao takva koriste za dalju reprodukciju.
Iako se do sada glavna primena genomske selekcije u govedarstvu odnosila na selekciju superiornih mladih bikova i postizanje bržeg genetskog napretka, procena genomske priplodne vrednosti kod mladih ženskih grla takođe ima svoje prednosti. Ona će u budućnosti imati još veći značaj, posebno prilikom odabira budućih bikovskih majki, kao i potencijalnih plotkinja za embriotransfer i oplodnju seksiranim semenom, čime se postiže ne samo veća ekonomska dobit, već se i utiče na očuvanje zdravlja i produžavanje proizvodnog i životnog veka životinja
Genomskom analizom u ovom projektu je obuhvaćeno 550 ženskih grla holštajn frizijske rase, različitih kategorija, koja su gajena na 19 gazdinstava u Beogradskom, Mačvanskom, Kolubarskom i Moravičkom okrugu. Za potrebe ispitivanja uzeti su uzorci dlake korena repa, sa očuvanim folikulima. Analiza je urađena u laboratoriji Neogen Gene Seek (www.neogen.com [email protected]), po standardima USA-CDCB (Council on Dairy Cattle Breeding), čime je omogućeno poređenje naših grla sa referentnom populacijom krava holštajn rase u SAD.
Dobijeni rezultati predstavljaju procenjene genomske priplodne vrednosti za osobine prinosa, tipa, zdravlja i plodnosti. Pored ovih osobina, prikazani su i kompozitni indeksi, koji obuhvataju neto genetsku dobit izraženu kroz životni profit u dolarima (Net Merit, NM$), neto genetsku dobit u stadima čije je mleko namenjeno za proizvodnju sira (Cheese Merit, CM$) i neto genetsku dobit u stadima namenjenu proizvođačima čiji sistem marketinga favorizuje prinos mleka (Fluid Merit, FM$). Za odgajivače je značajno i poznavanje vrednosti IPI indeksa (Igenity Production Index) ili indeksa produktivnosti. Takođe su ustanovljeni genetski statusi i genetske anomalije, a izračunat je i koeficijent genetski procenjenog inbridinga, koji je za posmatranu populaciju naših ženskih grla iznosio prosečno 6,16 (srednje nizak nivo srodstva). U tabeli 1 prikazana su prosečna odstupanja ustanovljenih genomskih priplodnih vrednosti za neke ekonomski važnije osobine ispitivanih grla, u odnosu na referentnu populaciju krava holštajn rase iz SAD.
Tabela 1. Prosečno odstupanje priplodne vrednosti ispitivanih grla u odnosu na referentnu populaciju holštajn rase iz SAD
| Osobine | Prosečno
odstupanje |
Osobine | Prosečno
odstupanje |
| Proizvodne osobine | Osobine tipa | ||
| – prinos mleka, kg | -256,54 | – visina krsta | -0,66 |
| – prinos mlečne masti, kg | -13,52 | – leđna linija | 0,22 |
| – prinos proteina, kg | -7,29 | – širina grudi | -0,50 |
| – sadržaj mlečne masti (%) | -0,42 | – mlečne karakteristike | -0,89 |
| – sadržaj proteina (%) | -0,42 | – položaj zadnjih nogu | -0,06 |
| Osobine plodnosti | – ugao papka | -0,67 | |
| – lakoća teljenja po očevima | 7,70 | – veza prednjeg vimena | -0,13 |
| – stopa začeća junica | -0,60 | – visina zadnjeg vimena | -1,27 |
| – stopa začeća krava | -0,21 | – jačina central. ligamenta | -0,97 |
| – stopa mrtvorođenja kćeri | -0,23 | – položaj prednjih sisa | -0,77 |
| – stopa mrtvorođenja sinova | 6,61 | – položaj zadnjih sisa | -0,73 |
| – trajanje bremenitosti | -0,04 | – dužina zadnjih sisa | 0,24 |
| – uzrast pri prvom teljenju | 0,31 | ||
Većina rezultata je sa negativnim predznakom, što znači da je procenjena genomska priplodna vrednost za posmatrane osobine kod naših grla ispod proseka referentne populacije.
Posmatrajući dobijene rezultate, može se zaključiti da je za unapređenje proizvodnje mleka neophodna stalna edukacija poljoprivrednih proizvođača u cilju boljeg razumevanja značaja genetike i selekcije. To se posebno odnosi na primenu novih metoda, kao što je genomska selekcija. Proizvođačima bi trebalo predočiti da je investiranje u poboljšanje genetske osnove siguran put za najbrži ekonomski napredak.
Za naše stočare svakako je najvažnije ono što bi genomska selekcija donela u smislu podizanja efikasnosti i profitabilnosti proizvodnje mleka i mesa. Realna je mogućnost da se proizvodni rezultati u našem stočarstvu poboljšaju kroz adekvatnu primenu genomske selekcije, koja bi stočarima omogućila da proizvedu više mleka i mesa, troše manje hrane po jedinici proizvoda, povećaju efektivnost genetskog materijala koji nabavljaju i budu apsolutno uvereni u poreklo svojih životinja.
Izvor: IPN