Portal pametne poljoprivrede

Danas, 15. oktobra obeležava se Međunarodnog dana seoskih žena. Tim povodom Zavod za ravnopravnost polova skrenuo je pažnju javnosti na položaj žena u ruralnim sredinama i na probleme sa kojima se one suočavaju u svakodnevnom životu.

Žene iz ruralnih područja smatraju se ranjivom grupom stanovništva, a njihov nepovoljan socioekonomski položaj, u poređenju sa muškarcima, ogleda se u težem pristupu resursima, nižem nivou obrazovanja, manjim šansama za održivo zapošljavanje i različitim oblicima diskriminacije.

Žene sa sela ne učestvuju ravnopravno na pozicijama vlasti i u donošenju odluka na svim nivoima. Kućni poslovi i briga o deci skoro su isključivo poslovi kojima se bave žene, uz intenzivni rad u poljoprivredi, dok u organizaciji gazdinstva uglavnom imaju ograničeni pristup prihodima, imovini i odlučivanju. U Srbiji, većinu lica čiji su glavni izvori prihoda od zarada i prihodi od imovine čine muškarci, dok žene čine većinu lica čiji su glavni izvori prihodi penzija i socijalna davanja.

Pored manjeg vlasništva nad privatnim resursima poput zemlje, obradivog zemljišta i nepokretnosti( žene na selu vlasnice su gazdinstava u Srbiji u samo 12 odsto slučajeva), utiče i neadekvatan pristup uslugama u zajednici koje bi povećale njihove šanse na tržištu rada (usluge nege i brige o deci, bolesnima i starijima), prevoz, pristup informacijama o pravima i dostupnim vidovima podrške, pristup informacionim tehnologijama, pristup znanjima i programima doživotnog učenja, koji bi stvorili šanse za održivo zapošljavanje, samozapošljavanje, zadrugarstvo i socijalno preduzetništvo.

Iako svojim radom mnogo doprinose poljoprivrednoj proizvodnji, istraživanja su pokazala da žene na selu dobijaju mnogo manje finansijske pomoći, i mnogo manje koriste mogućnosti koje nudi poljoprivredna politika. Korisnici mera poljoprivredne politike većinom su poljoprivrednici sa većim farmama, obrazovaniji i mlađi, a to su obično muškarci, dok su žene te koje su manje obrazovane, s manjim farmama i starije životne dobi.

Više od polovine žena sa sela formalno je nezaposleno, neke od njih nemaju ni zdravstveno osiguranje, a u starosti neretko žive na rubu egzistencije. Od početka pandemije korona virusa dodatno su marginalizovane time što je povećan obim neplaćenog kućnog rada i poslova staranja o porodici, što ih je dovelo u situaciju od povećanog rizika od nasilja u porodici.

Postojeća podrška ženama u poljoprivredi i u ruralnom razvoju je još uvek nedovoljna i neophodno je da se zameni sistemskom podrškom koja doprinosi održivim promenama i poboljšanju kvaliteta svakodnevnog života na selu.

Politikama Pokrajinske vlade predviđeni su posebni programi i mere za unapređenje položaja žena i ekonomskog osnaživanja ranjivih grupa. Jedna od mera jeste svakako rodno odgovorno budžetiranje koje se u AP Vojvodini primenjuje od 2015. godine.

Cilj ovakve javne politike jeste ugrađivanje rodne perspektive u kreiranje budžeta na svim nivoima vlasti, njegovu procenu i analizu i restruktuiranje prihoda i rashoda u cilju ravnomerne raspodele sredstava, sa ciljem zadovoljavanja potreba i žena i muškaraca, naročito marginalizovanih društvenih grupa kao što su žene na selu.

Zavod za ravnopravnost polova od svog osnivanja radi na vidljivosti žena sa sela i putem konkursa, edukacija i promocije ove društvene grupe u javnosti radi na unapređenju njihovog položaja. Jedan od programa ekonomskog osnaživanja žena koji je pokazao najvidljivije rezultate svakako jeste konkurs za kupovinu kuća na selu na osnovu kog je od 2015. godine do danas 327 žena postalo suvlasnica nekretnine.

Zavod za ravnopravnost polova će ove godine Međunarodni dan seoskih žena obeležiti organizovanjem tradicionalne manifestacije „Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini“ 22. oktobra 2022. godine u gradu Somboru. Na Sajmu će se predstaviti seoske žene iz 180 udruženja žena sa područja čitave Vojvodine. Ženska udruženja prikazaće svoje rukotvorine i druge proizvode afirmišući na taj način svoj aktivizam, kreativnost i preduzetnički potencijal.

15. oktobar je ustanovljen kao Svetski dan seoskih žena na Konferenciji žena Ujedinjenih nacija u Pekingu 1995. godine, kada se i naša vlada obavezala da ženama na selu obezbedi ravnopravan pristup i potpuno učešće u strukturama vlasti, i učini vidljivim njihove potrebe i mogućnosti u kreiranju razvojnih politika sela.