Portal pametne poljoprivrede

Bojan Jovanović iz Borče ima tasta i taštu u Arilju, mestu poznatom po proizvodnji maline toliko, da je ova voćka dobila naziv ariljsko zlato. Bave se uzgojem voća, a odlučili su se da prošire proizvodnju i uđu u preradu. Nisu se odlučili za džemove ili sokove, a sa nama su podelili svoju ideju i dosadašnje iskustvo.

U vremenu u kome živimo neophodno je da razvijamo proizvodnju da bismo opstali i pored svih teškoća sa kojima se suočavamo. Na našim prostorima, taj razvoj je najčešće povezan sa dovitljivošću i kreativnošću u pronalasku načina da se sa minimalnim ulaganjem dopuni kućni budžet, pa i kasnije razvije dodatni posao ili proširi postojeći.

Bojanovi tast i tašta se godinama bave malinarstvom i porodično su odlučili da, pored prodaje sveže maline otkupljivačima, probaju nešto novo. U okviru domaćinstva imaju još po par stabala višnje, kupine i drugog voća. Nisu hteli da prave džemove i sokove, već su odlučili da se malo izdvoje i da ponude tržištu domaće voćne likere.

– Liker je piće koje je jako pitko zbog toga što u njegovoj proizvodnji, pored rakije od loze, koristimo domaće voće koje ima prirodno sladak sok. Istraživanjem koje smo sproveli zaključili smo da liker nije toliko kod nas zastupljen i da postoji samo nekoliko ukusa. Pored maline, od koje proizvodimo najveće količine likera, imamo i likere od višnje, kupine, kajsije i oraha – priča nam Bojan.

Kvalitet kao imperativ

Kako kaže naš sagovornik, cilj im je bio da postignu kvalitet i prepoznatljivost kod kupaca, te su odlučili da prave likere isključivo od domaće rakije od loze i njihovog, domaćeg voća koji sami uzgajaju. Svoj brend su nazvali „Tašta i zet“, ističući značaj porodice i sloge, a sa ovim nazivom postigli su da budu jedinstveni, dopadljivi i prepoznatljivi.

Cena maline dobra, ali je suša smanjila rod

Njihovo domaćinstvo godišnje proizvede oko 4.000 kg maline. Jedan deo prodaju hladnjači, a deo prerađuju u liker. Nažalost, ova godina nije bila baš najklonjena malini. Kako kaže naš sagovornik, prinos je bio nešto manji nego prethodnih godina, pre svega zbog suše. Sa otkupnom cenom su bili zadovoljni.

–  Cena maline iz godine u godinu varira u zavisnosti od prirodnih uslova, količine i kvaliteta roda, kao i uslova na tržištu. Cene đubriva, pesticida i ostalih hemijskih proizvoda koji se koriste u proizvodnji su drastično poskupeli, a količina maline je bila manja. Dobra strana je što je cena maline po kojoj smo prodavali hladnjači bila viša nego prethodne godine. Pored toga, bavimo se i preradom, pa se sve to nekako nadoknadi – kaže Bojan.

Sto posto domaći proizvod

U njihovom proizvodnji akcenat je na domaćim sirovinama. Koristi se lozovača od domaće loze, a sam proces proizvodnje likera traje oko 40 dana, od trenutka stavljanja svežeg voća u rakiju.

– Pored voća iz našeg domaćinstva, koje čini najveći deo likera, stavljamo i manju količinu šećera, s obzirom da je voće samo po sebi slatko. Ne stavljamo nikakve druge dodatke, jer želimo da naši kupci najviše osete ukus i miris voća u likeru kada ga konzumiraju – objašnjava Bojan.

Na prodaju se ne žale. Ne propuštaju ni jedan bazar, festivale zimnice i hrane koji se održavaju u Beogradu i Novom Sadu. Takođe, aktivni su na društvenim mrežama, najviše na Facebook-u i Instagram-u. Ono što kupci najviše kupuju, to su liker od maline, kajsije i višnje.

–  S obzirom na savremen način života, da ljudi nemaju vremena da obilaza bazare, idealan način da pogledaju i poruče što žele je preko internet prodaje. Prednost bazara u odnosu na internet prodaju je svakako što kupci mogu pre same kupovine da probaju likere i tako se pre odluče koji ukus žele da kupe. Pored toga, likeri se često kupuju kao poklon prijateljima, za razne proslave i događaje, jer svako želi da obraduje nekoga sa nečim autentičnim, a retko ko je probao pravi domaći liker od maline – zaključuje Bojan.

Autor teksta: Tijana Todorović

Autor fotografija: Bojan Jovanović, Tašta i zet