Portal pametne poljoprivrede

Koncept neoiliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na poljoprivredu Srbije. Korporativni cilj je stvaranje i prisvajanje profita. Cilj kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta u Srbiji. Istraživanje pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene poljoprivredi, a koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno čak četiri milijarde evra! Dakle, od dodeljenih subvencija 70 odsto pripada poljoprivredi, a 30 odsto ostalim učesnicima. Tu je i deo političke rente koja se uzima! I taj novac se uzima od onih koji obrađuju njive, koji proizvode hranu za opstanak i ostanak zemlje. Niti se to priznalo da im se novac uzima, niti im se nekada kaže gde taj ukradeni novac se troši! Nikada im se za to niko nije izvinio, a svake godine im zavlače ruku u džep! Poljoprivredu u tom vremenu karakteriše nizak nivo investicija od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija. Kada je reč o stranim direktnim investicijama, tu nema velikog interesovanja jer je od ukupnih SDI u agrar godišnje, od demokratskih promena 2000. godine, ulagano od 0,6 do najviše 1,7 odsto. U mnogim selima pitaju se ko će sahraniti poslednjeg

Piše: Branislav Gulan

U Srbiji je, bez podataka za Kosovo i Metohiju, u 2019. rođeno je 64.399 beba što je za 424 više nego u 2018. godini. Ovaj broj beba bio je najmanji od 1875, kada je na tadašnjoj teritoriji Srbije, pred srpsko-turske ratove, živelo 1.378.000 stanovnika. Međutim, i od najmanjeg može manje, pa je to bilo u godini Korone. Ako u 2018. godini isključimo podatke iz Vojvodine ostaje nam 47.414 rođenih što je uporedivo sa Srbijom oko 1850. godine kada je u njoj živelo manje od milion stanovnika. Mučna poređenja! U 2019. je, ukazuju analitičari, u Srbiji umrlo je 101.458 stanovnika, što znači da se broj smanjio za 37.059, što je manje za jedan Bečej ili Negotin, ne računajući emigriranje naših stanovnika u Austriju, Nemačku, Švajcarsku i u ostale zemlje.

Na jednu rođenu bebu imali smo 1,6 kovčega i povoljniji odnos rođenih prema umrlima imali su samo Novi Sad, Zvezdara, Tutin, Preševo, Novi Pazar i Bujanovac – kaže Gulan. – Posmatrano po oblastima Srbije, 10 je imalo dva i više puta umrlih u odnosu na broj rođenih, a najnepovoljniji odnos je imala Zaječarska oblast sa 3,3:1 u korist umrlih. Dva i više puta veći broj umrlih od broja rođenih imalo je tada 89 opština u Srbiji u 2019. godine. Crna Trava je „šampion” sa 10,5 umrlih na jednog rođenog, a prate je Gadžin Han (5,8:1) i Rekovac (5,2:1). Konkurencija na vrhu ovakve liste je veoma velika jer tu su još i Ražanj, Babušnica, Malo Crniće, Kučevo i Negotin sa odnosom većim od 4 prema 1. Statistika na nivou naselja bi tek bila poražavajuća jer je desetine (da se suzdržim od stotina) sela bez ijednog živorođenog uz sahrane kao jedini društveni događaj. Postavlja se pitanje u mnogo sela ko će sahraniti poslednjeg.

Rezultati o rađanju i smrtnosti u Srbiji ukazuju da nam država ubrzano nestaje. Jer, do 2020. godine više je umiralo nego što se rađalo 37.000 ljudi godišnje. Korona je uticala na povećanje smrtnosti za 15.000, ali i na odluke za manje rađanje dece u 2020. godini za blizu 5.000! O tome najbolje govore podaci Republičkog zavoda za statistiku, u kojima se između ostalog ističe:

Drastičan rast smrtnosti u Srbiji u 2020. godini!

U Srbiji je u 2020. godini umrlo više od 116.000 žitelja, a rođene su samo 61.693 bebe! To je najlošija demografska slika Srbije u poslednjih 100 godina! Dakle, prošle 2020. godine u Srbiji je rođeno 61.693 dece, što je za 2,8 odsto ili 1.791 manje nego u 2019. godini kada je rođeno 63.484 beba, objavio je Republički zavod za statistiku. Samo u tri prošlogodišnja meseca. 2020. godine, i to u januaru, junu i septembru rođeno je više dece nego u istim mesecima 2019. godine, dok je u svim ostalim mesecima zabeležen manji broj rođene dece.

Lane, 2020. godine je umrlo više od 116.000 ljudi, što je za 13, 9 odsto ili 13.991 više nego 2019. godine. Najveća razlika u broju umrlih zabeležena je u decembru. Naime, u decembru 2020. godine umrlo je 17.321 osoba što je skoro duplo više nego u decembru 2019. godine kada je umrlo 8.803 ljudi. Veoma su nepovoljni i novembarski podaci, jer je u novembru prošle godine takođe umrlo više od 10.000 ljudi, tačnije 10.835 što je za 2.843 više nego u istom mesecu godinu dana ranije 2019. godine.

Nada u zadrugarstvo!

I pored toga što je zadrugarstvo u Srbiji, a pre toga u SFRJ, osporavano i decenijama sistemski uništavano, poverenje zadrugara je veoma brzo vraćeno. Za sada je vraćen duh zadrugarstva, a pomoć za obnavljanje rada stiže postepeno. U bliskoj budućnosti očekuje se i povratak zadružne imovine, vredne najmanje oko dve milijarde dolara. Pokretanjem akcije ,,500 zadruga u 500 sela”, čiji je cilj ujednačeni regionalni razvoj u Srbiji, vraćen je duh zadrugarstvu. Za samo tri godine, od aprila 2017. do početka 2020. godine, osnovano je oko 580 novih zadruga (bilo je 1.543 zadruge u Srbiji aprila 2017. godine). Do sredine 2020. godine taj broj je povećan na oko 720 novih zadruga. Zadruge su do tada bespovratno dobile 1,7 milijardi dinara. Taj novac je direktno pomogao život i rad 152 zadruge, odnosno fabrike pod otvorenim nebom. Pomognut je i rad i život u tolikom broju seoskih firmi i život 6.120 seoskih porodica. Srbija je do pokretanja akcije ,,500 zadruga u 500 sela” bila zemlja u kojoj se godišnje gasilo oko 100 zadruga! Posle tog osnovano je 1.000 novih zadruga za samo četiri godine, što je doprinelo da se promeni zadružna mapa Srbije, jer je broj poljoprivrednih zadruga značajno povećan, kaže Risto Kostov, sekretar Nacionalnog tima za preporod sela Srbije.

Uskoro konkurs: 500 miliona za 60 zadruga

Uskoro treba da bude raspisan konkurs na kome će bespovratno i u ovoj godini biti dodelјeno 500 miliona dinara za obnavlјanje blizu 60 seoskih zadruga. Od 2017. godine do sada, koliko traje akcija, novac je dobilo oko 207 zadruga u iznosu od blizu 2,2 milijarde dinara. Sa ti novcem je pomognut rad i život blizu 10.000 porodica, pre svega, na nerazvijenom jugu Srbije Dakle, duh zadrugarstva, koji je odavno bio zamro, vraćen je u Srbiju. Razlika između udruživanja posle Drugog svetskog rata i ovog je, što se danas u zadrugu unosi samo gotov proizvod da bi se prodao i naplatio.

Na početku akcije „500 zadruga u 500 sela“ bilo je oko 50.000 zadrugara i oko 150.000 kooperanata. Taj broj se značajno povećao, danas je više od 1.000 novih zadruga. Tim Milana Krkobabića, ministra za brigu o selu, koji je aprila 2017. godine, uz podršku države, pokrenuo akciju i od tada oni krstare selima Srbije, ne samo onim u pet najugroženijih okruga na jugu Srbije. Stare zadruge dobijaju 150.000 evra, nove do 75.000 evra. Veliko je interesovanje za javni konkurs za kuće sa okućnicom. U Srbiji ima oko 200.000 praznih kuća. Najviše ih je u rubnim područjima Banata, zatim Bačkoj u delovima prema Hrvatskoj, te jugu Srbije, gde nam je Kuršumlija tako reći prazna, kao i Trgovište.

U 2021. godini

• 515 porodica, 81 mladi polјoprivrednik, 55 samohranih roditelјa dobilo je svoj dom na selu! Ukupno je stanare dobila 651 kuća!
• 57 zadruga je unapredilo svoje poslovanje;
• 479 sela u 18 lokalnih samouprava rešilo je problem prevoza minibusevima;
• 100.000 lјudi iz 961 sela takmičilo se i družilo na ,,Miholјskim susretima sela’’;

U 2022. godini:

• Prošlo je samo mesec dana od konkursa u 2022. godini, a nove stanare dobilo je 65 kuća! Konkurs će se produžavati dokle god lјudi budu konkurisali!
• Na drugom konkursu, krajem aprila 2022. godine za dodelu praznih kuća na selu dodelјeno je 90 kuća onimaa koji hoće da žive u selima, odnosno naselјenim mestima Srbije
• Minibusom kroz kuršumlijska sela (27. april 2022)  – Ministarstvo za brigu o selu radi na rešavanju problema mobilnosti seoskog stanovništva, izjavio je danas ministar Milan Krkobabić. „Putevi su klјučna stvar, ali ono što mi radimo je rešavanje problema mobilnosti seoskog stanovništva – odlaska iz jednog u drugo selo, ili iz sela u opštinsko i gradsko sedište, do lekara, u školu, poštu ili na neku sportsku manifestaciju. Omogućićemo ovakvim vidom prevoza minibusevima, besplatan prevoz lјudi u ovim područjima“, kazao je Krkobabić u Kuršumliji, u prvoj vožnji minibusom za prevoz seoskog stanovništva, kuplјenim sredstvima Ministarstva za brigu o selu. Krkobabić je najavio da će u narednom periodu Saobraćajni fakultet Beogradskog univerziteta uraditi celovit program kojim će se pokriti sve 44 opštine četvrte grupe razvijenosti. On je, posle kraćeg sastanka sa rukovodstvom opštine, pošao u prvu vožnju minibusom predvidjenom trasom kojom će ovo vozilo svakodnevno saobraćati i zaustavio se u selima Konjuva i Belo Polјe. Na pitanje ministra da odmah kaže jednu svoju želјu desetogodišnji Andreja iz sela Konjuva je izmamio osmeh i odobravanje svih prisutnih odgovorivši kratko i bez razmišlјanja „Da nas u selu bude više!“.
• Oživele kuće
• „Za nepunih godinu dana oživelo je više od 800 kuća u selima Srbije. Interesovanje je ogromno, javlјaju se sve mlađi lјudi“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić u Palati Srbija gde je održano potpisivanje ugovora za kupovinu seoske kuće sa okućnicom, za one zahteve koje je komisija odobrila 26. aprila ove 2022.  godine.  Odlučeno je da se dodeli bespovratni novac za kupovinu još 90 seoskih kuća i to za 64 porodice, 13 mladih polјoprivrednika i polјoprivrednica i 13 samohranih roditelјa sa teritorije čitave Srbije. Sredstva za kupovinu seoskih kuća se dodelјuju po redosledu pristiglih prijava, do utroška 500 miliona dinara – koliko iznose opredelјena sredstva Ministarstva za brigu o selu za ovu namenu, a najkasnije do 1. novembra 2022. godine.  U prošlogodišnjem ciklusu dodelјena je 651 seoska kuća sa okućnicom u čak 100 jedinica lokalnih samouprava, a sa kućama koje su dodelјene do maja ove 2022. godine, broj seoskih kuća u svim delovima Srbije koje su dobile nove stanare, prelazi 800.