Portal pametne poljoprivrede

Šaran vodi poreklo iz istočne i srednje Azije. Kinezi su ih odgajali u jezerima još pre 2.500 godina. Evropski misionari su šarana preneli u Evropu, a u 16. veku je stigao u danske manastire. Šaran je vrlo oprezna riba, ne grize uvek udicu ribolovaca. U našoj zemlјi šaran je najučestalija riba.

Šaran je riba nad ribama, biljojed, a i uopšte – on  je njegovo veličanstvo šaran. Mnogi će se usprotiviti, ali samo šaran je dobar na sve načine: grilovan, pržen, kuvan, dimljen, pečen i „na procepu“. „ Na procepu“ znači da je riba na dugačkom elastičnom štapu zabodenom u zemlju, a riba se peče pored otvorene vatre.

Meso šarana je ukusno, lako svarljivo i sadrži samo 100- 127 kcal na 100 g. U mesu se nalaze brojni vitamini (A, E, B, ..), minerali (fosfor, gvožđe, kalcijum) i nezasićene masne kiseline, vrlo korisni za ljudsko tijelo. Među njima su posebno važne omega-3 masne kiseline, koje su u mesu šarana dostupne u biološki najboljem obliku za čoveka, kao DHA i EPA masti, navodi se na sajtu Klastera Naša riba.

U našim vodama razlikujemo dva oblika šarana: telo šarana iz otvorenih voda je izduženo i cilindrično, dok su ribnjački gajeni šarani kraći, krupniji sa višim grebenom. Gajeni šaran je selekcionisan da što bolje iskoristi hranu u kontrolisanim uslovima. Po krljuštima razlikujemo gole, maloljuskave, veleljuskave i ljuskave oblike. Ribnjački šaran se ne smatra nezavisnom formom. Usta se otvaraju do vrha, mogu se istisnuti kao harmonika jer su prilagođena usisavanju hrane sa dna. Od dva para brkova kraći su na gornjim usnama a duži u uglovima usana. Oči su male u poređenju sa telom. Repno peraje je dobro razvijeno i duboko usečeno. Peraja su sivkasta, parna peraja i peraje ispod repa su narandžasto crvenkasti. Boja im varira u zavisnosti od staništa i porekla, najčešće tamna, maslinasto zelena ili uljano braon, bočna strana tela je zelenkasto žuta.

Šaran je naša najznačajnija riba i sa privrednog i sa sportskog aspekta. Najviše se proizvodi u akvakulturi a ujedno je najinteresantnija riba za sportske ribolovce (kako zbog veličine tako i zbog lukavosti).

Slavska trpeza je nezamisliva bez ove ribe. Načini pripreme su veoma raznovrsni a mnogi su za naše potrošače nepoznati. Iz tog razloga će se klaster akvakulture Naša riba posebno baviti prikazivanjem raznih načina spremanja ove „carske“ ribe.

Meso šarana je odličnih organoleptičnih svojstava i spada u grupu najkvalitetnijih namirnica. Meso je svetloružičasto, lako svarljivo, brzo se resorbuje, visoke je nutritivne, a male kalorijske vrednosti (100kcal/100gr) odnosno 420 kj. Sadržaj proteina je 17%, masti 2-4%, minerala 1,2%, bogat je izvor vitamina A, D i B grupe, kao i magnezijuma, fosfora, joda i fluora. Nizak je sadržaj holesterola (50mg/100gr) veoma je bitna i značajna količina polinezasićenih masnih kiselina (omega-3 i omega-6). Ovakva količina masnih kiselina utiče na zdravlje ljudi i sprečava koronarna oboljenja. Cilj klastera je da se poveća konzumacija šarana i da bude na trpezi barem dva puta nedeljno.