Sok od organske cvekle, lek za mnogo bolesti
Cveklu mnogi smatraju kraljicom povrća, najkorisnijom i najlekovitijom povrtarskom kulturom. Ipak, iako sadrži najširu lepezu minerala i vitamina, među kojima je i izuzetno redak vitamin B12 koga gotovo da i nema u drugim biljnim namirnicama malo se koristi u ishrani u Srbiji. Retki su i proizvođači ovog povrća.
Međutim, u planinskim vrletima zapadnog dela Srbije ona se gaji i to na potpuno organski način. Aleksandar Krstić iz Vraneša, do pre nekoliko godina cveklu je sejao za sopstvene potrebe, ali i to se promenilo pa je sada gaji za tržište.
Na proplanku iznad Zlatarskog jezera, i nadmorskoj visini većoj od 1.000 metara on pod ovim povrćem ima pola hektra, a osim njega u ovom kraju je još nekoliko sertifikovanih organskih proizvođača. Sve što proizvedu otkupi im preduzeće Es komerc iz susednog Prijepolja, koje od organske cvekle pravi sokove i salatu za inostrano tržište.
„Cvekla je veoma jednostavna za gajenje, međutim organska proizvodnja je izuzetno teška jer se sve radi ručno. Veoma je bitno da se oplevi na vreme, jer ukoliko se pusti da je savlada trava i korov koren će biti sitan i nepravilnog oblika. Plevi se ručno, kao što se obavljaju i drugi poslovi, poput vađenja korena i uklanjanja lišća. Zbog toga zahteva značajno angažovanje radne snage, što u krajnjem ishodu poskupljuje proizvodnju”, kaže Krstić.
U Vranešima, gde vlada surova klima, cvekla se seje početkom maja, a vadi pre prvih mrazeva. Aleksandar ističe da je prilikom setve bitno da se poštuje i zna plodored, što znači da se na istoj parceli seje tek nakon tri i više godina. Od šest do deset kilograma semena potrebno je za setvu jednog hektara.
„Setva u planinskim predelima ima i svojih prednosti, jer ovde cveklu ređe napadaju biljne štetočine, koje znaju da desetkuju rod. Najbolje prinose daje na zemljištima neutralne pH vrednosti. Za đubrenje parcele najbolji je stajnjak, ili kokošije organsko peletirano đubrivo”, tvrdi Krstić.
Narodni vidari kažu da je cvekla dobra i protiv tumora i leukemija, da pospešuje rad nerava, mozga i podstiče aktivnosti jetre i želudca.
Sok isceđen iz sveže cvekle ima posebnu vrednost. Krepi i jača ceo organizam i deluje povoljno na metabolizam. Cvekla je izuzetno sočna, pa se od kilograma korena dobija oko 750 mililitara soka. U novovaroškim selima sok od organske cvekle cede na svoj način.
„Godinama unazad sok cedimo uz pomoć hidrauličnog cepača za drva, koji je specijalno adaptiran za ove potrebe. Cvekla se najpre dobro opere, pa se zatim neoljuštena izrenda i tako izrendana ubacuje u presu gde se pod velikim pritiskom iz nje iscedi i poslednja kap soka. U isceđen sok se potom doda malo limunovog soka, otprilike tri limuna na 20 litara soka od cvekle, pa se naspe u staklenu ambalažu i pasterizuje. Ovako napravljen sok može da stoji cele zime, a da ne izgubi na kvalitetu”, objašnjava proceduru pripreme soka Aleksandar.
Cveklu ili volite ili ne volite, Ili ste njen vatreni obožavalac ili vam je muka i od same pomisli na njen pomalo specifičan ukus, Aleksandar Krstić i njegova porodica zasigurno vole ovo specifično povrće.
Izvor: Glas Zapadne Srbije