Portal pametne poljoprivrede

Nova studija entomologa Univerziteta Merilend pokazuje da je životni vek pojedinačnih pčela koje se drže u kontrolisanom, laboratorijskom okruženju 50% kraći nego što je bio 1970-ih.

Kako je objavljeno na fb nalogu novosadskog Naučnog instituta za veterinarstvo, kada su naučnici modelirali efekat današnjeg kraćeg životnog veka, rezultati su pokazali povećane gubitke kod kolonija i smanjene trendove u proizvodnji meda koje su američki pčelari videli poslednjih decenija.

Naučnici navode da su razlozi ovome bolesti, paraziti, pesticidi i ishrana.

Ovo je prva studija koja pokazuje da smanjenje životnog veka medonosnih pčela potencijalno nije izazvano samo stresorima iz okoline, nagoveštavajući da genetika može uticati na trendove u pčelarskoj industriji.

Studija je objavljena 14. novembra 2022. u časopisu Scientific Reports.

Autor istraživanja Nearman je prvi primetio smanjenje životnog veka dok je vodio studiju o standardizovanim protokolima za uzgoj odraslih pčela u laboratoriji. On je uočio da je srednji životni vek njegovih pčela u kavezu upola kraći od pčela u kavezu u sličnim eksperimentima 1970-ih godina (17,7 dana danas naspram 34,3 dana 1970-ih.) Ovo je podstaklo detaljnije analize objavljenih laboratorijskih studija u poslednjih 50 godina.

„Kada sam analizirao životni vek pčela, shvatio sam da zapravo postoji ogroman efekat vremena“, rekao je Nearman. „Standardizovani protokoli za uzgoj pčela u laboratoriji nisu bili formalizovani sve do 2000-ih, pa biste pomislili da životni vek bi bio duži ili nepromenjen, jer postajemo sve bolji u ovome, zar ne? Umesto toga, videli smo udvostručenje stope mortaliteta.“

Kada je tim modelirao efekat smanjenja životnog veka za 50% na pčelarsku proizvodnju, gde se izgubljena društva zamenjuju na godišnjem nivou, to je rezultiralo stopama gubitka od oko 33%. Ovo je veoma slično prosečnim stopama zazimljavanja i godišnjih gubitaka od 30% i 40% koje su prijavili pčelari u poslednjih 14 godina.