Portal pametne poljoprivrede

Ježevi, kao ugrožena vrsta, veoma su važni za naš ekosistem. Poslednjih godina ih sve češće možemo sretati po gradovima gde, budući da su svaštojedi, dolaze u potragu za hranom.

Za vreme pandemije, kada je na ulicama bilo manje ljudi, slobodnije kretanje ovih životinja u gradovima bilo je uobičajno, te su ljudi mogli da ih viđaju svakodnevno. Sada ih u Novom Sadu najčešće možemo sresti u Dunavskom parku ili na gradskoj plaži, gde ima puno ljudi, pa uvek ostanu ostaci hrane i za njih.

Međutim, kada dođe zima, ježevi upadaju u hibernaciju, odnosno zimski san, i tako uspavane ih možemo zateći na raznim mestima – parkovima, ulicama ili u svojim baštama.

„Hibernacija se odnosi na životinje koje borave u uslovima gde u zimskom periodu dolazi do snižavanja spoljašnje temperature i tom stanju je sklona većina ektotermnih životinja, kao i neki sisari u koje spadaju i ježevi. Pojam hibernacija podrazumeva prilagođavanje životinja uslovima spoljašnje sredine, pre svega u pogledu prilagođvanja temperaturi, ali i dostupnosti hrane. Period hibernacije se dešava od početka novembra do marta, s tim što to vreme nije striktno, već se vodi spoljašnjim uslovima u pogledu temperature i dostupnosti hrane“ – objašnjava Tijana Kukurić, asistentkinja sa Departmana za veterinarsku medicinu Poljoprivrednog fakulteta, koja radi i na veterinarskoj klinici.

Životinje u tim uslovima smanjuju potrošnju energije i za osnovne vitalne funkcije kao što su disanje, rad srca i pre svega održavanje konstantne telesne temeprature.

„Poseban apel možemo dati građanima kada je reč o ježevima, zato što oni, s obzirom na uslove u kojima živimo, a to su gradski, nemaju mogućnost da naprave sebi prirodna skloništa. Ta prirodna skrovišta u kojima bi inače boravili su neke jame pod zemljom ili skloništa pod lišćem. Ono što mi možemo da uradimo je da kada vidimo ježa da leži negde na zemlji, na lišću, obezbedimo mu neko toplo skrovište, poput pronalaska slične jame u zemlji, da ga sakrijemo negde pod lišće ili najbolje da napravimo skrovište, kutiju koju ćemo obložiti lišćem, nekom tkaninom ili tome slično“ – rekla je Kukurić.

Ježevi nisu opasne životinje te ih ljudi često pripitomljavaju kao kućne ljubimce, i to uglavnom afričke ježeve. Njihova najznačajnija uloga za ekosistem je ta što se hrane muvama, komarcima i ostalim štetnim insektima. Hrane se još i  puževima i insektima koji oštećuju biljke, te tako na prirodan način pomažu očuvanju biljaka u baštama.

S. Stojić