Portal pametne poljoprivrede

Trend malih zanatskih pivara već godinama osvaja globalno tržište, a taj trend doživeo je ekspanziju pre nekoliko godina i u Vojvodini. Osim što ljubiteljima piva male pivare pružaju raznovrsnije i kvalitetnije pivo, ove pivare pomažu i razvoju turističke ponude različitih delova Vojvodine.

Jedna od pivara koja potpomaže razvoj lokalne zajednice svojim radom jeste Ravangrad, prva kraft pivara osnovana u Somboru.

Diplomirani tehnolog i vlasnik pivare Branko Popović kaže za Agrosmart da se ideja za pivarstvom javila tokom njegovog boravka u Americi, gde je svedočio aktivnoj ekspanziji industrije malih pivara.

„To mi je bio izazov – pokrenuti kraft pivaru u mom rodnom gradu. Počeli smo od kućnog pivarstva za društvo, tad je to bilo više san nego ideja. Kada smo videli da pivo nije toliko teško napraviti i ponoviti konzistentnost u proizvodnji, odlučili smo da se uozbiljimo i jurimo karijeru u ovoj branši“, kazao je Popović.

Pivara je sa radom krenula u decembru 2017. godine, kada su u proizvodnju pustili prvo crveno pivo, koje su nazvali po imenu pivare, inače sinonimu za Sombor. Popović kaže da je u početku njihova ideja bila da naprave nešto da zainteresuju prvenstveno sugrađane, te su se zato odlučili da prvo pivo bude baš crveno, zbog vizuelne prijemčivosti.

“Sa ove tačke gledišta, odziv u lokalnoj zajednici je bio odličan. Na prvi festival smo izašli 2018. godine, te smo primetili da tržište više zahteva piva kreirana u stilu Indian Pale Ale, svetla piva bogata hmeljom. Odlučili smo se napravimo prvu IPA-u. Napravili smo Penal IPA-u i na festivalu u Novom Sadu dobili treće mesto za najbolje Indian Pale Ale pivo. To nam je dalo vetar u leđa, različiti lokali iz Novog Sada i Beograda su počeli da nas kontakiraju da im dobavljamo pivo”, kazao je on.

Njihova piva se trenutno toče u preko četrdeset lokala u Srbiji, uglavnom u lokalima u Vojvodini i u Beogradu. Trenutno proizvode šest različitih vrsta piva, čija su imena većinski usko povezana sa znamenitim ličnostima i mestima u Somboru, ali i slengovima poznatim samo u ovoj zajednici. Pored ovih, uslužno prave i pivo za novosadski kraft pab Škripu i za somborski lokal Discont DIY. Osnivač Ravangrad pivare kaže da lokalna zajednica prepoznaje njihov značaj, te ih sve češće kontaktiraju turističke organizacije da organizuju obilaske pivare.

“Upravo smo nedavno u poseti imali jednu ekipu iz Slovenije. Dugoročni plan i ideja nam jeste da ovo pomogne turističkoj ponudi Sombora. Plan nam definitivno jeste da napravimo i halu, kao i degustacioni deo za posetioce i turiste. Sombor dobija na turističkom značaju poprilično, a svuda u svetu u okviru turističkih ponuda imate i obilazak lokalnih pivara i vinarija, pa što ne bi tako bilo i kod nas”, kazao je on.

Da se u svet kraft pivarstva najčešće ulazi kroz svet kućnog pivarstva potvrđuje osnivač novosadske kraft pivare Two Hoppy Sisters Nemanja Milutinović. Prema njegovim rečima, glavni razlog za ulazak u svet kraft pivarstva jeste bila ljubav prema pivu i drugim stilovima piva koje ovde ljudi nemaju priliku da probaju, ali i želja da započne svoj biznis.

“Bio sam zainteresovan za ceo taj svet i video sam da pivo može jednostavno da se napravi u nekoj kućnoj radinosti. Malo sam se informisao, gledao šta i kako i pronašao Kluba pivara Novog Sada, gde su me oni lepo uputili u celu priču. Zatim sam se upustio u kućnu proizvodnju i napravio Citratonik, moje prvo, kasnije i nagrađivano pivo”, kazao je on.

Za razliku od Popovića koji ima svoju pivaru, Milutinović pripada grupi takozvanih “Gipsy”, pivara, pivara koji nemaju svoje postrojenje za pravljenje piva nego iznajmljuju strojeve od drugih piva, ali pivo kuvaju najčešće sami i naravno, po sopstvenoj proceduri. Trenutno pod svojom etiketom proizvodi 4 piva, a prema njegovim rečima, njegov prvenac Citratonik se može pronaći u većini pivnica u Novom Sadu i Beogradu, gde je u Nekima “redovan na točilici”.

Na pitanje koji je značaj kraft pivarstva u Vojvodini, kaže da je kraft pivo postalo praktično jedna kultura za sebe, te da su ljudi pronašli pasiju u konzumiranju kvalitetnog piva i da se iz tog razloga sve više i više odlučuju na to.

“Jednostavno, kao što u radnji možeš da kupiš rakiju koja je slabog kvaliteta i premium rakiju malog proizvođača koja je izvrsna rakija vrhunskog kvaliteta, isto tako možeš uzeti pivo koje je lošijeg kvaliteta i kreira se u masovnoj proizvodnji  i kraft pivo malog proizvođača koje je visokog kvaliteta. Iz tog razloga, treba da pijemo kvalitetno i ne bismo trebali da se trujemo ako baš ne moramo.”, kazao je on.

Jedna od pivara koja je sa svojim serijalom piva brzo postala prepoznatljiva u ovoj sferi jeste novosadska pivara Hog. Osnivač ove pivare Dušan Vurdelja kaže da je u svet kraft pivarstva ušao bez ikakvog predznanja i sa vrlo jasnim ciljem da uđu u ozbiljnu proizvodnju piva.

“Mi smo zapravo preskočili te česte korake, kao što je kućno pivarstvo i praktično dosta brzo krenuli u ozbiljnu proizvodnju. Nismo ni znali tačno u šta se upuštamo, mislili smo da je to mnogo lakše. Nismo znali praktično ništa o procesima u proizvodnji piva, onda smo dosta puta krenuli pogrešnim putem dok nismo došli do uspeha. Da ne idealizujemo priču, krenuli smo bezglavo, ali smo postigli mnogo”, kazao je on.

U pripremanje pivare su, prema njegovim rečima, ušli još 2017.  godine, a prvo pivo na tržište izbacili su tri godine kasnije. U svetu kraft piva poznati su po serijalu piva “Hammer of gods”, gde svako pivo nosi ime po nekom pojmu ili bogu iz nordijske mitologije. Iako se stiče utisak da je za ovu ideju postojala mnogo veća priprema, Vurdelja kaže da su na ideju da naprave ovaj serijal došli sasvim slučajno.

“Jedan drugar je igrao neku igricu i rekao a što se vaš serijal piva ne bi zvao „Hammer of gods“? Nama se svidela ideja i iskoristili smo je. Bili smo upoznati sa nordijskom mitologijom, gledali smo seriju „Vikinzi“ i tako je dobra priča ispala najslučajnije”, kazao je on.

Sada se njihova piva Tor, njegov magični čekić Mjolnir, ali i Freja i Loki mogu pronaći u preko 50 lokala širom Srbije, a mesečni kapacitet proizvodnje im je 20 hiljada litara.

Problem kao i u ostalim granama poljoprivrede – naplata

Branko Popović kaže za Agrosmart da izazovi i problemi u proizvodnji postoje na dnevnom nivou, te se to može posmatrati kao svakodnevno gašenje malih požara, ali da je ubedljivo najveći problem naplata piva.

“Skraćen si sa brojem ljudi koji su zaposleni, kao tehnolog si za sve sam zadužen, od dizajna ambalaže, preko nabavke pa sve do naplate, što mislim da je u suštini i najveći problem. Pivara je u zgradi, pa imamo i pritužbe stanara. Poenta je da se izazovi rešavaju čim se pojave. Ja tu vidim i motivaciju, jer svaki novi izazov predstavlja novo iskustvo. Vidiš da je sve rešivo”, kazao je on.

Da je najveći problem naplata piva saglasan je i osnivač pivare Hog Dušan Vurdelja.

“Najveći problem je borba sa kafićima koji nisu svesni da to što prodaju moraju i da plate. Sve ostalo je nekako normalno i u redu, praviš ga, trudiš se oko njega, trudiš se da to bude što čistije i što bolje, dogovoriš se sa ljudima i onda oni ne plaćaju. To je naš najveći problem”, kazao je Vurdelja.

Ekspanzija tržišta kraft piva zahteva od pivara veće kapacitete u proizvodnji, te postoje i redovni troškovi širenja i unapređivanja opreme. Na nacionalnom, kao i na pokrajinskom nivou postoje fondove namenjeni investicijama u pivarstvu, koji pokrivaju 50 odsto troškova za kupovinu opreme i slične kupovine.

Popović kaže da jedini problem u tom procesu jeste papirologija, te da prvih nekoliko puta nisu stigli da pribave svu potrebnu dokumentaciju da konkurišu za sredstva .

“Ukoliko znaš šta radiš treba ti dve nedelje, a konkurs toliko traje. Prvih par smo propustili jer nismo stigli da pribavimo dokumenta. Nije nemoguće, samo treba mnogo truda. Jedne godine su nas odbili, druge godine zbog korone nije bilo konkursa. Tek treće godine, 2021. godine smo dobili 3.000 evra od države bespovratne pomoći za rashlađivač za fermentore, a nakon toga još 3.000 za dodatne fermentore”, kazao je on.

Sistem subvencija iskoristio je i Vurdelja za potrebe njegove pivare prošle godine, kada su putem fondova za subvencije dobili polovinu bespovratnih sredstava za kupovinu novih fermentora.

Novosadski “Gipsy”, pivar Nemanja Milutinović kaže da u narednom periodu planira da izađe iz ovog sistema proizvodnje i planira da kreira svoja postrojenja, za šta će tražiti subvencije od pokrajinskih i državnih organa.

“Svake godine, osim godine korone država i pokrajina podržavaju našu priču, daju bespovratna sredstva tako da to je i okej, bolje tako nego ikako”, kazao je Milutinović.

Ale, Indian Pale Ale, Stout – šta to znači?

Svet kraft piva može biti konfuzan zbog različitih naziva za različite vrste piva. U svetu kraft pivarstva postoji pet najpoznatijih stilova proizvodnje, a to su Wheat Ale, Indian Pale Ale, Ale, Stout i Porter. U grupi Ale piva praktično možemo staviti većinu kraft piva, a ovaj stil piva poznat je po ukusu i mirisu baziranom na voću. IPA, ili Indian Pale Ale jeste podgrupa Ale piva koja je postala stil za sebe, a predstavlja piva u kojima se mnogo više oseti ukus hmelja i uglavnom imaju više procenata alkohola od drugih grupa. Wheat ale su piva koja se proizvode na bazi pšenice, posebno poznata u Nemačkoj i Belgiji. Stout i Porter su tamna piva koja poseduju jake ukuse čokolade, kafe i često kokosa. Kraft Lageri su piva najsličnija industrijskim pivima, te se početnicima u ovoj sferi preporučuje da počnu od njih.

Kako pronaći odgovarajuće kraft pivo za sebe?

Vlasnik novosadske kraft pivare Two Hoppy Sisters Nemanja Milutinović objasnio je za Agrosmart kako pronaći omiljeno pivo u moru kraft piva različitih vrsta.

“Prvenstveno treba poći od toga šta vam leži, da li gorko ili slađe pivo. Zatim trebate pronaći određenu vrstu piva koja vam leži, najčešće ljudi krenu sa IPA-ma ili Lagerima, a onda ide onaj najzanimljiviji deo, to je isprobavanje. Kada odaberete neki stil koji vam leži, onda upoređujete sa ostalim pivima tog stila i tražite šta vam leži. Kad vam to dosadi, onda pređite na druge stilove, kao što su sour, odnosno kisela piva sa voćnim ukusima ili pak tamna piva koja obiluju ukusima čokolade ili kafe. Jednostavno, ceo taj svet predstavlja nova iskustva i avanture”, kazao je on.

Aleksandar Bugarin

Napomena: ovaj tekst je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Stavovi izrečeni u tekstu pripadaju isključivo autoru Aleksandru Bugarinu i ne predstavljaju zvaničan stav Evropske unije