Portal pametne poljoprivrede

Još je jedan od  najvećih umova svih vremena, Albert Ajnštajn, rekao da ukoliko bi sve pčele nestale sa planete da bi to ujedno bio i kraj čovečanstva. I zaista, pčele su  prava blagodet za ljude i za ekosistem. A korist nije samo od meda, propolisa, voska… Korist ljudi imaju i od pčelinjeg otrova.

Pčelinji otrov (apitoksin) proizvode dve žlezde koje su povezane sa žaokom pčela radilica. Proizvodnja otrova se dešava u prve dve nedelje života odrasle jedinke i ostaje uskladišten u vrećici do kraja života ili do situacije kada je pčela primorana da brani koloniju. Matica najviše otrova proizvodi pri izleganju,  zato što se sprema za borbe sa ostalim maticama.

Pčele počinju da koriste pčelinji otrov 14. dana  života. Osnovna namena otrova je da štiti koloniju i maticu. Proizvedeni otrov se ne menja, odnosno nepromenljivog  je hemijskog sastava dok je uskladišten u vrećici.

Pčelinji otrov spada u najjače biološke otrove. To je providna tečnost karakterističnog mirisa, gorkog ukusa, i kisele reakcije. Glavni sastojak je  protein melitin koji je u nižoj koncentraciji u avgustu nego u junu bez obzira na starost pčele.

Suvi otrov ima belu, bledo žutu do žutu boju, a komercijalni preparati su braonkasti, zbog oksidacije nekih proteina iz otrova.

Iako je jedan od najjačih bioloških otrova, kada se koristi u malim dozama, pčelinji otrov je veoma koristan u borbi protiv velikog broja bolesti. Ova terapeutska vrednost apitoksina je bila poznata u starim civilizacijama.

Pčelinji otrov je dugo korišćen u tradicionalnoj medicini za lečenje različitih vrsta reumatizma. Danas se pčelinji otrov sve više koristi u humanoj i veterinarskoj medicini, naročito u zemljama dalekog istoka poput Kine i Japana.

Smanjuje stres, poboljšava san…

Apitoksin je prirodni katalizator, odnosno utiče na brzinu hemijskih procesa, tako se jača prirodna otpornost i energija organizma, te mu se pripisuju svojstva izuzetnog imunostimulansa. Apitoksin smanjuje uticaje stresa na organizam, poboljšava kvalitet sna, utiče i na rad nervnog sistema. Dokazano je da je apitoksin veoma efikasan analgetik, odnosno da pomaže u smanjenju bolova.

Pčelinji otrov stimuliše i endokrini sistem (lučenje hormona), snižava krvni pritisak, smanjuje nivo holesterola u krvi, poboljšava cirkulaciju, podstiče regeneraciju tkiva, smanjuje sklerozu krvnih sudova, i veoma je efikasan protiv upala.

Vladan Popović iz okoline Kraljeva već 20 godina se bavi pčelarstvom i kako za Agrosmart ističe, ljubav prema prirodi i pčelama je ta glavna pokretačka snaga za bavljenje ovim poslom.

-Ljubav prema pčelarstvu preneo mi je moj teča dok sam još bio srednjoškolac. Kada sam završio fakultet poklonio mi je pet košnica i početkom dvehiljaditih počeo sam da se ozbiljnije bavim pčelarstvom. Danas imam košnice na Kosmaju i na Goču. Kosmaj je odličan za bagremov med, kao i za lipov i kupinov. Kupinov med je tamniji i ima više minerala dok svetliji med sadrži više vitamina u sebi. Proizvodem 10 kilograma meda po košnici a pored meda tu su i propolis, perga i polen, kaže Vladan.

Prirodne kreme za lice

Naš sagovornik je odavno shvatio i značaj pčelinjeg otrova za ljude pa sa suprugom koja je biolog proizvodi kreme za kožu na bazi pčelinjeg otrova.

-Pravimo kreme na bazi pčelinjeg otrova za negu lica, kao prirodni botoks, ali i protiv bolova. Takođe, na bazi propolisa pravim i kapi za nos, kaže Popović.

U ovo zimsko vreme Vladan Popović ističe da održavanje košnica nije teško i daje jedan savet za sve one koji bi da se bave pčelarstvom.

-Tokom zimskog perioda nema nekog preteranog posla oko pčela. Potrebno je obezbediti dovoljno meda za pčele, otprilike 15 kilograma po košnici, i povremeno obilaziti košnice i proveriti da se negde nije uhvatio led i zatvorio dotok vazduha. Pčele treba čuvati i od stršljena a jedna od efikasnih metoda je namamti stršljene na flaše piva, jer oni vole taj miris, i onda ih uhvatiti u flaše. Za razliku od stršljena, pčele ne podnose miris alkoholnih pića kao ni parfeme, naglašava Vladan Popović i izražava nadu da će se i mladi u Srbiji sve više baviti pčelarstvom kao korisnim i lepim hobijem a zašto ne i jednoga dana i profesijom.

S. Milovanović

Foto: lična arhiva Vladana Popovića