Portal pametne poljoprivrede

Naša zemlja pohranila je 2021. godine semena pšenice, ovsa, raži i ječma u svetski trezor Svalbard, između kontinentalnog dela Norveške i Severnog pola i tako se obezbedila u slučaju prirodnih katastofa i mogućih ratova, pošto je banka gena duboko u planini, znatno iznad nivoa mora, u području koje nije trusno i u kojem je relativna vlažnost i temperatura vazduha niska.

Ali time nije još završen projekat Fonda za raspodelu dobiti (Benefit Sharing Fund) međunarodne organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), kojim je rukovodio Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

Rukovodilac projekta dr Sanja Mikić je istakla da Institut, pored strnih žita, namerava da radi na očuvanju genetskih resursa i ostalih žitarica i pseudožitarica, povrća, lekovitog bilja, industrijskog i krmnog bilja, u narednim projektima koje bi uključile i slanje semna na Svalbard.

Najveći deo poslatog semena na Severni pol je iz velike kolekcije novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo od nacionalog značaja,koju je Institut decenijama čuvao, a deo je nabavljen i od poljoprivrednih proivođača.

Zbirka sorti je raznovrsna, navela je za „Dnevnik“ dr Mikić, i kazala da obuhvata najreprezentativnije uzorke strnih žita koja su krasila i krase naše njive na celoj teritoriji Srbije i da su među njima i stara banatka, bankut, rumska crvenka, novosadska crvenka…

– Iako su moderne sorte skoro potpuno potisnule stare lokalne sorte i populacije sa naših njiva, mali broj gazdinstva iz zabačenih planinskih krajeva zemlje, uglavnom na Pešterskoj visoravni, i dalje čuva semena strnih žita koja su se gajila generacijama u prošlosti, poput populacija ječma buškat, pivac i grbavac – istakla je dr Mikić.

Domaća semena strnih žita ne nalaze se samo na Severnom polu, već se čuvaju i u kolekciji Instituta za ratarstvo i povrtarstvo „Novi Sad“ u uslovima koji su pogodni za kratkoročno čuvanje sa obnavljanjem u polju svakih nekoliko godina.

Pored toga, semena su pothranjena i u Nacionalnu banku biljnih gena koja pripada Direkciji za nacionalne referente laboratorije Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstvo koja je opremljena savremenom opre-mom sa odličnim uslovima za srednjoročno i dugoročno čuvanje semena.

Dr Sanja Mikić ističe da su rezultati rada istraživača Instituta za ratar-stvo i povrtarstvo „Novi Sad“ na sakupljanju,čuvanju, širenju i proučavanju genetskih resursa strnih žita prepoznati i van naše zemlje i predstavljeni na Svetskom danu hrane u oktobru 2022. godine na FAO Forumu o nauci i inovacijama i na izložbi o rezultatima Fonda na sastanku Upravljačkog tela Međunarodnog sporazuma o biljnim genetskim resursima u Nju Delhiju u septembru 2022. godine; u prisutvu više od 300 delegata iz 147 zemalja potpisnica Sporazuma fonda.

Slanje domaćih semena, istakla je, bila je poslednja mera da se semena domaćih sorti dugoročno sačuvaju, jer se arhipelag Svalbard ili Špicberška ostvra u Arktičkom okeanu nalazi na najsevernijoj tački, pa je geografski posmatrano bilo pogodno mesto za izgradnju banke gena radi bezbednog i dugoročnog čuvanje semena, čak i u uslovima globalnog otopljavanja.

Po rečima dr Mikić, pre nego što su semena poslata, tokom dve proizvodne sezone, rađeni su poljski ogledi u kojima je ispitan veliki broj osobina bit-nih za oplemnjivače i proizvođače.

– Rezultati ovakvih višegodišnjih ogleda omogućilo je da se izdvoje sorte koje su najbolje po kvalitetu, prinosima, otpornosti na stresne faktore ili druge bitne osobine. Takav genetski materijal će se dalje koristiti za stvaranje poboljšanih sorti koje će moći bolje da odgovore na sadašnje i buduće izazove savremene poljoprivrede i društva uopšte – istakla je dr Mikić.

Cilj ogleda je pronalaženje sorti otpornih ili toleratnih na različite faktore stresa, poput suše, ekstremnih temperatura, biljnih bolesti i štetočina, ali i onih sorti koje po svom nutritivnom sastavu nadmašuju savremena i mogu doprineti poboljšanju kvaliteta ishrane.

– U Banci gena se čuva preko 1,1 milion semena biljaka iz svih zemalja sveta, što predstavlja ujedno i najraznovrsniju kolekciju semena useva na svetu – navela je dr Mikić. – Trezor čuva duplikate, odnosno rezervne količine ostalih banaka gena širom sveta u slučaju da u ovim banakama dođe do gubitka usled prirodnih katarstofa, ratova, nedostatka finansijskih sredstava, loših uslova čuvanja, nestručnog rukovođenja ili nekog drugog razloga.

Semena se čuvaju po sistemu „crne kutije“, što podrazumeva da se poslate kutije sa semenim ne otvarjau (sadržaj se proverava skeniranjem rengenskim zracima, kao pri aerodromskoj kontroli prtljaga) i samo institucija koja je poslala semena ima pravo da traži njihov povraćaj u bilo kom trenutku.

Samo čuvanje se ne naplaćuje, a troškove transporta preuzela je institucija koja je poslala semena.

Izvor:Dnevnik