Visoke temperature za sada ne štete voću i pšenici
Visoke dnevne temperature za sada nisu naudile voću, posebno kajsijama i breskvama, koje su najosetljivije u odnosu na drugo voće.
Dobro je što se najavljuju niže temperature, pa se neće pokrenuti životna aktivnost u stablima i vegetacija.
Stručnjak za voćarstvo prof. dr Zoran Keserović izjavio je za „Dnevnik” da voće izdržava visoke temperature usred zime, ali ističe da, ukoliko meteorolozi promaše u vremenskoj prognozi pa se nastavi lepo vreme, voće može da počne da pupi, što ne bi bilo dobro jer posle lepog vremena obično dolazi zahlađenje, minus i mraz.
Lane smo u ovo doba imali slične temperature, podseća prof. dr Keserović.
– Posle prolećnog vremena usred zime, nastupilo je zahlađenje, i na kajsijama, breskvama i nekim sortama trešanja na kojima su se počeli razvijati pupoljci su promrzli, što je napravilo štetu u voćnjacima jer ga je bilo manje.
Kada je reč o pšenici poljoprivrednici i stručnjaci postavljaju pitanje šta mogu da donesu temperature iznad deset stepeni i nedostatak padavina.
Stručnjak za pšenicu prof. dr Miroslav Malešević naglašava za „Dnevnik„ da je toplije vreme naročito dobro iskoristila pšenica kasnije zasejana.
– Ponikla je i trenutno se nalazi u fazi ukorenjivanja. Samo na retkim parcelama može se uočiti žućenj i odumiranje najstarijih listova kao posledica nedostatka hraniva, verovatno azota.
Malešević naglašava da toplo vreme pogoduje razvoju pojedinih patogena, pogotovo kod useva zasejanih nedovoljno zaštićenim semenom – nedeklarisanim.
– Ali, uopšteno posmatrano, za biljni svet bilo bi poželjno da što pre nastupi prava zima, koja bi uslovila zimsko mirovanje – naveo je dr Malešević i ukazao i na nedostatak vlage u zemljištu. – Nije bilo dovoljno padavina u decembru i početkom januara pa je trenutno stanje vlage u zemlji nedovljno .Naročito se to odnosi na severni deo zemlje, okolinu Kikinde i Vršca i centralne delove, područja oko Kragujevaca, Valjeva i Zaječara.
– Ni početak januara 2023. godine ne obećava poboljšanje uslova vlažnosti zemljišta, mada se to može promeniti do kraja januara ili tokom ostalih zimskih meseci – naglašava naš sagovnik i dodaje da su zimske rezeve vlage neophodne za rast i razvoj ne samo strnih žita već i za jare kulture i pojedine voćne vrste.
Izvor: Dnevnik