Portal pametne poljoprivrede

Prema rezultatima popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2022. godine, Srbija ima 6.690.887 stanovnika, 495.317 (6,9 odsto) manje u odnosu na popis 2011. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS). Kako je navedeno na konferenciji za novinare u beogradskim prostorijama tog zavoda, 6.472.570 građana popisano je direktno, dok je iz administrativnih izvora dopisano 218.317 gradjana koji nisu bili popisani.

U regionu Beograda, broj stanovnika u odnosu na 2011. godinu povećan je za 1,6 odsto i sada ih ima 1.685.563, dok je u regionu Vojvodine broj stanovnika smanjen za 9,4 odsto, kojih sada ima 1.749.356. Pad broja stanovnika zabeležen je i u regionu Šumadije i Zapadne Srbije (9,7 odsto), gde trenutno živi 1.834.791 osoba, kao i u regionu Južne i Istočne Srbije (9,1 odsto), gde je popisano 1.421.177 stanovnika.

Najveći pad broja stanovnika u odnosu na prethodni popis zabeležen je u Crnoj Travi (35,9 odsto), Gadžinom Hanu (29,3 odsto), Rekovcu (25,7 odsto) i Babušnici (25,4 odsto), a najveći rast u beogradskim opštinama Zvezdara (13,3 odsto) i Voždovac (10,7 odsto), kao i u Novom Sadu (7,5 odsto) i Novom Pazaru (7,4 odsto).

Broj individualnih domaćinstava u Srbiji je u porastu, pa ih u odnosu na popis 2011. godine ima 1,3 odsto više, a najveći porast zabeležen je u Beogradu (7,7 odsto).

Broj popisanih stanova u odnosu na prethodni popis uvećan je za 12,3 odsto, odnosno u Beogradu 18,6 odsto, Vojvodini 5,8 odsto, Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 12,8 odsto i Istočnoj i Južnoj Srbiji 12,7 odsto.

Najveći pad broja stanova zabeležen je u Novoj Crnji (9,3 odsto), Sečnju (7 odsto) i Baču (6,5 odsto) pre svega zbog toga što, kako su objasnili, u odnosu na prethodni popis nisu popisivane prazne kuće, dok je najveći rast broja stanova zabeležen je u Čajetini (77 odsto), Sokobanji (49,3 odsto), Zvezdari (35,1 odsto) i Novom Pazaru (33,7 odsto).

Najveći pad broja stanovnika u odnosu na prethodni popis zabeležen je u Crnoj Travi (35,9 odsto), Gadžinom Hanu (29,3 odsto), Rekovcu (25,7 odsto) i Babušnici (25,4 odsto), a najveći rast u beogradskim opštinama Zvezdara (13,3 odsto) i Voždovac (10,7 odsto), kao i u Novom Sadu (7,5 odsto) i Novom Pazaru (7,4 odsto).

Broj individualnih domaćinstava u Srbiji je u porastu, pa ih u odnosu na popis 2011. godine ima 1,3 odsto više, a najveći porast zabeležen je u Beogradu (7,7 odsto).

Broj popisanih stanova u odnosu na prethodni popis uvećan je za 12,3 odsto, odnosno u Beogradu 18,6 odsto, Vojvodini 5,8 odsto, Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 12,8 odsto i Istočnoj i Južnoj Srbiji 12,7 odsto.

Najveći pad broja stanova zabeležen je u Novoj Crnji (9,3 odsto), Sečnju (7 odsto) i Baču (6,5 odsto) pre svega zbog toga što, kako su objasnili, u odnosu na prethodni popis nisu popisivane prazne kuće, dok je najveći rast broja stanova zabeležen je u Čajetini (77 odsto), Sokobanji (49,3 odsto), Zvezdari (35,1 odsto) i Novom Pazaru (33,7 odsto).

Opština Crna Trava – broj stanovnika

Postavlja see pitanje ima li spasa za mahale u opštini Crna Trava? Po broju stanovnika, Crna Trava je najmanja opština u Srbiji u kojoj živi 1.300 stanovnika. Sela su pusta, ostali su samo stariji lјudi. U mahali Slavujevo, skoro devedesetogodišnju Žirku Ranđelović posećuje samo Ranđel Lale Nikolić, koji je već zašao u osmu deceniju života. Teško se dolazi do udalјenih crnotravskih mahala na obroncima Čemernika, Ostrozuba i Plane. Podsećamo, u opštini Crna Trava, 2021. godine, rodile su se samo četiri bebe!

To najbolјe zna Ranđel Lale Nikolić iz sela Brod, koji svojim terenskim vozilom svakodnevno obilazi kuće koje su uglavnom prazne ili su u njima lјudi od preko 80 godina. Ta slika se u mahalama Belčine, Pejine, Zaguzje, Ivićeve, Glavšine, Miloševe i Slavujevo malo promeni u toku letnjih meseci, tek toliko da se i poslednji plamičak nade u bolјu budućnost ne ugasi. I sam Lale je već zašao u osmu deceniju života ali i dalјe ima energiju mladića. Nјegov verni pratilac je pas Šicko. Prati ga i do mahale Slavujevo. Ranđel  se ponosi njime, ali i pas uzvraća poštovanje, kaže Ranđel. Sve goste koji dođu Šicko dočeka i isprati!

Od Broda do mahale Slavujevo dolazi se za pola sata, ne baš prijatne vožnje. Selo ima desetak kuća. Namernike dočekuje  starica od gotovo 90 godina. Žirka Ranđelović živi sama. Komšije i rođaci davno su otišli. Dolaze retko. Samoća se ne podnosi lako. “ Samoća je mnogo teška da se izdrži, ja sam navikla ovde, volim sve da radim. Imam pet mačića i sa njima razgovaram,“ kaže Žirka. Do pre pola veka tu je bilo mnogo lјudi. Obrađivala se zemlјa, radilo se i gradilo, mladi su se družili na narodnim saborima.“Ovde, u ovoj mahali u kojoj trenutno boravimo,  bilo je 50- 60 lјudi. To je bila milina jedna,  organizovale su se sedelјke, igranke,“ seća se Ranđel.

Uspomene za Laleta i baba Žirku život znače. Jer realnost je teška. Da bi se promenila,  potrebna je pomoć države ali i jasan plan lokalne samouprave. Kakve je demografska slika Crne Trave, najbolјe govori podatak da je na poslednjim izborima u celoj opštini izašlo oko 600 birača. Crna Trava se polako gasi. O tome treba da razmišlјaju svi koji su ovde rođeni i koji mogu da pomognu.

Prema poslednjoj informaciji o stanovništvu za opštinu Crna Trava (Jablanička oblast, Region Južne i Istočne Srbije) (2016. godina), broj stanovnika iznosi 1.399 što je 0,02 odsto od ukupne populacije Srbije. Kad bi se populacija menjala kao za poslednji period od 2011-2016 (-4,24 odsto godišnje), broj stanovnika za Crna Trava opštinu u 2023. godini bi bio 989.

Promena stanovništva u %:

[1948-1953] -1,07 %/god.
[1953-1961] -0,58 %/god.
[1961-1971] -2,39 %/god.
[1971-1981] -4,10 %/god.
[1981-1991] -5,06 %/god.
[1991-2002] -3,49 %/god.
[2002-2011] -4,69 %/god.
[2011-2016] -4,24 %/god.

Stanovništvo, pol i starost za opštinu Crna Trava 

Prosečna starost muškaraca za opštinu Crna Trava je 51,4 godina, a kod žena je 56,1 godina. Za broj stanovnika po polu i starosti pogledajte tzv. starosnu piramidu stanovništva Srbi čine 98,6 odsto stanovništva Crne Trave. „Ljudima nedostaju ljudi“, kaže vlasnice jedine prodavnice u opštini koja nam najbrže odumire! Ona prošeta do svoje prodavnice svakoga dana i posmatra kako se iz dana u dan vrata njenog marketa otvaraju sve ređe.

– Ostali su stari stanovnici, mnogo ih je pomrlo. Mladi, ko završi školu, više se ne vraća. Bilo je dosta ljudi ali sada nema ništa. Na silu nesto održavam – kaže vlasnica prodavnice.

Bosanka navodi da su razlozi ovolikog odliva stanovništva to što nema posla, a ni mesta za izaske mladih. Čak su i kafići koji rade retki. Kako je Crna Trava jedna od siromašnijih opština, ljudi su do nedavno kupovali robu i na veresiju, ali kako Bosanka kaže, od kako su uvedene nove kase više toga nema. Ona dodaje da opština daje stanove i pokušava da vrati deo stanovništva, bar škola da se održi.

B. Gulan