Kakva je rakija na tržištu: Država tvrdi dobra, proizvođači kažu puno je osrednje i nelegalne
Proizvodnja alkoholnih pića u našoj zemlji je u konstantnom rastu. Kako pokazuju poslednji podaci, samo u periodu od januara do septembra ove godine izvoz rakija od voća iz Srbije je veći za 30 odsto u odnosu na isti period ove godine. Da bi našli mesto na ovom tržištu, proizvođači moraju da ispune veliki broj uslova, a prema rečima onih koji već godinama proizvode alkoholna pića to nije ni malo lako.
Kako početi proizvodnju – pa najpre podići voćnjak
Čedomir Đurđević, iz Rađevog sela pored Valjeva, može da se pohvali jednom od najboljih rakija u Srbiji. Već dve godine je, po izboru stručne komisije Saveza proizvođača rakija Srbije njegova rakija šljive ponela titulu najbolje, a to je potvrđeno i na nedavno održanom sajmu “Vinska vizija Otvorenog Balkana”.
Kako kaže, u osnovi svega nalazi se iskustvo – rakija se u njegovoj porodici proizvodi još od sredine 19. veka. Đurđević je, inače, po struci tehnolog, i veći deo svog radnog veka je proveo u AIK “Srbijanka”, nekada jedom od najvećih prerađivača voća u Srbiji.
“Ja sam to samo nastavio. Meni je to bilo lakše nego nekome ko sada želi da počne, ko nema tradiciju i iskustvo. Ko sada ulazi u posao treba dobro da razmisli zašto to radi. Ovo je posao koji mora da se radi dugoročno – ne znam kako neko može za dve-tri godine da se obogati u ovome. Dosta ljudi ulaže u destilerije i vinarije, i to je postalo moderno, i pitaju me kako da počnu a moj odgovor je da prvo moraju da posade voće i gledaju me čudno”, priča Čedomir.
Dobre rakije nema bez dobrog voća
Dobre rakije nema bez dobrog voća. U svojoj destileriji Đurđević godišnje proizvede između tri i pet hiljada litara rakija, u zavisnosti od toga kako šljiva rodi. Kako kaže, šljivu uzima prvenstveno iz svog voćnjaka ali i iz još nekoliko u Kolubarskom okrugu u kojima može da kontrološe ceo proces uzgajanja.
“Bez kvalitetne sirovine nema dobrog proizvoda. Sada je u voćarstvu trend da se sade voćnaci, postavljaju zalivni sistemi i mreže. Ovde je Bog dao klimu i zemljište i ovde voće uspeva stotinama godina i seljaci tada nisu zalivali voće niti su ga zaklanjali od sunca. Ispod mreža se dobija odroman rod, krupan ali bez ukusa i siromašno nutritijentima i ukusnim materijama, Desi se da padne grad, ali mislim da je to manja šteta nego loš proizvod”, kaže naš sagovornik.
Upravo zato se i odlučio da krene putem organske proizvodnje, iako je prinos u ovom slučaju za oko 30 odsto manji. U svojim voćnacima gaji sorte koje su autohtone na teritoriji zapadne Srbije kao što su dorosavka, crvena ranka, požegača i metlaš. Ipak, osnov svega je zaokružen sistem.
“Mi mislimo da znamo mnogo i da ljudi pre pedeset ili sto godina nisu znali ništa. I tada se rastavarao kreč, samo to nisu zvali kalcifikacija i nisu čekali ministarstvo da im naredi to. Od 2014. godine radim organsku proizvodnju rakije, a nje nema bez stočarstva, ako ovca i svinja ne ide kroz voćnjak tu ne može da bude kvalitetno voće. Ako se ipak opredelimo za veliku proizvodnju ulazimo u prosečnost, što sam video dok sam radio u velikoj firmi”, priča on.
Kako kaže, odlučio se da prozvodnju ostavi na istom nivou kako bi mogao da osigura kvalitet svake flaše koja se nađe na tržištu. Sve što proizvede lako nađe svoje mesto na tržištu, a kupci su mu uglavnom druge firme ali i ugostiteljski objekti u Beogradu i Valjevu. Ukoliko želite da “Čedinu rakiju” u prodavnici, pronaćićete je samo na policama jednog lanca u Kolubarskom okrugu jer ostali, kako kaže, pred proizvođače postavljaju nerealne uslove i traže velki rabat koji u nekim slučajevima iznosi i 50 odsto.
Kontrole po ustaljenom modelu
U jednoj od prodanica Lidl trgovinskog lanca pronašli smo alkoholni napitak na kome osim količine alkohola nije napisan sastav. Pitali smo potparola ove kompanije, Herzlichen Grußa, kako je ovo moguće.
“Kada je reč o artiklima pića koja sadrže više od 1,2% vol alkohola, nije potrebno navoditi spisak sastojaka, što je definisano čl.30 vežećeg Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane. Izuzetno, ako piće sadrži sastojke koji mogu da izazovu alergije i/ili intolerancije iz Priloga 1 navedenog pravilnika, ti sastojci se navode na deklaraciji, tako što se ispred naziva takvog sastojka navodi reč: sadrži,” objašnjavaju nam potparol ove kompanije.
Ministarstvo: Sve pod kontrolom, godišnje oko pet proizvođača koji koriste nedozvoljena sredstva
Kontrole se vrše na osnovu godišnjeg operativnog plana koji Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sastavlja na kraju svake kalendarske godine za sledeću, objašnjava načelnik Odeljenja za vino, rakiju, alkoholna i bezalkoholna pića, kontrolu skladišta i kontrolu obrađivača duvana i proizvođača duvanskih proizvoda Milomir Obradović.
“Ovo odeljenje se upravo bavi kontrolom proizvodnje i prometa vina, jakih alkoholnih pića, piva i etanola. Na osnovu procene rizika po bezbednost potrošača te kontrole mogu biti i više puta kod istog subjekta tokom godine ako je stepen rizika veliki,” objašnjava naš sagovornik.
On dodaje da se kontrole obavljaju na osnovu materjalnih zakona iz svake oblasti – vino, jaka alkoholna pića, pivo, etanol, a sve u skladu sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru. Kontrole se vrše sa i bez naloga rukovodioca, sa najavom nadziranom subjektu ili bez najave ako bi to uticalo na sam tok kontrole.
“Na godišnjem nivou tokom uzorkovanja na proveru kvaliteta, uglavnom voćnih rakija, otkrijemo oko pet proizvođača koji u proizvodnji koriste nedozvoljena sredstva (šećer, etanol koji ne potiče iz voća…),” navodi Obradović.
Ukoliko se registrovani proizvođači ne pridržavaju propisa, u ukoliko u tom poslu budu uhvaćeni, očekuje ih kazna od 50.000 do 500.000 dinara za preduzetnike, odnosno 300.000 do 3.000.000 dinara za ostala pravna lica. Naravno, proizvođači koji nisu registrovani u Agenciji za privredne registre i u Registar proizvođača alkohola, kontrolišu se uz odobrenje suda i u prisustvu policije.
Problema ipak imaju i oni koji su upisani u Registar i poštuju sve procedure.
“Čedina rakija” je jedina sertifikovana organska rakija koja se proizvodi u Srbiji. Sertifikat je dobio pre osam godina, i od tada ga obnavlja svake godine. Kontrole koje se rade svake godine nisu ni malo jeftine, a ceo proces zahteva i komplikovanu papirologiju koja proizvođačima oduzima vreme.
“Skloni smo da pravimo propise koji su komplikovani i teško primenjivi. Zakoni i pravlnici nisu prilagođeni našim uslovima. To je bilo more papira i dobijen je sertifikat, koji je prilično koštao. Kontrolu i izdavanje sertifikata, po nalogu ministarstva, rade privatne firme. Sertifikat se izdaje na godinu dana, i za rakiju koja stari pet godina i za zelenu salatu koja se ubere za 15 dana. Sve to nas košta i proizvod čini skupljim, no mislim da su ljudi prepoznali kvalitet”, priča Đurđević.
Savez proizvođača rakije Srbije: Države da hitno zaustavi nelegalnu prodaju
Kako je Agrosmart nedavno pisao, Savez proizvođača rakije Srbije zatražio je od države da hitno zaustavi nelegalnu prodaju rakije i krene u beskompromisno sprovođenje Zakona o jakim alkoholnim pićima.
– Iako državni budžet zbog ovakve situacije godišnje gubi stotine miliona evra, nadležni za sprovođenje Zakona i borbu protiv ilegalne trgovine alkoholom uglavnom ne rade svoj posao, dok pojedini državni organi i institucije čak aktivno podržavaju i promovišu sivo tržište – saopštio je Savez proizvođača rakije Srbije naokon održane sednice Upravnog odbora i Skupštine tog udruženja.
Istaknuto je da Srbija ima dobar i moderan Zakon o jakim alkoholnim pićima, ali se njegove ključne odredbe ne sprovode, što za posledicu ima procvat nezakonite proizvodnje i pometa rakije.
Kako je naglašeno, „nelegalno proizvedena rakija, bez oznake porekla, zdravstvene kontrole i naplate poreza i akcize javno se prodaje na svakom koraku“. Savez proizvođača rakije Srbije naveo je da se od glavnih gradskih ulica i promenada preko turističkih centra, do javnih pijaca i prostora u gradovima i selima, organizuju stotine raznih festivala, sajmova, ocenjivanja kvaliteta rakije i sličnih manifestacija, najčešće radi podsticaja turizma i tradicionalne proizvodnje. Tu se, upozorava udruženje, promoviše nelegalno tržište, prodaje rakija najčešće bez bilo kakve oznake porekla i vrte velike pare u sivoj zoni, koje završavaju u džepovima pojedinaca.
Marko Lazić i Sanja Đorđević
Napomena: ovaj tekst je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Stavovi izrečeni u tekstu pripadaju isključivo autorima Marku Laziću i Sanji Đorđević i ne predstavljaju zvaničan stav Evropske unije