banner-image

Zašto divlja smetilišta u Padini negativno utiču na život ljudi i životnu sredinu

U Padini je osvanuo lep, sunčan decembarski dan sa neverovatnih 16 stepeni, iako zima kuca na vratima. U Banatu smo, i to znači da košava nije neuobičajena. Baš zato se dobro oblačimo, slojevito, a na nogama prigodna obuća, jer smo se uputili ka Višnjičkovoj šumi, koja se nalazi u severoistočnom delu ovog sela i počinje tik od zadnjih kuća u selu.  Dan je kao stvoren za uživanje u prirodi, čak su i pčele izašle iz svojih košnica, kojih na obodima sela ima dosta, da nas pozdrave. Ipak, prizor koji zatičemo nije onakav kakav smo priželjkivali.

Željko Tomašik: “I ovo je Padina, ne samo onaj lep centar”, Foto © Storyteller

“Dobrodošli u Padinu!”, pozdravlja nas  Željko Tomašik , 33-godišnji žitelj Padine, a u njegovom glasu osetimo ironiju, ali i neku nedefinisanu tugu, dok nam pokazuje veliko smetilište, koje se nalazi na tridesetak metara od prvih kuća. “I ovo je Padina, ne samo onaj lep centar, kroz koji ste prošli kada ste dolazili.”

“Ovde sam se kao mali sa drugarima igrao Indijanaca i kauboja, pravili smo lukove i strele, gradili kućice od pruća i blata. Zato sam jako sam vezan za ovaj prostor, a vidite na šta sada ovo liči”, kaže Željko.

Pored Željka, na deponiji, stoji  Marija Bančova , nešto starija žena od svog sugrađanina, koja godinama ukazuje na problem sa neadekvatnim upravljanjem otpadom i ovom deponijom.

“Ove rupe koje su sada zatrpane raznim otpadom, i to ne samo sa građevinskim šutom, već i sa plastičnom ambalažom, nameštajem, su do neke 2008. ili 2009. godine bile prelepe i čiste”, priča Bančova.

U Padini je veliki problem sa građevinskim otpadom, jer rušenje starih i izgradnja novih kuća je godinama u jeku. “Tako da je nama prepotrebno mesto, na kojem će se ovakav otpad odlagati”, kaže Marija.

Brine je što ljudi sebi olakšavaju život time, što na ovo smetilište izbacuju i smeće koje se može baciti u kontejnere, kao što su plastične flaše. “Lakše im je sve natrpati u prikolicu, dovesti ovde i izbaciti stari nameštaj, kade u prirodu”, deli sa nama svoje brige ova Padinčanka, dodajući da se leti često oseća nesnosan smrad sa deponije.

Marija Bančova godinama ukazuje na problem sa neadekvatnim upravljanjem otpadom i deponijom; Foto © Storyteller

U razgovoru sa “susedima” ovog smetiišta saznajemo da zadnjih godina se ne preza ni od iznošenja animalnog otpada. “U Padini se dosta praktikuje klanje životinja za vlastite potrebe, a ljudi nemaju gde da izbace animalni otpad, pa nose na smetilište. Toliko puta su nam psi ispred kuće doneli jagnjeću kožu, glavu, kosti… Strašno, šta drugo da vam kažem”, žali se Marija, iako zna da ne možemo pomoći. Pomoć u rešavanju ovog velikog problema je očekivala od lokalnih vlasti, mesne zajednice i opštine, ali ona je izostala.

Upravo zato smo se uputili i u Mesnu zajednicu Padina, gde nas je sačekao predsednik Saveta MZ  Ondrej Hlavča .

“Građani dolaze kod nas i ukazuju na problem sa smetilištima, posebno ljudi koji žive blizu njih”, saznajemo od prvog čoveka u selu, koji odmah dodaje:

“Ali šta će ljudi raditi sa tim otpadom, ako je zabranimo? Po meni najbolje rešenje za ovaj problem je izgradnja planirane regionalne deponije, jer Mesna zajednica ne može da reši problem, pošto nema ni finansijskih sredstava, ni zemljište u vlasništvu, ni ingerencije za ovu oblast. Mislim da ovo treba rešiti na državnom nivou, a možda bi i Opština Kovačica mogla rešiti ovaj problem…”

Prvi “komšija” Mesnoj zajednici Padina je Javno komunalno preduzeće Padina, tako da je njegov direktor  Jan Povolni  na naš poziv bez razmišljanja došao da popriča na temu upravljanja otpadom u ovom selu i eventualnog rešavanja problema divljih smetilišta.

Od Povolnog saznajemo da ovo preduzeće u opisu delatnosti ima i iznošenje smeća, ali da se time ne bavi, pošto smeće već godinama na teritoriji cele kovačičke opštine iznosi privatna firma Brantner.

“Tako da JKP Padina nema nikakve kompetencije u oblasti iznošenja smeća, a pored toga u vlasništvu nemamo ni svoje zemljište, već svo zemljište je u svojini opštine, odnosno države, tako da rešavanje problema divljih smetilišta nije u našoj nadležnosti”, kaže direktor komunalnog preduzeća.

Pozdravljamo se sa predstavnicima mesnih institucija i vraćamo se na smetilište u Višnjičkovoj, gde nas čekaju članovi i članice Ekološkog pokreta Padine.

Glavni ekološki problem u Padini: divlja smetilišta

Glavni ekološki problem u Padini, prema mišljenju 35,1% od 148 Padinaca i Padinčanki, koji su učestvovali u onlajn anketi koju je početkom decembra 2022. godine sproveo portal Storyteller u saradnji sa Ekološkim pokretom Padina, predstavljaju upravo nelegalne, odnosno neuređene i nekontrolisane deponije koje se nalaze na obodima sela.

Kao probleme koji ugrožavaju životnu sredinu i zdravlje ljudi učesnici anonimne ankete naveli su i zagađenje vazduha (31,8%) i nelegalnu seču šuma (20,3%), dok su mnogi od njih navodili da su sva tri pomenuta problema ekološki problemi istog ranga.

Ekološki pokret Padina (EKOP) već skoro deset godina ukazuje na razne ekološke probleme i raznim aktivnostima doprinosi njihovom rešavanju.

“Veliki problem u Padini je svakako neadekvatno upravljanje otpadom i nepostojanje inicijative za rešavanje ovog problema od strane nadležnih lokalnih institucija”, kaže  Paljo Sampor  iz EKOP-a, dok nas članovi ove organizacije kao na izletu iz noćne more vode po padinskim smetilištima.

Upravljanje komunalnim odpadom je u celoj opštini Kovačica, kojoj pripada Padina, relativno dobro organizovano, smatra član EKOP-a, dodajući da postoji firma, koja redovno ovaj otpad odnosi na deponiju koja se nalazi kod sela Samoš.

“U Padini se jednom nedeljno iznosi komunalni otpad, a plastični i aluminijumski otpad  jednom mesečno. Ali svakodnevno se susrećemo sa time da pojedini ljudi komunalni otpad izbacuju oko sela, u rupe i doline na obodima sela, jer izgleda da je najlakše pronaći rupu, zatrpati je otpadom, ali šta onda?!”, pita Paljo Sampor.

“Padina ima deponije, ali pitanje je da li su legalne ili ne, da li su adekvatno organizovane ili ne”, kaže  Mirko Bilek  (EKOP) i dodaje:

“Od kada ja pamtim, oko Padine su uvek bile deponije. Naravno da svako selo mora da je ima, ali pre, u 80-tim godinama prošlog veka, meštani su izbacivali potpuno drugačiju vrstu otpada. Bacali su “zetke”, slamu, samo ponekad ste možda naišli na izbačen rđajući lavor. Takođe, nekada davno kada ste bacili cigle na smetilište, one su se posle nekoliko godina raspale, ali sada je problem što se na deponije baca svašta i što razne opasne materije mogu da dospeju u podzemne vode.”

Upravo zbog neadekvatnog odlaganja otpada, Padina se susreće sa ekološkom pretnjom, a to je potencijalna kontaminacija pijaće vode, smatraju u Ekološkom pokretu Padina.

Vodoizvorište koje snabdeva Padinu pijaćom vodom, nalazi se na oko 50 metara od smetilišta u Višnjičkovoj. Blizu nje se nalaze i obradiva poljoprivredna zemljišta, saznajemo od   Pavela Brezine , poljoprivrednika iz Padine koji se pre više godina okrenuo konzervacijskim i regenerativnom metodama obrade zemlje, kojima se čuvaju zemljište i životna sredina.

Pavel, koji je ujedno i predsednik Udruženja poljoprivrednika u Padini, tačno zna zašto je važno rešiti problem smetilišta i to što pre.

Pavel Brezina: Ima i dosta plastičnog i najlonskog otpada i sve to završava u zemljištu

“I obradiva zemljišta koja se nalaze u blizini deponije imaju velike probleme. Da je ova deponija „građevinska”, kako je naznačeno, to ne bi bio toliki problem, ali ima i dosta plastičnog i najlonskog otpada i sve to završava u zemljištu. Vetar raznosi najlonske kese, prvi usev ga zaustavlja, a ovaj otpad često začepljuje poljoprivrednu mehanizaciju. To je nešto što je vidljivo čim dođe do oštećenja, ali ono što ne vidimo je podzemna voda koja se zagađuje”, naglašava naš sagovornik.

Baš zato naša sledeća stanica jeste Novi Sad. Odlazimo na Prirodo-matematički fakultet, da iz prve ruke saznamo sve o negativnom uticajima divljih deponija na zdravlje ljudi.

Negativni uticaji divljih deponija na zdravlje ljudi u Padini

“Deponije možemo da posmatramo kao reaktor, pri kojem imamo unos, a to je otpad, i imamo izlaz, a to je po pravilu, posebno kada su divlje deponije u pitanju, zagađenje koje se emituje sa deponije.  Zagađenje se emituje kroz dva glavna načina, a to je deponijska procedna voda i deponijski gas”, objašnjava  Slaven Tenodi , asistent na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, koji se u svom naučnom radu, pored ostalog, bavi procenom uticaja deponija komunalnog otpada na životnu sredinu.

U slučaju neuređenih i divljih deponija, ova zagađenja se ne kontrolišu, odnosno ona se slobodno kreću, šire i dospevaju u druge medijume životne sredine.

“Najveći rizik su vodni resursi zato što deponijska procedna voda, koja se ne sakuplja, ili dospeva u površinske vodne tokove, kao što su reke, kanali, jezera, ili se proceđuje kroz zemljište i dospeva do podzemnih voda”, kaže ovaj stručnjak. “Ovo je naročito velika opasnost za Vojvodinu, jer je isključivo orijentisana na korišćenje podzemnih voda za vodosnabdevanje stanovništva, pa je time i rizik veći.”

Upravo je takva situacija u Padini. Jedno od tri divlja smetilišta, koja su zvanično na spisku divljih deponija u Srbiji, nalazi se na teritoriji čije zemljište je delom peskovito, a na nekoliko metara od izvorišta za snabdevanje pijaćom vodom.

“Kada imamo deponiju koja kao reaktor emituje zagađenje, pogotovo ako je blizu izvorište za vodosnabdevanje, rizik po ljude je mnogo veći, jer procedna voda predstavlja kompleksnu mešavinu sa raznoraznim zagađenjem. Ova voda je tamno braon, odnosno smeđe boje, neprijatnog mirisa, i u sebi sadrži različite supstance, kao što su metali, sulfati, hloridi, pesticidi i patogeni mikroorganizmi”, pojašnjava Slaven Tenodi.

Tenodi dodaje da ovo zagađenje, što se naročito može videti na primeru teških metala koji mogu biti toksični, čak i kancerogeni i mutageni, delom ostaje u zemljištu i kroz različite procese se može osloboditi.

“Kod peskovitog ili izrazito peskovitog zemljišta je ovo zadržavanje u manjem obimu, što znači da se zagađenje slobodnije kreće i dospeva u podzemne vode i ozbiljno degradira njihov kvalitet”, kaže Tenodi. “Kada imate peskovito zemljište, koje je veoma vodopropusno, onda praktično ne postoji nikakva zaštita vodoizvorišta od procedne voda koja dospeva u podzemnu vodu i zagađuje je.”

Inače, les i pesak su tipovi zemlje koji se nazivaju ocedit, objašnjava nam  Lidija Pribelja , mlada master biološkinja iz Padine.

“To znači da se kroz ovaj tip zemljišta vode lako cede, a kada se na takav teren iznosi beton i razne druge vrste otpada, u slučaju kiše sva ta zagađenja se “cede” dole u zemlju a iz zemlje u podzemne vode. To znači da kada se ovakvo zagađenje nalazi oko nas, ono će doći i do nas”, kaže Lidija.

Inače, cela opština Kovačica nema dobro organizovan sistem sakupljanja otpada, smatra Slaven Tenodi, i dodaje da rezultat toga jeste da je u celoj ovoj opštini identifikovano, što ne znači da nema više, 13 divljih deponija.

“Svaka ta divlja deponija predstavlja opasnost po životnu sredinu”, kaže Slaven Tenodi, i podseća na to da je planirana izgradnja regionalne sanitarne deponije u Zrenjaninu, a prema Regionalnom planu upravljanja otpadom za Grad Zrenjanin i Opštine Sečanj, Titel i Kovačica, Padina, kao deo Opštine Kovačica, trebalo je da pripada pomenutom zajedničkom regionu. Pošto je izgradnja ovog regionalnog centra za sakupljanje otpada još u fazi planiranja, prema Odluci o zajedničkom obezbeđivanju i sprovođenju upravljanja otpadom na teritoriji Srbije iz 2018. godine, Opština Kovačica svoj otpad odvozi i odlaže na Regionalnoj deponiji u Pančevu.

U Srbiji ima oko 2 305 divljih deponija, navodi se u izveštaju “Upravljanje otpadom u republici Srbiji u periodu 2011-2019. godina” Agencije za zaštitu životne sredine, a preko 50 njih se nalazi u prirodnim područjima širom Srbije. Nažalost, i Padinu možemo svrstati u ovaj niz, jer se dva najveće smetilišta nalaze na prostoru Specijalnog rezervata prirode “Doline kod Padine” (SRP “Doline kod Padine).

“Jedno od tih smetilišta nalazi se u jugoistočnom delu Padine, na parceli, za koju EKOP ima informaciju, da je određena za iznošenje građevinskog otpada, a ona se nalazi na teritoriji Specijalnog rezervata prirode “Doline kod Padine””, kaže Paljo Sampor, a  Božena Pavelova , takođe članica EKOP-a se uključuje u razgovor.

“Da li ste znali da se na teritoriji Specijalnog rezervata prirode, ovde gde upravo stojimo, s vremena na vreme pojavi jezero fekalnih i otpadnih voda, i to odmah uz zemljani odsek, koji je dom pčelaricama, strogo zaštićenoj i ugroženoj vrsti ptica?!”, pokazuje nam mlada ekološka aktivistkinja mesto na kojem je često vidljiv negativan uticaj čoveka na životnu sredinu, a neretko se taj uticaj može detektovati i čulom mirisa.

Od članova EKOP-a saznajemo da su svi navedeni problemi prijavljeni nadležnim institucijama, koje su ili negirale postojanje problema ili uopšte nisu reagovale.

“Sva smetilišta imaju negativni uticaj kako na ljude, tako i na životnu sredinu. Kada konkretno pričamo o Specijalom rezervatu prirode u Padini, on je još izraženiji, jer ova oblast ima konkretne karakteristike na osnovu kojih je dobila zaštitu”, objašnjava Božena. “Jezero fekalnih voda koje je ovde prošlog leta napravio čovek, a ne priroda, ima neposredni negativni uticaj na prirodu, konkretno na pčelarice koje u takvim uslovima ne mogu da žive.”

Ali ovo je samo jedan od mnogih primera negativnog uticaja nekontrolisanog iznošenja otpada u Padini, naglašava ova članica EKOP-a. “Slično je sa ugrožavanjem životnih uslova kolonije tekunice, ali i sa drugim vrstama flore i faune”, dodaje Božena Pavelova.

 Slobodan Puzović , stručnjak za zaštitu prirode iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, koji je jedan od autora Studije zaštite Specijalnog rezervata prirode “Doline kod Padine”, potvrđuje da su na samo dva mikro lokaliteta unutar predloženih granica SRP “Doline kod Padine” prisutna divlja smetilišta.

Slobodan Puzović: Studijom smo zabranili mogućnost odlaganja otpada i sada to treba sprovesti u delo tako što će opština, ako je na snazi pomenuti akt, kojim se dozvoljava iznošenje šuta, to da promeni

“Jedan od njih je severni lokalitet u Višnjičkovoj, koji ulazi u granice zaštićenog područja i propisana je mera, kojom je zabranjeno odlaganje bilo kakvog otpada. To znači da ko god bi tamo bacio bilo šta od otpada, to ne bi bilo u skladu sa studijom zaštite područja, za koju je nadležno ministarstvo pokrenulo postupak zaštite”, pojašnjava Puzović i navodi i drugi, južni mikro lokalitet Dolina.

On objašnjava da se tu već odavno odlaže otpad i i da po informacijama koje su dobili od Opštine Kovačica, ovaj lokalitet je u zvaničnim opštinskim dokumentima formalno proglašen za odlaganje komunalnog građevinskog otpada.

“Mi smo Studijom zabranili mogućnost odlaganja otpada i sada to treba sprovesti u delo tako što će opština, ako je na snazi pomenuti akt, kojim se dozvoljava iznošenje šuta, to da promeni, da se nađe neka druga lokacija, kako bi se uskladilo sa onim što predviđa studija zaštite prirode”, kaže stručnjak za zaštitu prirode.

Nažalost, od Opštine Kovačica nismo uspeli da dobijemo nikakve informacije na ovu temu, iako smo probali da uspostavimo zvaničan kontakt. Iz kabineta predsednika ove banatske opštine smo dobili samo pismeni odgovor da “predsednik opštine Kovačica zbog već unapred isplaniranih obaveza nije u mogućnosti da učestvuje u intervjuu”.

Slobodan Puzović u kontekstu Specijalnog rezervata prirode “Doline kod Padine” naglašava da u perspektivi bi trebalo uradili sanaciju, odnosno revitalizaciju pomenutih lokaliteta na kojima se nalaze divlja smetilišta.

“Kada smo krenuli u valorizaciju prirodnih vrednosti teritorije na kojoj je sada uspostavljen Specijalni rezervat prirode, kao područje u postupku zaštite, bili smo svesni da je taj prostor prilično mali, izduženog oblika i okružen platoima, na kojima se nalaze poljoprivredne površine. Zato suština zaštite ovog prostora jeste specijalno, odnosno specifično upravljanje retkim vrstama, njihovim populacijama i staništima koja podržavaju opstanak tih vrsta. Tako smo došli na ideju da to bude specijalni rezervat prirode, iako je praksa u Srbiji bila drugačija. Mala područja u Srbiji do sada skoro nikad nisu proglašavana specijalnim rezervatima prirode, uz nekoliko izuzetaka, i uglavnom su to bile niže kategorije zaštite, kao što su parkovi ili spomenici prirode”, objašnjava stručnjak za zaštitu prirode.

Umesto zaključka

Prema Boženi Pavelovoj, članici EKOP-a, problem je u tome što građani ne znaju kuda će sa inertnim, kabastim ili čak fekalnim otpadom, i dodaje da je to višegodišnji problem na višem nivou, jer nadležne institucije ništa ne preduzimaju da ga reše.

S druge strane i Božena, ali i svi ostali članovi EKOP-a, dok se pozdravljamo sa njima i odlazimo iz Padine sa nadom da će se problem divljih smetilišta u ovom selu rešiti što pre, zaključuju:

“Važno je da svi mi menjamo način i model na koji stvaramo, – a nažalost stvaramo ga sve više i više, –  i odlažemo otpad, jer živimo u civilizovanom svetu. U prošlosti, kada se mnogo manje otpada proizvodilo, postojeći model upravljanja otpadom je možda bio adekvatan, ali u savremeno doba je odavno prevaziđen i neodgovarajući. I treba ga menjati.”

Izvor: Storyteller