Portal pametne poljoprivrede

Nedeljno je prepodne. U centru Padine srećemo dosta meštana. Neki sa spiskovima za kupovinu namirnica ubrzano ulaze i izlaze iz prodavnica, ne bi li obezbedili nedostajuće sastojke za nedeljni porodični ručak, drugi su rešili da iskoriste decembarsko sunce za šetnju po Gornjoj Dolini, predivnom velikom parku, kuda smo se i mi uputili. “Dobrodošli ponovo u Padinu”, maše nam Jaroslav Pokoracki, predsednik Ekološkog pokreta Padina (EKOP) sa kojim se opet srećemo i to samo nekoliko dana nakon našeg  “izleta” po padinskim smetilištima.

“Vidim, uživate u suncu i lepoj prirodi u širem centru našeg sela”, kaže nam Jaroslav, svestan da naše sećanje na nedavne prizore sa divljih deponija koje ulaze u granice Specijalnog prirodnog rezervata “Doline kod Padine” još uvek nije izbledelo.

“Znam da ste tokom prethodne posete imali prilike da vidite prljavu stranu Padine, pa sam hteo da vam pokažem i ovu čistu”, dodaje naš domaćin.

I stvarno, ugodno je šetati po Gornjoj dolini, posebno posle pometnute, manje prijatne šetnje po deponiji nadomak sela i izvorišta vode za piće. “Dobro, Jaroslave, u razgovoru sa građanima i građankama Padine, predstavnicima mesnih institucija, kao i članovima i članicama Ekološkog pokreta Padina konstatovali smo u kom grmu leži zec. Saznali smo da najveći ekološki problem u Padini predstavljaju nelegalna, odnosno neuređena i nekontrolisana smetilišta koja se nalaze na obodima sela. Ali, šta ćemo sad s` tim?”, pitamo otvoreno.

Problem sa neadekvatnim upravljanjem otpadom u Padini nije od juče, podseća  Jaroslav Pokoracki . “On postoji više od deset godina, a suština problema leži u tome što se on ne rešava na dugoročnom planu, već samo privremeno, kada se postojeća smetilišta u Višnjičkovoj i Dolini malo urede, poravnaju i to je to. Ali to nije to! To nije nikakvo rešenje, jer se problem posmatra kao posledica, a niko se ne trudi da reši uzrok”, kaže naš sagovornik.

Nije prvobitno rešenje u kažnjavanju onih, koji iznose otpad na divlje deponije, već u tome da se ponudi rešenje, odnosno alternativni načini i mesta na kojima će se građevinski, kabasti i drugi otpad organizovano i kontrolisano sakupljati, smatra predsednik EKOP-a.

EKOP rešenje problema divljih smetilišta vidi u uspostavljanju centra za sakupljanje otpada, odnosno reciklažnog dvorišta, kako ga često kolokvijalno nazivamo.

“To je ustvari mesto na kojem bi građani potpuno besplatno odlagali kabasti i drugi otpad u specijalne kontejnere, a ono mora biti uspostavljeno, organizovano i kontrolisano od strane kompetentnih institucija, i zato je važno napomenuti da inicijativa za izgradnju ovog centra mora da krene od lokalne samouprave i mesne zajednice, a njenu realizaciju će sigurno podržati i građani Padine i sve relevatne organizacije i udruženja građana”, smatra predsednik EKOP-a.

Slično razmišljaju i građani Padine, posebno oni, koji žive blizu smetilišta u Višnjičkovoj.

“Treba kupiti zemljište i pripremiti ga za skladištenje otpada, ali da sve bude po propisima”, slažu se sa predlogom EKOP-a  Marija Bančova i Željko Tomašik , prvi “susedi” ogromnog smetilišta u Padini na kojem se pored građevinskog otpada, često može naći kabasti, pa čak i animalni otpad.

Inače, zaštita životne sredine je jedan od prioritetnih ciljeva koji je Opština Kovačica definisala kao deo razvojnog pravca u oblasti poljoprivrede, ekologije i turizma u Planu razvoja Opštine Kovačica za period 2022-2028. godine, dok u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja i infrastrukture “najvažniji prioritet iz domena infrastrukture (je) unapređenje odlaganja i selektovanja otpada a u domenu zaštite životne sredine kontrolisano upravljanje otpadom.”

S druge strane, u pomenutom opštinskom dokumentu se navodi da jedan od najznačajnijih problema u oblasti zaštite životne sredine je “zaštita vode i vazduha od mogućih zagađenja” jedna od mera za razvoj infrastrukture je “odvoz smeća i formiranje reciklažnog centra. “Eventualna gradnja prolazne deponije ne bi smela da se zanemari kao ulaganje za budućnost, kada potrebe građana budu veće”, navodi se u Planu razvoja Opštine Kovačica.

Šta su centri za sakupljanje otpada?

Centri za sakupljanje otpada imaju veoma važnu ulogu u razvoju primarne selekcije jer postoje različite vrste otpada koje zbog veličine nije moguće odlagati u standardne kante i kontejnere, kao i vrste otpada koje zbog njihovih osobina nije poželjno odlagati zajedno sa ostalim komunalnim i reciklabilnim otpadom.

Zakon o upravljanju otpadom ih definiše kao mesta koja su određena odlukom opštine ili grada, a na koja građani donose otpad i kabasti otpad, naprimer belu tehniku, baštenski otpad, materijal pogodan za reciklažu, uključujući i opasan otpad iz domaćinstva. I upravo tu nastaje problem.

“Za pojedine vrste ili delove tih vrsta otpada uspostavljanje centra za sakupljanje otpada jeste adekvatno rešenje”, kaže  Marko Vučenović , generalni sekretar Udruženja reciklera Srbije. “To je rešenje koje nije izmislio niko kod nas, već ono funkcioniše u mnogim evropskim zemljama.”

U ovim centrima se sakuplja onaj otpad iz domaćinstava koji se ne sme odlagati u kante i kontejnere za komunalni otpad. “Dakle, ne sme, jer pripada kategoriji opasnog otpada ili ne može, jer pripada kategoriji kabastog otpada”, naglašava Vučenović.

U Srbiji za sada postoji samo nekoliko centara, a jedan od njih se nalazi u Sremskoj Mitrovici, saznajemo od generalnog sekretara Udruženja reciklera Srbije.

Zato je naša sledeća stanica upravo Sremska Mitrovica, gde smo se uputili zajedno sa članicama EKOP-a, Blaženom i Boženom Pavelovim, sestrama i po rođenju, i po opredeljenju da se aktivno angažuju u zaštiti životne sredine.

Stižemo u Sremsku Mitrovicu, u Reciklažno dvorište JKP “Komunalije” koje se nalazi na obodu grada na površini 80×45 m². Tu građani u posebne kontejnere besplatno odlažu kabasti otpad, ali i zeleni i tekstilni otpad, kao i tvrdu plastiku.

“Dobar dan, došli smo samo da pogledamo kako izgleda i funkcioniše vaše reciklažno dvorište”, kažu Blažena i Božena čoveku koji izlazi iz svoje kontejnerske kancelarije da bi nas pozdravio.

“Nema problema, slobodno razgledajte!”, kaže nam i dodaje da ukoliko želimo da popričamo sa nadležnima, moramo se vratiti u grad, u sedište JKP “Komunalije”.

Nedostatak reciklažnih dvorišta – nema sakupljanja opasnog otpada

Reciklažno dvorište u Sremskoj Mitrovici, koje može da koristi oko 24 hiljada domaćinstava ove lokalne samouprave, je ograđeno, a u okviru njega stoji nekoliko kontejnera za otpad, a tu je i jedan posebni za kancelarijske potrebe. Neki od njih su puni, neki do pola, ali jasno nam je svima da ovaj centar za sakupljanje otpada služi svrsi.

Ali samo donekle.

No, to smo već pre našeg dolaska saznali od Marka Vučenovića iz Udruženja reciklera Srbije koji nam je rekao da se ovde sakuplja samo neopasan zato što znaju da bi imali problem s opasnim otpadom koji nije do kraja regulisan zakonom.

“Transport opasnog otpada podrazumeva određene zakonske obaveze koje se tiču i vrste kamiona, sertifikacije vozača i dokumenta, tj. najavi kretanja opasnog otpada koje se radi u okviru sistema Agencije za zaštitu životne sredine. Problem je u tome što JKP “Komunalije” nije generator otpada, već neka vrsta sakupljača i ne zna kako bi trebalo da priprema tu vrstu dokumentacije, jer to nije zakonski, odnosno podzakonski uređeno, tako da ne sakupljaju opasan otpad”, objašnjava nam Vučenović.

A to je zapravo ono što je najveći problem, dodaje naš sagovornik uz pohvale za sremskomitrovačko komunalno preduzeće. “Ali naravno, opet je bolje da postoji takav centar i svaka čast Sremskoj Mitrovici što ga je napravila!”

Centri za sakupljanje otpada imaju, tj. trebalo bi da imaju, kada bi postojali, svoju veoma važnu ulogu u ukupnom sistemu upravljanja otpadom, kaže Vučenović i akcenat stavlja na “ukupan sistem”.

“U Srbiji se najčešće parcijalno bavimo određenim pitanjima. I sakupljanje otpada u ovakvim centrima, i javna komunalna preduzeća, i regionalne deponije, imaju deo uloge u nečemu što bi trebalo da bude sistem, a mi imamo samo fragmente tog sistema. U prevodu: sistem nemamo”, smatra generalni sekretar Udruženja reciklera Srbije.

Prema Vučenoviću, centri za sakupljanje otpada trenutno ne predstavljaju potpuno i adekvatno rešenje jer iako se u zakonu jasno navodi da građani u centre mogu da donose i opasan otpad iz domaćinstva, u praksi je to neizvodljivo.

“Primera radi, imate otpadne baterije, koje predstavljaju jednu vrstu opasnog otpada. Najveće količine nastaju u domaćinstvima. U Srbiji ne postoji niti organizovan sistem sakupljanja otpadnih baterija, niti jedan pogon za tretman otpadnih baterija. Dakle, kada biste u ovom trenutku imali jedan centar za sakupljanje otpada u kojem se sakupljaju baterije, a koliko ja znam, ni ovo malo centara što postoji, ni jedan ne sakuplja baterije, on ne bi znao šta će s njima. Odnosno, mogli bi samo da predaju jednom našem operateru koji ima dozvolu za izvoz i to bi onda bio direktan trošak za onoga, čiji je zapravo to centar, a to je lokalna samouprava”, pojašnjava Marko Vučenović iz Udruženja reciklera Srbije.

Pošto smo u Sremsku Mitrovicu došli sa jasnom namerom da se upoznamo sa načinom uspostvaljanja i funkcionisanja jednog centra za sakupljanje, odlazimo do sedišta JKP “Komunalije”, gde nas već čeka  Tamara Milković , referentkinja za odnose s javnošću.

“Naše komunalno preduzeće sa odvozom smeća pokriva čitavu teritoriju Grada Sremska Mitrovica, i to znači da za domaćinstva vršimo uslugu prikupljanja i odvoza otpada direktno na regionalnu deponiju “Srem-Mačva”, prilikom čega deponiji plaćamo svaku tonu otpada za odlaganje”, Tamara Milković približava način na koji upravljaju otpadom u ovom delu Srema.

Prema njenim rečima, to su jako visoke cene troškova samog goriva, amortizacije i, naravno deponiranja otpada, kojeg na godišnjem nivou na regionalnu deponiju izvezu oko 21 do 22 hiljade tona. “Možete misliti koja su to finansijska sredstva koja se izdvajaju svaki mesec!”, dodaje Milković.

Ranije, saznajemo od naše sagovornice, dok regionalne deponije nije bilo, postojalo je mesečno organizovano prikupljanje kabastog otpada na nivou mesnih zajednica.

“Građani iznesu sve i svašta, a mi to nosimo na običnu deponiju. Ali sada kada postoji regionalna deponija, a deponovanje otpada se po toni plaća, nismo više u mogućnosti to da radimo”, kaže Tamara Milković. “Zato smo ponudili građanima da iznajme velike kontejnere od nas, ako rade renoviranje stana ili imaju stari nameštaj i baštenski otpad, ali to je skupo za građane.”

I tada je počeo da nastaje problem sa divljim smetilištima u stambenim naseljima gde su u toku noći pored kontejnera osvanjivali kaučevi, džakovi sa zelenim otpadom, šut, kaže naša sagovornica.

S proleća 2022. godine JKP “Komunalije” odlučuje da stane na put stvaranju novih divljih deponija u gradu.

Ovo sremskomitrovačko komunalno preduzeće je ideju centra za sakupljanje otpada prepoznalo kao rešenje problema, jer samo apelovanje na građane, podizanje svesti, edukacija, postavljanje tabli da je zabranjeno odlaganje smeća pored kontejnera ne vredi ništa ako se građanima ne ponudi alternativa, odnosno u ovom slučaju mesto za odlaganje kabastog otpada.

Tako je nastalo Reciklažno dvorište u Sremskoj Mitrovici.

Pomenuta inicijativa pobedila je na konkursu u okviru projekta „Alternativno finansiranje i donacije za lokalne zajednice u Srbiji“ na NALED-ovoj platformi za donacije. Finansijsku podršku za pomenuti projekat pružila je kompanija British American Tobaco, članica NALED-a, koja je za ovu priliku izdvojila 1,18 miliona dinara, a kasnije su celu inicijativu podržale i lokalne kompanije i preduzetnici, pa je vrednost cele investicije bila oko 1,6 miliona dinara.

“Treba napomenuti da je naše komunalno preduzeće u vlasništvu ima veliki plac, tako da nismo imali problem sa obezbeđivanjem lokacije za reciklažno dvorište”, naglašava Tamara Milković.

U otpad koji mogu građani doneti na Reciklažno dvorište u Sremskoj Mitrovici spada:

• zeleni, odnosno baštenski otpad;
• građevinski otpad (šut, cigle i pločice u normalnim količinama)
• nameštaj (kaučevi, kreveti, dušeci, drvene stolice i stolovi);
• tekstil (odeća i obuća);
• tvrda plastika (lavori, kante, kadice, gajbice u boji, plastične stolice i stolovi).

Za skoro svaku vrstu otpada sa Reciklažnog dvorišta u Sremskoj Mitrovici postoji određen sistem recikliranja.

Izvor: Storyteller