Portal pametne poljoprivrede

Život je pun izazova, prepreka, nesigurnosti, ali ako imamo dovoljno hrabrosti u srcu, znanje koje je neophodno da svoju ideju sprovedemo u delo i rešenost da ne dozvolimo da nas nevolje slome, gotovo ništa ne može da nas zaustavi. Mnogi poljoprivrednici će se prepoznati u ovoj rečenici, a Tatjana je jedna od njih. Bavi se proizvodnjom voća i povrća, kao i proizvodnjom rasada. S obzirom da je sezona proizvodnje rasada već počela, a da je znanje nešto najvrednije što može da pruži, rado je podelila sa nama svoje iskustvo sa terena na ovu temu.

Tatjana Miladinović je rođena u selu Ranilović u okolini Aranđelovca. U poljoprivredi je od 2014. godine kada je sa porodicom zasadila maline na gazdinstvu svog oca. Kako sama kaže, kao i mnogi koji se upuste u poljoprivrednu proizvodnju, upali su u vihor nesigurnosti i turbulencije – čas gore, čas dole. Ono što očekuješ, uglavnom, bude suprotno. Međutim, nije želela da odustane.

– Temelj svega što radim je hrabrost i tako bih počela svoju priču. Ne smatram se nešto pametnom, možda ni dovoljno edukovanom da bih nekome „solila“ pamet, ali ja živim od svog rada. Ako mogu ja – mogu i drugi. Suština je iskoračiti u životu baš kada vam ide loše i kada vam je teško, skupiti snagu i prilagoditi se okolnostima. Jedino tako vidim svoj napredak i rast proizvodnje. Verovali ili ne, druga biljka koju sam posadila, nakon maline, bila je – paprika. Odmah posle su usledili paradajz, krastavac, salata, kupus, začinsko bilje – priča nam Tatjana.

Tatjana je rasadnički posao započela sasvim spontano.

– Krenuli smo sa 400 semenki paprike koje sam dobila na poklon. Dobro se sećam, jer sam ih izbrojala kako bih mogla da isplaniram prostor i sve ostalo. Sada je tih 400 semenki dostiglo broj od preko 100.000 sadnica raznog povrća i začinskog bilja – ponosno kaže Tatjana.

Rasad je najpre proizvodila za svoje potrebe i proizvodnju, a kada je dobro upoznala biljke, savladala tehnologiju i tehniku, odlučila se i za prodaju.

– Izbegavamo hibride i više radimo stare sorte, koje su se pokazale otpornije na klimatske izazove, kako napolju, tako i u plastenicima. Ukus plodova neću ni da komentarišem. Sav rasad koji proizvodimo koristimo i u našoj proizvodnji. Transparentnost i iskrenost su najbitniji. Ljudi su sigurni da će dobiti zdrav rasad, vide kako izgledaju biljke na našim njivama i kakvi su plodovi. To se godinama unazad ponavlja, tako da sada već imamo dosta stalnih kupaca i unapred zakazane porudžbine. Svi znaju da živimo od poljoprivredne proizvodnje, da koristimo isti rasad i ako njima nešto ne valja, neće ni nama. A, nama je, kao i njima, cilj da imamo zdrave biljke koje će doneti kvalitetne plodove i dobar prinos – objašnjava Tatjana jednostavnu filozofiju ispravnog poslovanja.

Proizvodnja rasada za plasteničku proizvodnju je već počela, a Tatjana ima opremljen plastenik namenjen isključivo za ovu delatnost.

Nega rasada

Prema njenim rečima, da biste imali dobar rasad prvenstveno mora da bude dobro seme i kvalitetan supstrat. To je osnova. Što se tiče samog procesa proizvodnje, iz njenog iskustva, to je kao negovanje beba.
– Održavanje rasada zahteva posebnu negu i posvećenost, a najviše ljubav koja će vam sigurno biti uzvraćena. Ključni tretman se sprovodi u fazi nicanja i formiranja kotiledona. Ako su oni zdravi, to je prvi znak da će rasad biti zdrav. Jako bitni faktori su svetlost, temperatura i kontrolisano zalivanje. Ovo su tri faktora koja direktno utiču na izgled i kondiciju biljaka. Ako se pretera u bilo čemu, može da dođe do poleganja rasada – kaže Tatjana.

Poleganje rasada je infekcija koja zahvata mlade, tek iznikle sadnice. Jednom kada se pojavi, brzo se širi i gotovo da nema spasa. Najveća greška se pravi kod zalivanja. Mnogi ljudi zalivaju rasad hladnom vodom, ne znajući da voda koja ima temperaturu ispod 10 stepeni usporava razvoj biljaka, zbog čega su one podložnije infekciji.

– Što se tiče bolesti, iz mog iskustva, morate biti sigurni u kvalitet semena i preparata koji koristite za zaštitu od poleganja rasada. To je ujedno i jedino tretiranje koje radimo. Još jedna bitna stavka je provetravanje prostora gde se uzgaja rasad – objašnjava Tatjana.

Prihrana se radi tečnim đubrivima kako bi biljkama pomogli da imaju jak koren, da se pravilno razviju, jer samo jake biljke lakše podnose stres i dobro usvajaju hranu.

– Prihranu biljaka radimo kada počnu da „izbacuju“ stalne listove i tu su najbitniji fosfor i amino-kiseline biljnog porekla. Zatim, kada se rasad iznosi za sadnju u plasteniku, neophodno je koristiti preparat na bazi bakra i ponovo tečno đubrivo koje sadrži amino-kiseline, kako bi rasad lakše prevazišao stres, primio se na novo mesto i usvojio hranu – objašnjava Tatjana.

Svedoci smo velikih klimatskih promena, a od semena do ploda treba da prođe dosta vremena. Tokom tog perioda, bezbroj opasnosti preti biljkama, od vremenskih prilika, preko bolesti, do napada različitih insekata. Ipak, dalji koraci u nezi i zaštiti zavise od same vrste biljke koja se gaji, ali i načina uzgoja. Ukoliko je reč o profesionalnom uzgoju, a niste sigurni da li je zemlja u koju sadite rasad zdrava ili ne, trebalo bi preventivno uraditi tretman fungicidom i insekticidom kako bi se zemljište očistilo.

– To su ključni tretmani. Sve ostalo će same biljke da vam pokažu, da li im je potrebna dalja pomoć ili ne. Međutim, ljudi su dosta nesigurni, i iz tog razloga mi smo našim kupcima uvek dostupni za dodatne savete – navodi Tatjana.

Naša sagovornica rasad prodaje uglavnom u selu i okolini, a poslednjih nekoliko godina i preko svoje Fejsbuk stranice. Sve plodove i proizvode sa svojih njiva (kornišone, mleveni paradajz, ajvar i još dosta proizvoda) prodaje na pijaci i preko Fejsbuka. Sa prošlogodišnjim prinosom je bila, kako kaže, više nego zadovoljna, ali to joj nije primarni cilj.

– Što se tiče prinosa prošle godine, bio je više nego zadovoljavajući, ali naš cilj su kvalitet i ukus plodova i proizvoda. Za sada nećemo širiti proizvodnju, jer taman ovoliko možemo sami, porodično da uradimo, a da ostanemo dosledni kvalitetu – zaključuje Tatjana.

Tekst priredila: Tijana Todorović
Sagovornica i autorka fotografija: Tatjana Miladinović, poljoprivrednica