Portal pametne poljoprivrede

Sletanje na singapurski međunarodni aerodrom pre jedne decenije dalo je ideju Šari Tiku da u laboratoriji uzgoji alternativu palminom ulju.

-Letela sam za Singapur 2013. godine i kad sam sletela, morala sam da nosim masku“, kaže šefica američke tehnološke firme C16 Biosajensiz. -Vazduh je bio zagađen zato što su spaljivali prašume u Indoneziji.

Indonežanski zemljoradnici, koji su raščišćavali zemljište za uljane palme i druge useve, okrivljeni su za vatre i dim koji je preko mora stigao do Singapura.

Njena kompanija je upravo pustila u slobodnu prodaju alternativu palminom ulju koja je nastala iz ćelija kvasca.

Palmino ulje je i dalje biljno ulje koje se najviše proizvodi na svetu, čineći 40 odsto ukupne proizvodnje, prema Svetskoj fondaciji za prirodu (WWF).

Izuzetno je popularno kod kompanija za proizvodnju hrane i kozmetike zato što je jako korisno. Bez mirisa je, bez ukusa i bez boje, i ne menja miris, ukus ili izgled proizvoda.

Umesto toga daje mu glatku teksturu i funkcioniše kao prirodni konzervans. Isto tako, zadržava sva svojstva i na visokim temperaturama, zbog čega je idealno za kuvanje.

Štaviše, u toliko je širokoj upotrebi da palmino ulje ili njegovi derivati mogu da se pronađu u skoro svim proizvodima na rafovima supermarketa, tvrdi WWF.

To uključuje sve, od čokolade do šampona, pice, paste za zube i dezodoransa.

Naširoko dokumentovani problem sa njegovom upotrebom je da je potražnja za palminim uljem dovela do značajnog krčenja šuma u oblastima u kojima uljane palme najbolje uspevaju – na niskoj nadmorskoj visini, u vrelim, vlažnim oblastima blizu ekvatora.

Upotreba ovog zemljišta za uzgoj palminog ulja, od čega je 85 odsto u Indoneziji i Maleziji, povećala se skoro devetostruko, sa 3,3 miliona hektara 1970. godine na 28,7 miliona hektara 2020. godine.

U finansijskom pogledu, jedan izveštaj procenio je vrednost svetske industrije palminog ulja 2021. godine na 62,3 milijarde dolara.

I toliko je stalni rast potražnje za njim da se očekuje da će do 2028. godine ova brojka narasti na 75,7 milijardi dolara.

U pokušaju da smanji zavisnost sveta od palminog ulja, Tiku, koja je nekada bila investiciona bankarka, i njeni suosnivači osnovali su 2018. godine u Njujorku C16 Biosajensiz.

Uz višemilionsku finansijsku podršku osnivača Majkrosofta Bila Gejtsa, kompanija je provela četiri godine razvijajući i usavršavajući svoj proizvod, koji se zove Palmles.

Oni uzgajaju kvasac koji prirodnim putem proizvodi ulje sa veoma sličnim svojstvima palmi.

Kvasac se hrani šećerom iz šećerne trske uzgajane na obradivom zemljištu koje se već koristi za zemljoradnju.

-Naš proces traje manje od sedam dana, od početka do kraja, kaže portparolka C16 Biosajensiz.

Što se tiče tradicionalne uljane palme, ulje nije spremno za berbu godinama nakon što je seme posejano, a većina drveća ne dostigne vrhunac proizvodnje do sedme godine posle toga.

Ona dodaje da je kompanija sada „aktivan partner u industriji lepote i preparata – na primer, za hidratantne kreme, hranljiva ulja i sapune“. A planiraju da uđu u prehrambenu industriju 2024. godine.

Drugi razlog stalne popularnosti palminog ulja je što je veoma produktivno.

-Dobijate mnogo više ulja po hektaru [od uljanih palmi] nego od bilo koje druge uljane biljke, kaže Kris Čak, profesor inženjeringa bioprocesa na Univerzitetu u Batu.

Uljane palme proizvode oko 5.000 kilograma ulja po hektaru godišnje, uljana repa oko 1.000 kilograma po hektaru godišnje, a soja 400 kilograma po hektaru godišnje.

Upotreba drugih jestivih ulja mogla bi da smanji pritisak sa tropskih šuma, kaže on, ali biste morali da žrtvujete mnogo više poljoprivrednog zemljišta na nekom drugom mestu.

Da bi se smanjila potražnja za palminim uljem, profesor Čak predvodi drugi tim koji je napravio vlastitu alternativu iz kvasca.

Izvor:BBC