Portal pametne poljoprivrede

EU je krenula oštro u kontrolu kvaliteta meda na tržištu i otkrivanje falsifikatora. Koristi visoko osetljive metode koje omogućavaju testiranje autentičnosti meda i pomažu u identifikaciji sumnjivih uzoraka. Nadležni organi za sprovođenje zakona mogu pratiti i otkriti  koji je med lažni, to jest sa dodatkom šećernog sirupa

Pre par dana objavljeni su rezultati koordinirane akcije širom EU „Iz košnica“ o medu kontaminiranom šećerima. Šesnaest država članica EU, kao i Švajcarska i Norveška, krenule su u kampanju testiranja. Ukupno 320 pošiljki meda – uvezenih iz 20 zemalja – nasumično je uzorkovano između novembra 2021. i februara 2022.

Uzorci ovih pošiljki su zatim poslati institutu JRC na analizu, koji je utvrdio da je 147 uzoraka (46%) sumnjivo na falsifikovanje, što znači da nisu u skladu sa opštom odredbom EU direktive o medu koja zahteva da „…medu ne sme biti dodat nijedan sastojak hrane, uključujući aditive za hranu, niti da se dodaju bilo koji drugi dodaci osim meda“.

Međutim, sadašnje analitičke metode još uvek nisu dovoljno razvijene na međunarodnom nivou i jednostavan test nije dovoljan da se otkrije falsifikovanje. Neophodno je odgovarajuće praćenje sumnji.

Stoga je koordinirana akcija uključivala i prikupljanje informacija o sledljivosti, a zatim i istragu na mestu uvoza, preradu, mešanje i pakovanje.

Rezultati su objavljeni u izveštaju Koordinisana akcija EU za sprečavanje prevara u sektoru meda.

Sirupi od pirinča, pšenice, šećerne repe

JRC je primenio novi skup naprednih metoda testiranja. U prethodnim studijama, različite metode su korišćene za detekciju šećernih sirupa napravljenih od kukuruznog skroba ili šećerne trske, ali su bile manje efikasne u otkrivanju drugih vrsta sirupa prilagođenih da imitiraju med.

Studija pokazuje da se takvi šećerni sirupi napravljeni od kukuruza retko koriste u proizvodnji meda. Zamenili su ih sirupi napravljeni uglavnom od pirinča, pšenice ili šećerne repe.

Potrebne su poboljšane, usaglašene i opšteprihvaćene analitičke metode kako bi se povećala sposobnost zvaničnih kontrolnih laboratorija da otkriju med „poboljšan“  šećernim sirupima. JRC radi na daljem razvoju ovih metoda.

Privlačne mogućnosti prevare

Važna razlika u ceni između autentičnog meda i šećernih sirupa objašnjava zašto je prevara sa medom veoma isplativa. Brojke govore same za sebe: prosečna jedinična vrednost uvezenog meda u EU bila je 2,32 €/kg 2021. godine, dok su šećerni sirupi od pirinča dostupni oko 0,40 – 0,60 €/kg.

Pored toga, teškoća da se otkrije med sa sirupima čini ovaj sektor još privlačnijim za prevarante.

Iako falsifikovanje meda ne može predstavljati direktnu pretnju po javno zdravlje, to je i dalje nepoštena praksa i za poštene proizvođače i za potrošače meda.