Portal pametne poljoprivrede

Oplodnja, odnosno spajanje jajne ćelije sa spermatozoidom je kod krava složen proces. U 80 do 90 odsto slučajeva veštačko osemenjavanje je uspešno i dolazi do začeća, ali se u velikom broju slučajeva embrion ne ugnezdi u materici. Pa tako, procenat steonih krava posle prvog osemenjavanja ostaje ograničen na 55 do 65 odsto. Krave koje nisu steone ponovo ulaze u polni žar posle 21 dan. Ovo rano embrionalno uginuće farmer često i ne primećuje, nego smatra da krava opet „traži bika“ zbog neuspešnog osemenjavanja.

Autor: dr Igor Prka spec.vet.

Razlozi za rani embrionalni mortalitet mogu biti slabi i nekvalitetni embrioni ili materica koja nije u stanju da prihvati embrion, najčešće zbog infekcije.

Kada krava ponovo ulazi u polni žar 21. dana uglavnom je posledica ljudskog faktora i problema sa ishranom. Ovo je posebno izraženo kod visoko mlečnih krava, kod kojih zdravlje, smeštaj kao i telesna kondicija moraju da budu adekvatni.

Farmeri uglavnom smatraju gotovo sigurnim da je krava steona ako „ćuti“ posle osemenjavanja i ne pokazuje znakove polnog žara. Međutim, posle početnog „veselja“, često se dogodi da krava kasnije ipak uđe u polni žar, najčešće ne nakon 21 dana, već kasnije, u periodu oko 42 dana.

Krava povađa najčešće u periodu od 42. ili ređe 63. dana od osemenjavanja. U ovom slučaju gotovo je sigurno da se krava bila u polnom žaru i 21. odnosno 42. dana, ali farmer to nije primetio. Jedan od uzroka ove pojave je prenizak nivo hormona. Takvim kravama je i inače cilkus slabo izražen, pa vlasnici i inače teže otkrivaju estrus.

U 80 do 90 odsto slučajeva veštačko osemenjavanje je uspešno i dolazi do začeća, ali se u velikom broju slučajeva embrion ne ugnezdi u materici

Jedan od uzroka ove pojave je i ishrana i način držanja životinje. Polni ciklus je slabije izražen kod krava koje su same u staji, kod držanja na vezu, u prostorijama bez dovoljno svetla itd. Problem je i na farmama s mnogo životinja i slobodnim načinom držanja, jer se u takvim uslovima teško prati ponašanje svake pojedine životinje. U tom slučaju odgajivač može prevideti i polni žar kod krava koje imaju normalno izražen ciklus. U ovom slučaju ne treba preduzimati lečenje jer je krava najverovatnije zdrava. Stočar treba da obrati pažnju na kravu oko 21. dana nakon osemenjavanja.

Moguće je da krava povađa van očekivanog perioda, pa se estrus pojavljuje u periodu između dva ciklusa, na primer 32. dan. To je prekasno za prvo traženje posle osemenjavanja, koje se očekuje oko 21. dana, a prerano za drugo koje bi se trebalo javiti oko 42. dana. U tom slučaju sumnjamo na rano embrionalno uginuće. Mrtav embrion se resorbuje u materici, pa se na kravi, za razliku od pobačaja do kog dolazi u kasnijem graviditetu, ništa ne primećuje. Čest uzrok ovoj pojavi je uglavnom latentni endometritis, odnosno zapaljenje sluzokože materice koja je slabog intenziteta i zato klinički teško uočljiva. Ovakve upale većinom su poreklom iz puerperijuma, na primer kao posledica zaostale posteljice ili nekih drugih razloga. Prilikom osemenjavanja takva upala uglavnom prolazi neopaženo i veterinar osemeni kravu.

Stvaranje embriona

Kako do oplodnje dolazi u jajovodu gde je sluzokoža zdrava, krava ostaje steona, a oplođena jajna ćelija spušta se u matericu. U tom periodu jajna ćelija za ishranu troši žumance i postepeno raste. Kod goveda, približno 12. dana, oplođena jajna ćelija dolazi u prednju gornju trećinu materice gde se ugnezdi u sluzokožu. Posle toga više ne govorimo o oplođenoj jajnoj ćeliji već o embrionu. Kako je u međuvremenu potrošen veći deo žumanca, embrion mora uzimati drugu hranu. Sledećih dana on postupno počinje uzimati hranjive materije iz sluzokože materice. U početku je prepreka čvrsta opna koja je ostala od jajne ćelije pa se ona otvara, a embrion ostaje bez zaštite i postaje veoma osetljiv.

Pošto upala sluzokože uzrokuje nepovoljne uslove u materici, nezaštićeni embrion nakon nekoliko dana ugine. Ako je uginuo do 17. dana nakon osemenjivanja, nema pomaka polnog ciklusa i ta krava opet traži bika 21. dan. Nasuprot tome, kada embrion ugine posle 17. dana, pojava estrusa kasni za toliko dana koliko je dana posle 17. dana embrion uginuo.

Uzrok propadanja embriona može biti i nepodnošljivost između spermatozoida i jajne ćelije (oko pet odsto slučajeva), zato je kod sumnje na ranu embrionalnu smrtnost preporučljivo upotrebiti seme drugog bika.

Učestalost embrionalnih uginuća posle oplodnje

• od 19 do 30 dana 27 odsto
• od 32 do 45 dana 13 odsto
• od 45 do 60 dana 07 odsto
• od 60 do 90 dana 02 odsto

Mogući razlozi koji dovode do ranih embrionalnih uginuća:

• genetski faktori
• hromozomske abnormalnosti
• endokrini faktori
• nutritivni razlozi (toksini, nedostatak minerala..)
• toplotni stres
• polne bolesti
• nepovoljno materično okruženje
• imunološki faktori
• posledice grubog rektalnog pregleda
• zarazne bolesti (neosporoza…)

Rano embrionalno uginuće (do 16. dana po osemenjavanju)

Smatra se da se pri optimalnom vremenu za osemenjavanje, spermom vrlo dobrog kvaliteta u preko 90 odsto slučajeva postigne koncepcija. U narednim danima po oplodnji resorbuje se oko 10 do 15 odsto embriona zbog hromozomalnih oštećenja, a kasnije još oko 35 do 40 odsto embriona se „izgubi“. Tako otprilike polovina embriona preživi do 21. dana po osemenjavanju. Jasno da se dve trećine embriona resorbuje u prve dve nedelje po oplodnji. Postoje mnogobrojni faktori „tzv. faktori rizika“, koji dovode do ovoga i to: bližnjenje, slučajevi anestrije pre steonosti, toplotni stres, mastitis, zaostala posteljica, slučaj piometre pre steonosti.

S druge strane, glavni razlog nezadovoljavajuće plodnosti je sve češći nalaz insuficijencije žutog tela. Pod ovim pojmom se podrazumeva nedovoljna sinteza hormona žutog tela – progesterona, po ovulaciji i kasnije u toku graviditeta. Progesteron je poznat i kao hormon „čuvar graviditeta“. Što koncentracija progesterona posle ovulacije brže raste i duže ostaje na tom nivou, to su veći izgledi da će se graviditet održati. Pri tom je granična vrednost progesterona najmanje 3 ng/ml u krvi. Ako se ova  vrednost zadrži i petog dana po osemenjavanju, to su dobri izgledi da bar 50 odsto embriona nastavi da se razvija. Ako su vrednosti progesterona petog dana po osemenjavanju 1 ng/ml, može da se očekuje samo oko 10 odsto koncepcije. Smatra se da svaka druga krava nema potrebne vrednosti progesterona u krvi. Posledica je da osemenjena krava „povađa“.

Poznato je da određene bolesti (BVD-MD) dovode do kvalitativno „lošeg“ žutog tela. Starije krave imaju češće endokrine poremećaje. Smatra se da se kod svake treće krave, starije od pet godina, nalazi insuficijentno žuto telo.

Kasno embrionalno uginuće (između 16. i 42. dana po osemenjavanju)

Posle 16. dana resorbuje se još 10 do 15 odsto embriona, tako da je koncepcija od prvog osemenjavanja između 30 do 45 odsto. Embrionalno uginuće (do pete nedelje) protiče bez simptoma.

Ako 14. dana po osemenjavanju dođe do embrionalnog uginuća krava je ponovo u estrusu posle otprilike tri nedelje; ako povađa kasnije, plod je verovatno kasnije izumro. Zato se u praksi sva embrionalna uginuća ne registruju.

Kritična faza za preživljavanje embriona je implantacija, 15 do 17 dana po osemenjavanju. Embrion se čvrsto ugnjezdi na sluzokožu materice. Za dalji rast i razvoj embriona neophodna je dobra hormonalna “saradnja” majke i embriona.