Portal pametne poljoprivrede

Uzorkovanje zemljišta važna je agrotehnička mera i preduslov za visoke prinose i kvalitet useva. Pravilno uzorkovanje značajno je naročito danas, kada su cene đubriva i drugih inputa enormno visoke. Koristi su višestruke – poljoprivrednici i te kako štede jer zahvaljujući analizi tla i preporuci stručnjaka često bace manje đubriva nego što su planirali, a smanjuje se degradacija zemljišta i emisija ugljen dioksida.

Stručnjaci novosadske kompanije Terra Controlling TMD, kojoj je uzorkovanje zemljišta uz primenu savremene tehnologije osnovna delatnost, objašnjavaju u razgovoru za Agrosmart kako se ta mera pravilno izvodi i koliko je ona korisna.

-Pravilno uzorkovanje zemljišta prvenstveno је važno zbog dobijanja reprezentativnog uzorka za laboratorijsku analizu. Samo tako možemo biti sigurni da će taj jedan „mali“ uzorak ili količina zemljišta prezentovati celokupnu uzorkovanu površinu. U zavisnosti od izabranih analiza možemo dobiti sliku stanja parcele, odnosno njive ili uzorkovanog zemljišta, naglašava u razgovoru za Agrosmart Dušan Jovanović iz  kompanije Terra Controlling TMD.

Ulaganje u analize brzo se isplati

-Pored osnovne hemijske analize koja nam pokazuje količinu hranjivih elemenata, kiselost i sadržaj humusa u zemljištu, detaljniju sliku ili eventualne probleme možemo otkriti dodatnim laboratorijskim analizama. Analiza na mikroelemente je izuzetno važna za trajne zasade a posebno dobri rezultati su se pokazali u vinogradima i lekovitom bilju. Za naše klijente koji rade prelazak na regenerativnu poljoprivredu analize na teške metale, ostatke pesticida i mikrobiološki sastav zemljišta imaju mnogo veći značaj, kaže Jovanović.

Preporuka je, dodaje, da se pre podizanja trajnih zasada uradi detaljnije uzorkovanje i analize koje mogu otkloniti ili preduprediti potencijalne probleme i nedostatke.

-Iako nekima to predstavlja finansijski trošak celokupno ulaganju u ovu uslugu se vrlo brzo isplati i finansijski je manje od kasnijeg ispravljanja problema, kaže Jovanović, koji je i vanredni profesor na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, sa dugogodišnjim iskustvom u geoinformatici, odnosno obradi satelitskih snimaka i drugih vrsta prostornih podataka za potrebe poljoprivrede, kao i primeni principa pametne poljoprivrede u uzorkovanju zemljišta.

Jovanović je na ideju o osnivanju firme Terra Controlling TMD došao zajedno sa Antonijem Vićevićem, koji ima više od 25 godina iskustva u prodaji IT hardverskih i softverskih proizvoda i rešenja i Miodragom Miodragovićem, koji je iskusan menadžer u agrobiznisu. Kako kaže, ideja nastanka kompanije Terra Controlling TMD je nastala u trenutku razmišljanja o podizanju trajnih zasada leske. Sakupljajući sve neophodne informacije za početak, tri partnera uvidela su da u tom trenutku nijedna kompanija nije zaokružila ceo proces ili sve usluge koje mogu da se ponude jednom proizvođaču, i time mu olakšaju posao i donesu dodatnu uštedu.

Uzorkovanje, korak po korak

-Prvi korak je priprema i ona predstavlja jedan od osnovnih koraka. Sadrži faze sakupljanje informacija od klijenta, na osnovu koje sledi obrada i predlog uzorkovanja. Kompanija TCTMD razvila je algoritam, koji omogućava da se na osnovu satelitskih snimaka i veštačke inteligencije, posmatra cela parcela koja je treba da se uzorkuje, kroz dugi niz godina. Na taj način, mi imamo uvid kako se parcela „ponašala“ ne samo u toku jedne sezone, nego unazad pet ili više godina. Pored satelitskih snimaka, u kreiranju različitih zona za uzorkovanje, koristimo i mape prinosa (ukoliko klijent ima takve podatke) kao i mape visina. Nakon uvida u sve podatke, potencijalnom klijentu prezentujemo predlog zona za uzorkovanje koje su različitih površina, i zajedno sa njim određujemo različite zone parcele koje se uzorkuju – objašnjava Jovanović.

Nakon dogovora sa klijentom, prelazi sa na samo uzorkovanje. Uobičajeno je, dodaje sagovornik Agrosmarta, da svaki pojedinačni uzorak ima od 15 do 25 jasno označenih lokacija na kojima se obavlja uzorkovanje, bez obzira na veličinu uzorka. Praksa je pokazala da jedan uzorak može da predstavlja površinu od hektara (voćnjaci, vinogradi) pa do pet hektara (većinom ratarstvo). Uzorkovanje se radi automatski, sa nemačkim sondama za uzorkovanje, sa mogućnošću za različite dubine (0-30 cm, 30-60 cm, 60-90 cm). Svaki ubod je precizno obeležen upotrebom Trimble GNSS uređajima. Zatim, sledi pakovanje i označavanje uzoraka, kao i transfer ka izabranoj laboratoriji, gde se vrši sušenje kompletnog uzorka, homogenizacija uzorka i analiza (OHS, mikroelementi,…).

Uzorkovanje se radi automatski, nemačkim sondama (Bodenprobetechnik Peters GmbH) za uzorkovanje, sa mogućnošću za različite dubine (0-30 cm, 30-60 cm, 60-90 cm). Svaki ubod je precizno obeležen upotrebom Trimble GNSS uređajima.

-Nakon dobijanja rezultata analize, u direktnom kontaktu sa klijentom tumačimo rezultate i pronalazimo rešenja, a potom dajemo preporuka za odgovarajuće agrotehničke mere – veli Jovanović. – Plodnost tla ili stručnim rečnikom govoreći sadržaj osnovnih hemijskih elemenata nije jednaka na celoj parceli i to se bolje primeti na većim parcelama. Iako je preporuka da uzorak obuhvata površinu od tri do pet hektara, naš predlog je da se svaka parcela-proizvodna jedinica gleda zasebno i da se zone uzorkovanja prave spram stanja parcele.

Korišćenje mapa visina, mapa prinosa i satelitskih snimaka koji su parcelu posmatrali kroz vreme, zajedno sa rezultatima analize zemljišta, omogućava, da se pogotovo na većim parcelama definišu najbolje moguće zone koje su imale različite rezultate prinosa, kao posebne zone za upravljanje odnosno zone koje će imati odgovarajuću jedinstvenu agrotehničku meru.

-Jednostavno, nakon uzorkovanja i analize zemljišta klijenti dobijaju mape obezbeđenosti na osnovu kojih se može videti realno stanje parcele. Takve mape obezbeđenosti koriste se za kreiranje odgovarajućih mapa za varijabilno đubrenje, bez obzira da li korisnici imaju opremu za varijabilno đubrenje ili ne. Jedan primer koji je urađen za klijenta EuroHerbs je dat u nastavku. Klijentu je na taj način omogućeno varijabilno đubrenje iako nema rasipač sa mogućnošću varijabilnog rasipanja. Svaka zona ima svoje dimenzije pravilnog oblika i svaka zona ima količinu đubriva koja treba da se primeni – objašnjava Jovanović.

Brojke govore više od reči

Na primeru poljoprivrednog gazdinstva Nebojše Košutića jasno je koliko je dragoceno pravilno uzorkovanje i uvažavanje preporuka struke. Na površini od 45 ha sa planiranim usevom šećerna repe i uzorkovanjem nakon žetve kukuruza, u praksi bez analize zemljišta iskoristili bi formulacije NPK sa većim procentom fosfor i kalijuma. Na ovoj površini osnovna ušteda je u fosforu, gde je korisnik planirao da primeni minimalno 160 kg/h azota, 120 kg/h fosfora i 250 kg/ha kalijuma. Nakon analize zemljišta ustanovljeno je da na pet od osam uzoraka nema potrebe za korišćenjem fosfora, odnosno da postoji izuzetan višak fosfora, a maksimalna količina kalijuma na svim uzorcima do 100 kg/ha. Preporuka je data za planirani prinos od 50 do 70 t/ha. S obzirom na cene đubriva koje su u poslednjih 12 meseci veoma promenljive, ušteda se verodostojnije može pokazati kroz samu količinu đubriva koja je primenjena:

Analiza na četiri godine – da nam zemljište ne bude posno

-Gubitak organske materije u zemljištu je jedan od najvećih problema sa kojima se susreću poljoprivredni proizvođači kako u Vojvodini tako i u centralnom delu Republike Srbije. Nažalost ovaj problem je prisutan već više od 30 godina i sa nekadašnjih preko četiri odsto humusa trenutno smo došli do toga da skoro 50 odsto oranica u Vojvodini ima izuzetno nizak sadržaj humusa ispod jedan odsto. S obzirom da se radi o velikom procentu oranica sa niskim sadržajem humusa možemo slobodno reći da je cela površina obradive Vojvodine u potencijalnom problemu. Konstanta borba proizvođača da ostvare maksimalne prinose kao i neadekvatne agrotehničke mere sa neracionalnom i nekontrolisanom upotrebom mineralnih đubriva dovode do potencijalno još gore situacije u budućnosti – naglašava Jovanović.

Dodaje da se analiza zemljišta kao jedan od preduslova dobre proizvodnje ipak ne radi koliko bi to trebalo da bude i glavna preporuka je da proizvođači ovo urade minimum na svake četiri godine. Prelazak na regenerativnu poljoprivredu makar u nekom delu proizvodnje može poboljšati situaciju sa stanjem humusa a za to trenutno imamo i dobrih primera u zapadnom delu Bačke.

Na primeru PG Nebojša Košutić  pokazalo se da pravilnom primenom đubriva (u ovom slučaju primenjeno manje 100 kg/h Azota) možemo da smanjimo degradaciju zemljišta, ili direktno smanjili emisiju ugljen dioksida 588 kg/ha CO2.

S. Kuprešanin