banner-image

Cene paorske robe na minimumu, pšenica 160 evra, hoće li pasti na 130?

Žetva pšenice mogla bi, prema rečima stručnjaka za strna žita, početi za manje od mesec dana. Svaka žetva je neizvesna u pogledu otkupnih cena ali ova pred nama, čini se, za ratare će biti jedna od najtežih. Pšenice je posejano oko 720.000 hektara tako da će i rod biti veliki, ali pitanje je šta će biti sa skladištenjem, izvozom, viškovima i – otkupnom cenom.

Prema današnjim informacijama koje smo dobili od najvećih trgovaca, odnosno organizatora proizvodnje u Vojvodini, ratarima se ne predviđa berićet.

-Pšenica je oko 160 evra po toni, sa tendencijom pada, verovatno i na 130 evra. Još izgleda nismo ni svesni svi problema koji nas čeka. Gde će biti smešten rod? Nikakve potražnje nema, na Crnom moru nema brodova, luka Konstanca koja je bila naša najznačajnija trasa za nas više nije izvozna destinacija – kaže za Agrosmart vlasnik jedne od najvećih kompanija koja se bavi trgovinom poljoprivrednih proizvoda.

Dodaje da je situacija loša i kada je kukuruz u pitanju, njega niko ne ugovara. Oko 430 evra je cena soje, a za suncokret se ne zna, prema sadašnjim procenama kretatće se od 300 do 35o evra za tonu.

-Soja ima solidnu cenu, a najbolju računicu imaće proizvođači šećerne repe, budući da joj se cena kreće između 55 i 60 evrocenti – kaže naš sagovornik.

Zalihe veće pola miliona tona

-Prošla tržišna godina bila je za pšenicu izuzetno problematična. Prvo zato što smo je započeli u julu sa većim prenetim zalihama nego što je to uobičajeno. Delom je za to kriv rekordno veliki rod 2021. godine koji je bio 3,4 miliona tona, a delom zabrana i ograničenje izvoza koji su značajno omeli izvozne tokove u periodu mart-jul prošle godine i ostavili nas sa zalihama roda 2021. od preko 700.000 tona – izjavila je Sunčica Savović iz Udruženja Žita Srbije.
Mi smo, podsetila je, ponovo prošle godine imali dobar rod pšenice, na nivou od preko 3,2 miliona tona. U toku prošle godine u Srbiji smo mesečno trošili oko 148.000 tona pšence, što je na godišnjem nivou potrošnja od oko 1,77 miliona tona.
Od juna prošle godine do maja ove izvezli smo 854.862 tone pšenice i brašna preračunatog na zrno. Od toga 681.431 tonu pšenice i 133.409 tona brašna.
– Ako pretpostavimo da će u junu izaći još oko 70.000 tona pšenice i oko 15.000 tona brašna, što bi bio optimistični scenario, nama na zalihama na početku nove tržišne godine za pšenicu ostaje oko 1,2 miliona tona ove žitarice. To su zalihe koje su za pola miliona tona veće nego godinu ranije – rekla je Savović.

S. K.