Portal pametne poljoprivrede

Stočarstvo u Srbiji je devastirano i nalazi se na nivou na kom je bilo pred Prvi svetski rat. Prazna su sela, prazne su staje za goveda i obori za tov svinja. Mesare imaju dovoljno mesa zbog uvoza, ali mesare se i dopune nakon pokolja stoke posle protesta stočara! Srbija je postala veliki uvoznik mleka, ali i mesa. Tako je zemlja, koja je nekada mogla da hrani pola Evrope, kako je bilo u javnosti za vreme SFRJ, sad postala zavisna od uvoza za prehranjivanje naroda. I to je Srbija danas!

Autor: Branislav Gulan

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku – sa stanjem 1. decembra 2021. godine u odnosu na 2020. godinu, manji je ukupan broj goveda za 2,9 odsto muznih krava za 2,1 odsto i steonih junica za 26,5 odsto, pri čemu je broj steonih junica u 2021. godini u odnosu na prosečno godišnje brojno stanje za period 2017. – 2020. manji za 28,35 odsto. U 2020. godini u Srbiji je na muži bilo 417.000 grla, od kojih je dobijeno blizu 1,5 milijardi litara mleka. Sad se na muži nalazi samo 228.000 krava mlekulja! U Srbiji je u 2022. godini proizvedeno oko 1,4 milijarde litara mleka. Pad proizvodnje bio je 100 miliona litara, a pored toga još 100 miliona litara su popili prasići. Jer, bila je skupa stočna hrana, a vlasnicima jeftinije mleko da ga daju za hranu prasićima.

To znači da je po pomuženom grlu godišnje dobijano samo 3.585 litara. Godinu dana kasnije dobijeno je 1,47 milijardi litara mleka, što znači da je po jednom grlu dobijano samo 3.610 litara mleka. Sve ispod 7.000 litara danas je loše i karakteristika nerazvijenih zemalja! Potrošnja mleka i prerađevina svedena je na 200 kilogama po stanovniku godišnje. To je na dnu lestvice u Evropi. Najteže je to što se iz godine u godinu snižava kvalitet najboljeg poljoprivrednog zemljišta. Za infrastrukturu u Srbiji godišnje nestane oko 25.000 hektara plodnih oranica. Za održavanje kvaliteta potrebno je godišnje upotrebiti najmanje 15 tona stajnjaka po hektaru. A, u Srbiji nema stoke, pa nema ni stajnjaka. Upotreba veštačkih đubriva ne može da nadoknadi nedostatak stajnjaka.

Opada proizvodnja i potrošnja mleka, a time i sira. Danas je stočarstvo Srbije na izdisaju. Uečstvuje u BDP agrara, pema podacima RZS samo sa 28,1, odsto. Ukoliko se tako nastavi uskoro će to biti smao 20 odsto. Stočari kažu da je u praksi znatno lošije stanje od ovih zvanično državnih podataka. Jer, potvrda težeg stanja su prazna sela, prazne staje i prazni obori za tov svinja. Za poslednjih deset godina u Srbiji je ugašeno više od 62.000 farmi! Trenutno prema podacima RZS u zemlji imamo samo oko 228.000 krava mlekulja i ukupono oko 400.000 goveda. Godišnje se proizvodi oko 1,4 milijarde litara mleka, a od toga je oko 800 miliona litara u redovnim tokovima, ostalo u sivoj emisiji.

Zašto ne radi Nacionalna referentna laboratorija?

Dugo godina se u Srbiji čekalo da se izgradi Nacionalna referentna laboratorija, kao nezavisna institucija za ispitivanje kvaliteta mleka. Mnogo novca je i utrošeno za njenu izgrljadnju, a i više od decenije je građena laboratorija. Od završetka raspada Jugoslavije, pa sve do pre nekoliko godina. Iako je zvanično otvorena, u vreme pretposlednjeg 13. ministra poljoprivrede Vlade Srbije, ta institucija ni danas ne radi!? Zašto – niko neće da priča o tome! A, mnogi funkcioneri iz poslednjih garnitura ove vladajuće partije su se slikali pored modernih postrojenja i hvalili kako su baš oni doprineli završetku njene izgradnje i početku rada. I to prikazivali kao svoj životni uspeh! Međutim i sad u analizama piše da ona još uvek ne radi! U izveštajima nadležnih institucija u zadacima za 2023. godinu pisalo je kako rad te ustanove još uvek nije pokrenut. Ukazivano je kako je potrebno to što pre učiniti, kako bi se mleko prilikom otkupa kategorisalo prema kvalitetu. Pošto sad nemamo dovoljno mleka, svo se plaća po istoj ceni, bez obzira na kvalitet, naravno ako je za ljudsku upotrebu, odnosno ako je u skladu sa potrebnim minimalnim kvalitetom.

Ogromne pare su uložene u gradnju laboratorije mleka, koja ne radi! Uskoro će to biti i promašena investicija jer neće biti ni mleka čiji kvalitet treba utvrđivati u laboratoriji. Dokaz je sve veći uvoz mleka, čiji kvalitet je utvrđen u zemlji porekla za izvoz u Srbiju. Jer, ogromne količine se uvoze. To su ,,bele reka mleka“, jer je prošle 2022. godine stiglo iz uvoza u Srbiju 3.364 šlepera, zatim ogromne količine mleka u prahu i sireva. Ako je to opredelenje vlasti i agroekonomske politike zemlje da se uvozi, umesto da imamo domaću proizvodnju za sopstvene potrebe i izvoz – to nije dobro! Ali, da ostane zabeleženo da je i to Srbija danas!

Mlečni uvoz

Kada su mleko i mlečni proizvodi u pitanju, Srbija je od izvoznika postala uvoznik. U zemlji se sad od 228.000 grla mlečnih krava dobije oko 1,4 milijardi litara mleka. U Srbiji se godišnje proizvede i oko 60.000 tona sireva. Proizvodimo 70 vrsta sireva u zemlji. Od toga oko 15.000 tona izvozimo, a više od 12.000 tona uvozimo. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iznosimo tone i potrošene dolare na uvoz mleka i mlečnih prerađevina u 2022. godini. Uvedeni prelevmani nisu se odnosili na mleko u prahu. Proizvođači i dalje apeluju na štete od nekontrolisanog uvoza mleka i mlečnih proizvoda čime se uništava domaća proizvodnja. Podatke koje objavljujemo, predstavljamo zbirno iako su za sektor uvoza mleka kategorisani u dve grupe, na proizvode sa manje od jedan odsto mlečne masti i proizvode sa više od jedan odsto mlečne masti.

U Srbiji je u 2022. godini prema podacima RZS uvezeno 84.119 tona mleka što je jednako broju od 3.364 šlepera, u vrednosti od 57,1 miliona dolara, koliko je plaćeno za njegov uvoz. Države iz kojih smo najviše uvozili su Poljska, Mađarska, Bosna i Hercegovina i Hrvatska.

Kada je reč o mleku u prahu u Srbiju je u 2022. godini uvezeno u količini od 9.663 tone, u vrednosti od 39,4 miliona evra. Države iz kojih smo najviše uvozili mleko u prahu su Poljska i Francuska.

Treća kategorija iz uvoza mlečnih proizvoda je sir. U Srbiju je u 2022. godini uvezeno 12.764 tone sira, zbirno svih vrednosti za 659 miliona evra. Države iz kojih smo najviše uvozili su Nemačka, Poljska, Holandija i Italija.

Problem sa proizvodnjom mleka nije nastao juče, već postoji godinama unazad. To se vešto skrivalo od javnosti, sve dok poljoprivrednici, ogorčeni trenutnom, situacijom nisu izašli na ulice, da prosipaju svoje mleko. Istovremeno, građani Srbije kupovali su mleko iz uvoza, koje se moglo pronaći na rafovima supermarketa, jer domaćeg nije bilo dovoljno.

Nedostatak mleka nije problem koji se može rešiti hirurškom intervencijom, danas za sutra, već sistemskim pristupom, subvencionisanjem domaće proizvodnje i kontrolom uvoza. Vlast mora biti svesna da treba da prođe dugačak period, kako bi se veliki nedostatak mlečnih krava nadoknadio, s tim moraju da znaju da onaj ko je jednom zatvorio farmu, taj se više na istu na vraća. A, u Srbiji je poslednjoj deceniji zatvoreno čak 62.000 malih farmi! Tužno, ali istinito!

Kako rešiti disbalans tržišta mleka?

U Vladi Srbije održan je sastanak proizvođača mleka sa predstavnicima države i mlečnim govedarima, a tema su bili viškovi mleka i kako rešiti disbalans tržišta mlečnim proizvodima. Kako se čulo, srpske mlekare imaju viškove na zalihama, koje pokrivaju tri meseca, a šta će biti nakon toga dilema je za domaće stočare, koji su prisustvovali sastanku.

“Nismo došli ni do čega. Učestvovalo je 28 mlekara iz zemlje i glavni akcenat je bio na poslovanju mlekara, njihove zalihe i probleme i cene koje su najniže u otkupu a mi kao da nismo tu bili ni prisutni, umesto da akcenat bude na poljoprivrednicima. Na kraju skupa sam zamolio za reč, da ukažem u kakvom smo problemu mi proizvođači mleka, zbog čega smo protestvovali i blokirali ulice”, kaže Zlatko Kokanović, predstavnik Ujedinjenih udruženja poljoprivrednika Srbije.

Kako je objasnio, proizvođači sireva su zadovoljni novim prelevmanom od 300 dinara, to se njih dotiče, ali to još uvek ne rešava suštinske probleme kod mlečnih stočara. Prelevman je prvo bio 30, a sad 300 dinara. Kasno je donet kada su ljudi već ugasili mlekare i proizvodnju sireva. Da je to urađeno odmah, imalo bi rezultata. Ovako, vidi se da imamo vlast koja se ne razume u ono što radi.

Iz ugla mlečnih govedara najvažniji potez bio bi prekid uvoza mleka, da se povećaju subvencije po grlu što bi ublažilo štetu, i na kraju da se dozvoli uvoz samo manjka mleka.

“Država treba da zna tačno koliko Srbiji mesečno treba mleka i sireva i samo da dozvoli manjak, potreban tržištu. Mi smo tražili zagarantovanu cenu za mleko ali oni su rekli da to ne mogu da daju. Tražili smo da zabrana uvoza i prelevmani važe i za članice CEFTA sporazuma, odnosno Otvoreni Balkan, ali to nisu mogli da ispune. Podsećam, mi smo država koja ne koristi GMO hranu za stoku.

Mlekare obustavljaju otkup mleka!

Pojedini proizvođači mleka – ukupno 42 iz Banjana i još 16 okolnih sela od 1. maja 2022. nemaju kome da prodaju svoje mleko. Mlekara ih je obavestila da za dva dana od njih više – neće otkupljivati mleko. Stočari kažu da je nedostatak mleka u Srbiji izazvan od uvoznika kako bi što više uvozili mleka u prahu, ko zna kakvog kvaliteta pa da od toga pravimo ,,belu vodicu’’ koju prodajemo za mleko. E, pa toliko je taj ,,nedostatak’’ da poljoprivrednici poput Mićka Mihailovića iz Savinog Sela sad nemaju kome više da prodaju mleko! Reč je o porodici u kojoj roditelji imaju iznad 25 godina, četvoro male dece i 50 krava. Teško su do toga došli i sad moraju prinudno da gase farmu kako bi imali proizvodnju samo za naturalnu, kućnu potrošnju. U ovom regionu pre deceniju i po Imlek je prestao da kupuje mleko od onih koji su imali u stajama manje od po 10 krava mlekulja. Stočari njih nekoliko hiljada nije imalo kome i gde da prodaju mleko!

Gašenje mlekre, ljudi bez posla i 3.000 krava na prodaju!

Nakon toga bivši direktor Sladare u Bačkoj Palanci Dragan Stanimirović osnovao je mlekaru ,,Eko milk”, pa je od svih u regionu dnevno otkupljivao po 9.000 litara mleka i prerađivao ga u sireve i snabdevao picerije, lokale i druge potrošače kvalitetnim sirevima. Sad je prestao sve to da radi. Stočari gase farme rasprodaju krave koje najčešće idu u klanice. Ljudi, njih oko 150.000 u regionu, neće imati od čega da žive, a oni u mlekari, posle deceniju i po rada ostaju bez posla.

Proizvodili smo i desetak vrsta sireva, kaže bivši vlasnik mlekare ,,Eko milk”, ,,belu reku“ vlasnik te mlekare kupovao je od 3.000 proizvođača u južnoj Bačkoj. Tako je taj njegov rad deceniju i po spasio više hiljada  proizvođača mleka. On kaže da je bio na razgovoru kod ministarke poljoprivrede i da je ona rekla da se uvoze dvostruko jeftiniji sirevi od naših domaćih! Prelevmani, prilikom donošenja prve uredbe vlada na ovu temu, na kilogram tog uvoznog sira bili su samo 30 dinara kilogramu. Teka kada je vlast uvidela da to nije dobro, oni su povećani za 10 puta. Ali, to je bilo kasno jer su krave otišle u klanice, a farme ugašene!  Šteta je ogromna, a uvoz mleka povećan. To nije dobro za proizvođače i potrošače, nije ni za državu, ali jeste za pojedince u njoj.