Čarobni tanjirići – servirajte lepotu, umetnost i ljubav
Nostalgija za detinjstvom javlja se iznenada, u trenucima kada krajičkom oka ugledamo predmet koji nas vraća u porodičnu kuću ili kuću naših baka i deka. Tada se u nama stvara slika koju gotovo da možemo da čujemo i pomirišemo, jer je prožeta ljubavlju ispečenih kolača, brižno dekorisanih polica i radosti naših najbližih.
Da sećanja ne blede tako lako i da mogu ostati zabeležena ne samo u pričama, pesmama i na fotografijama, već i na tanjirićima pokazuje nam Sanja Gavrilović iz Valjeva.
Pored jezika koje je studirala i koji su joj danas posao, Sanjin hobi je i ukrašavanje Čarobnih tanjirića koji se mogu okačiti o zid ili na neki drugi način predstavljati ukras, a mogu poslužiti i za ono što im je prvobitna namena – serviranje parčeta kolača uz dozu ljubavi.
Kako kaže inspiraciju pronalazi svuda oko sebe, a motivi koje oslikava su neiscrpni i mogu se uklopiti uz bilo koji ambijent:
„Kada sam počinjala sa oslikavanjem ni sama nisam znala šta ću sve crtati. Kada kažem da oslikavam ukrasne tanjire, ljudi obično pomisle na kuhinju jer su se oni ranije samo tamo viđali, ali mi praksa i kombinovanje modernih i tradicionalnih motiva pokazuje da mogu nastati i tanjiri koji se uklapaju i u kancelarije, dečije sobe, terase…
Motivi koje crtam su različiti. Mogu biti šaljive sličice, dečiji motivi, junaci iz knjiga, crtanih filmova, pa čak i apstrakcije. Još nisam ostala bez ideje!“
Prvobitnu ideju za ukrašavanjem dobila je tako što je i sama poželela da za svoj dom kupi ukrasne tanjiriće, ali ni radnje ni internet nisu nudili ono što joj je bilo potrebno. Zbog toga je odlučila da boje koje je prethodno kupila da bi oslikala zid dnevne sobe, iskoristi za nešto sasvim drugačije:
„Nakon bezuspešne potrage odlučila sam da iskoristim ove boje kako bih napravila tanjiriće kakve želim. Uspeli su odlično i tada sam pomislila da bih možda mogla i da ih prodajem.
Danas uspevam da crtam i po porudžbini, tanjiriće mogu da personalizujem i izradim u bojama koje se uklapaju u enterijer kupaca“
Ko su vaši najčešći kupci? Da li češće poklanjaju ili kupuju za sebe?
„Moji kupci su uglavnom devojke i žene kojima tanjirići trebaju kao poklon za venčanja, rođenja deteta, useljenje i slično. Ipak, često imam i veće porudžbine, npr. za folklorne ansamble, kao i za sve one koji jednostavno žele da tanjirićima ukrase prostorije.
Što se potražnje tiče, zadovoljna sam kako stvari stoje u ovom trenutku. Ima dana i meseci kada ne mogu sve da postignem i tada crtam i danju i noću, ali ima i onih kada crtam za svoju dušu, kada i šta god želim. Tanjiriće uglavnom prodajem preko društvenih mreža, imam profile na Instagramu i Fejsbuku, a čim budem mogla da se ovom hobiju malo više posvetim, planiram da oglase stavim i na druge sajtove. Takođe, kada sam u prilici posećujem i bazare sa ručnim radovima, pa ih tamo izlažem.“
Koliko je vremena potrebno da biste oslikali jedan tanjir?
„Koliko će mi vremena trebati za oslikavanje jednog tanjira zavisi od mnogo faktora. Prvi i najvažnije jeste da uspavam ćerkicu i da pokupim sve njene igračke. Kada pospremim, imam vremena da crtam. Sam crtež mi ne oduzima puno, ali to je samo početak procesa. Posle crtanja ide nanošenje boje u jednom sloju, a kada se on osuši, nanosim i drugi. Zatim podebljavam i sređujem detalje, a kada se osuši, sledi lakiranje i nameštanje kukice za kaćenje. Nakon toga se tanjirić ponovo suši i tek tada je spreman za pakovanje i slanje.“
Koliko je teško malim proizvođačima da zarade od svog hobija?
„Ovaj hobi, a sada i posao, jeste isplativ za one kojima nije jedini cilj da zarade novac. Oduševljenje ljudi kada otvore kutiju i ugledaju tanjire, tanjiri koji se prodaju u humanitarne svrhe i koji pomognu nekome da sakupi novac da ozdravi, moj ponos kada vidim tanjiriće koje sam oslikala u nekom vrtiću, dečijoj igraionici, kancelariji, restoranu, domu… to nema cenu!
U cilju mi je da Čarobne tanjiriće pretvorim u malo veći projekat nego što je to slučaj sada. Možda da jednog dana krase kafiće, restorane ili veće knjižare. U svemu tome imam veliku podršku porodice, supruga i ćerke, a neki od mojih kupaca su postali i stalne mušterije. Presrećna sam jer se bavim onim u čemu uživam, a sama činjenica da mogu da se bavim umetnošću, a da od toga nešto i zaradim i da nekoga obradujem – meni je dovoljna za sreću!“
Vanja Velisavljev