Portal pametne poljoprivrede

Cene paorske robe ove godine – takve su kakve su. I za celu proizvodnu godinu ratari kažu – ne ponovila se. Na pšenici u kukuruzu sigurno se neće ovajditi. Jedino će, sve su prilike, ruke trljati oni koji su posejali šećernu repu – em joj je cena dobra, em država daje izdašan podsticaj proizvođačima.

Kako smo danas čuli od najvećih trgovaca i organizatora proizvodnje u Vojvodini, pšenica se i dalje kreće oko 21 dinar, najviše dostiže 22. Ne očekuju rast cena budući da je ima mnogo na lageru a izvoz stoji. Ako pogledamo najnovija dešavanja na svetskom tržištu, reklo bi se da bi situacija mogla da se popravi, međutim, domaći trgovci su skeptični i dalje u tom pogledu. Naime, jutros je Blumberg objavio da su fjučersi pšenice porasli nakon što je ruska vlast zatvorila luku Novorosijsk za pomorski promet posle napada dronovima.

Cene su porasle čak 2,6 odsto tokom azijskog trgovanja, umanjujući nedeljni gubitak. Kaspijski naftovodni konzorcijum (CPC) najavio je obustavu, dodajući da se utovar nafte na usidrene tankere nastavlja i da nema oštećenja na infrastrukturi CPC. Luka se takođe koristi za prevoz žitarica, đubriva i uglja. Ali, to što je Rusija zaustavila promet u luci Novorosijsk na našem tržištu se još ne oseti.

Kada je o kukuruzu reč, i tu je slična situacija. Vrti se oko 21 dinar, a izvoz takođe ne ide. Stručnjaci i ratari očekuju da će ipak biti dobrog kvaliteta i da će koliko – toliko ratarima kompenzovati gubitak na pšenici.

Soja je od 57 do 60 dinara, a kako kažu trgovci, novi rod može se ugovoriti po 470 evra za tonu, što je, vele, dobro. O suncokretu se otkupljivači još ne oglašavaju, a posrednici između uljara i ratara kažu da se može očekivati oko 350 evra po toni. Naime, cenu suncokreta ograničava niska cena ulja. I naravno, kao i kod ostalih kultura – kretanje na svetskom i evropskom tržištu, sa specifičnostima koje je donela ukrajinsko-ruska kriza. Naravno, u takvim uslovima teško je predvideti kretanje cena ali jasno je da puno toga zavisi i od kretanja robe budući da je evropsko tržište nabijeno ukrajinskom pšenicom.

Ispostavilo se da su u zaradu, i to ozbiljnu, sigurni jedino oni koji su posejali šećernu repu. Cena joj je između 52 i 60 evra po toni.  A država je odlučila da baš subvencioniše šećernu repu, u vreme kada je stočarstvo u kolapsu, kada su cene svih ratarskih kultura minimalne. Vlada Srbije odlučila je da subvencioniše uzgoj šećerne repe, te je usvojila Uredbu o finansijskoj podršci poljoprivrednim proizvođačima šećerne repe za 2023. godinu radi stabilizacije proizvodnje šećerne repe i šećera.

Visina subvencije iznosi 35.000 dinara po hektaru prijavljene i zasejane šećerne repe, a najviše do 500 hektara za ostvareni prinos od najmanje 50 tona po hektaru plative šećerne repe. Pomenimo da pravo na korišćenje finansijske podrške za šećernu repu imaju i pravna lica, ne samo fizička lica – nosioci komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva (poljoprivredni proizvođači) pod uslovom da su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava, da se nalaze u aktivnom statusu i da su prijavili površine pod šećernom repom u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje registracija poljoprivrednih gazdinstava.

Uz državnu subvenciju od 35 hiljada dinara po hektaru i dobre ugovorne uslove koje je ratarima dala industrija šećera, ne iznenađuje to što je ove godine repa zasejana na 30 odsto većim površinama nego lane, tj, na oko 42 hiljade hektara.

S. G.