Portal pametne poljoprivrede

Najskuplji hektar poljoprivrednog zemljišta u Srbiji u drugom kvartalu 2023. godine bio je u Beogradskom regionu – koštao je 57.112 evra. Srednja cena oranica u ovom delu zemlje bila je 11.692 evra, pokazali su najnoviji objavljeni podaci Republičkog geodetskog zavoda.  

Kada se uporede cene poljoprivrednih zemljišta iz drugog kvartala ove godine za cenama iz istog perioda prošle godine, vidi se da su u svim regionima otišle naviše.

U Južnobačkom okrugu najskuplji hektar poljoprivrednog zemljišta prodat je za 45.851 evra (srednja cena je 15.211 hektara), u Šumadijskom okrugu najviša cena bila je 44.388 evra (srednja – 7.095). Sledi Sremski okrug gde je najskuplja oranica otišla po 35.560 evra, a gde je prosek bio 14.037 evra. U Zapadnobačkom okrugu maksimum je bio 26.642 evra, a srednja cena 12.196 evra.

Najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta prometovan je u Futogu, u Južnobačkom okrugu po ceni od 21 evro za metar kvadratni, za parcelu površine 70,8 ari. Dakle, 7.000 kvadrata njive u futoškom ataru otišlo je za 147.000 evra.

Najskuplje poljoprivredno zemljište u Srbiji u drugom kvartalu 2023. godine prometovano je u opštini Vršac (KO Pavliš) po ceni od 1.850.496 evro za 185.05 hektara.

Ukupno, u drugom kvartalu 2023. godine u Srbiji je prometovano poljoprivrednog zemljišta za 54,5 miliona evra. To je tri odsto prometa nepokretnosti u Srbiji u tom periodu. Najviše je para otišlo na stanove – 962,3 miliona evra, od čega je samo u Beogradu kupljeno stanova za 596 miliona evra. Po vrstama nepokretnosti poljoprivredno zemljiše u drugom kvartalu beležilo je međugodišnji rast u broju kupoprodaja (šest odsto) i ostvarenom prometu (2,5 odsto), dok se ostale nepokretnosti prometuju manje nego lane.

S. Kuprešanin