Ishrana ovaca zimi
Uspeh u prezimljavanju ovaca zavisi najviše od kvaliteta pripremljene hrane i njenog pravilnog korišćenja.U toku zimskog perioda važno je sačuvati postojeći broj ovaca u stadu i održati njihovu uhranjenost-kondiciju,
Ovce pri dobroj ishrani lako podnose hladnoću pa i veći mraz, ali su veoma osetljive na vlagu u ovčarniku, kako u vazduhu, tako u i prostirci.
Kako bi objekat bio ugodan za zimski boravak ovaca, nophodno je da tokom letnjih meseci izvršimo pripremu koja se sastoji u popravci krova, zidova, podova, prozora, vrata, dotrajale opreme poput pregrada, jasala, pojilica i drugog.
Posle toga treba izvršiti izđubravanje i detaljno čišćenje, a na kraju i dezinfekciju svih zidova, podova i opreme.
Pod očarnika se obilno zastire slamom u količini od 5 kg po m2,, preko koje se kasnije talože ovčiji brabonjci čime se stvara debeo sloj koji dobro upija mokraću te u ovčarniku nema vlage.
Pre uzimljavanja ovaca potrebno je obezbediti dovoljne količine svih hraniva za sve kategorije i faze proizvodnje uzimajući u obraćun dužinu stajskog perioda.
Prelaz ovaca sa pašnjački na stajski način ishrane mora biti postepen iz prostog razloga što je organizam životinja u pašnom periodu naviknut na svežu biljnu hranu.
U stajskim uslovima nova hrana je suva i ima drugačiju fizičku formu pa je životinji potreban period prilagođavanja od 7-10 dana.
Priprema se sastoji u tome da ovce tokom prvih nekoliko dana ujutru dobiju malo sena pa se tek onda izgone na pašnjak.
Pred kraj perioda prilagođavanja seno se daje i posle paše, povećanjem količina iz dana u dan, da bi nakon desetak dana ovo hranivo postalo glavno jelo u obroku ovaca, Time se prestaje sa pašom.
Ovca obezbeđuje vodu putem hrane koja u sebi sadrži određenu količinu vode i putem direktnog uzimanje vode.
Na žeđ ili količinu vode koju ovca popije u toku dana utiču mnogi faktori. Povećanje suve materije obroka, naročito visoko proteinskih hraniva i soli po pravilu izaziva povaćanu potebu za vodom. Potrebe za vodom zavise takođe i od temperature vazduha, temperature pijaće vode, fiziološkog stanja organizma itd.
Utvrđeno je da je ovcama u prvom mesecu bremenitosti potrebno 1.8-2.0 litara vode na 1 kg suve materije, u drugom 2.2-2.6, u trećem 2.8-3.3, četvrtom 3.4-3.8 i u petom mesecu 4.0-4.4 litara vode.
Podmladak ovaca u toku stajskog držanja uzima od 1.5-2.0 litara, a tokom perioda paše 3.0-3.5 litara vode po 1 kg suve materije hrane.
Smatra se da zavisno od pomenutih uslova ovci u toku jednog dana treba obezbediti od 2-5 litara vode za piće. Ovcama treba omogućiti da vodu uzimaju po volji. Ukoliko takvi uslovi ne postoje, onda ih u toku pašnog perioda treba napajati 3 puta na dan, a u toku stajskog perioda 2 puta dnevno.
Pri deficitu vode za piće mladi organizam ne napreduju u razvoju, a odrasle životinje ne proizvode u meri koja je sadržana u njihovom geneskom potencijalu.
Pored toga nedostatak vode za piće vodi ka opštem slabljenju organizama i otvaranju vrata za pojavu bolesti. Optimalna temperatura vode za ovce je 12-18 stepeni, a takođe mora biti higijenski ispravna, u granicama gde nitrati ne prelaze 40 mg/l, bez nitrita ili samo u tragovima.
Pravilna ishrana ovaca utiče na nivo proizvodnje, ali i na smanjenje utroška hrane po jedinici proizvoda, što u konačnom vodi ka većoj produktivnosti i održivosti.Ovce daju vrlo značajne i kvalitetne proizvode u skromnim uslovima ishrane i gajanja.
Njihovo mesto u stočarskoj proizvodnji je uslovljeno time što za ishranu mogu da koriste pašnjake koji su drugim životinjama nedostupni, kao i hraniva koja druge vrste ne mogu da iskoriste. I pored toga od ukupnih troškova proizvodnje 50-80 % otpada na hranu.
Ovce mogu sve svoje potrebe da zadovolje pašom, međutim u uslovima intenzivne proizvodnje neophodno je u određenom periodu vršiti prihranu koncentrovanim hranivima.
Intenzivna proizvodnja zahteva veoma ozbiljan pristup organizaciji ishrane tokom celog proizvodnog ciklusa. Pri tome ne treba se zadovoljiti samo pažnjom prema plotkinjima, već prema svim kategorijama ovaca.
Samo integralnim pristupom ishrani i nezi ovaca na jednoj farmi ili gazdinstvu moguće je ostvarivati pozitivne rezultate. Ishranu treba planirati dugoročno i čitavu organizaciju prilagoditi projektovanom sistemu proizvodnje.
Predrag Janković
Izvor: PSSS