Portal pametne poljoprivrede

Novorođeno jare treba odmah prihvatiti i iz njegovog nosa i usta odstraniti tečnost i sluz. Najbolje je uhvatiti jare za zadnje noge i držati ga glavom okrenutom nadole. Na taj način se omogućava normalno disanje jareta. Ako se jave problemi sa disanjem treba mu pomoći veštačkim disanjem ili trljanjem gužvom slame.

Nakon rođenja treba mu omogućiti kontakt sa majkom da bi koza mogla da ga oliže.Ukoliko trudovi ponovo počnu i ako koza počne da se sprema za drugo jare, neophodno je novorođeno jare obrisati gužvom slame ili sena, ili čistom krpom, a zatim ga premestiti na deo sa suvom prostirkom.

U većini slučajeva pupčana vrpca sama pukne pri porođaju, ali ukoliko se to ne desi treba je prekinuti za širinu šake od stomaka.Podvezivanje nije potrebno,ali je dobro da se njen kraj dezinfikuje umakanjem u tinkturu joda.

Ubrzo nakon jarenja, jare ustaje i traži majku da sisa. Veoma je važno da jare što pre nakon porođaja posisa kolostrum, koji je bogat lako svarljivim proteinima, antitelima i mineralnim materijama. Ako jare nije sposobno da to samo učini, treba mu pomoći.

Veoma je važno da jare počne da sisa u periodu od maksimalno 4 sata po jarenju, jer će u protivnom postati suviše slabo. S obzirom na to da se sastav kolostruma brzo menja u pravcu normalnog mleka, treba nastojati da jare što više sisa (4-5 puta)u roku od 24 sata. Ukoliko je jare suviše slabo da posisa kolostrum treba mu dati bočicu sa cuclom u kojoj je spremljen kolostrum pomuzen od majke zagrejan natemperaturi 36-37 stepeni.

U slučaju da koza iz bilo kog razloga ne može da podoji jare, treba mu obezbediti kolostrum neke druge koze. Kolostrum od koza koje su ostale bez jaradi može se čuvati u zamrzivaču do sledeće sezone jarenja.

Nakon što je jare posisalo kolostrum i koza završila sa jarenjem, neophodno je pregledati svu novorođenu jarad radi prve selekcije i eventualnog odstranjivanja sve one jaradi koja nije sposobna za život. Najčešći razlozi škartiranja novorođene jaradi su nedovoljna telesna razvijenost, hermafroditizam, nedostatak nepca, nepravilnosti u građi vilice itd.Tu jarad potrebno je isključiti iz daljeg gajenja, jer su mane takve da se ne mogu tokom života popraviti.

Svu jarad ostavljenu u zapatu potrebno je obeležiti privremenim načinom obeležavanja,dok se stalno obeležavanje obavlja u starosti od mesec dana.

Tokom prvog meseca života ishrana jaradi je bazirana na majčinom mleku. Ako je koza ojarila više jaradi i ima teškoća zbog nedostatka mleka, jarad treba da se podmetnu drugoj kozi koja ima dovoljno mleka. Već nakon nedelju dana od rođenja treba ograditi prostor za prihranjivanje jaradi i njihovo postepeno navikavanje na koncentrovanu i kabastu hranu. U taj prostor potrebno je staviti dovoljno čiste prostirke u količini 200g slame po jaretu.

Tokom prvog meseca jarad treba stalno kontrolisati u cilju otkrivanja eventualnih mana. U tom periodu treba posebno obratiti pažnju na dve urođene pojave, a to su prisustvo dodatnih malih sisa na trbuhu i rogatost. Dodatne sise mogu da se jave kod jaradi oba pola.Kod ženskih grla one nisu problem ako nisu povezane sa vimenom. U suprotnom prisustvo dodatnih sisa koje luče mleko stvara problem prilikom muže i potpomaže pojavu mastitisa. Dodatne sise kod takvih grla treba odstraniti i od takvih grla ne treba ostavljati mušku jarad za priplod.

Rogatost odraslih koza nije poželjna pojava, pa se preporučuje da se što pre obavi obezrožavanje jaradi. Inače, prirodno šuta grla se odlikuju nekim karakteristikama koje nisu poželjne, manje su otporna, daju više muške jaradi, jarad je sitnija, a i velika je verovatnoća da će se parenjem oba šuta roditelja dobiti neplodno potomstvo. Obezrožavanje se vrši u prvim nedeljama života.Obično se koriste razna hemijska sredstva,ili pribor za termičko obezrožavanje.Taj postupak treba izbegavati kod starijih grla jer je vrlo bolan za životinju.

Tokom prva tri meseca života dnevni prirast jaradi je 150-180 grama. D abi se izračunao dnevni prirast neophodno je svakog meseca meriti jarad. Ako je prirast manji od pomenutog potrebno je proveriti da se ne radi o nekoj bolesti. U tom periodu potrebno je obaviti kastraciju muških jaradi namenjenih za tov.

Kastriranje se obavlja kad jarad dostigne masu od 15kg.

Tokom prva 2-2,5 meseca potrebno je razvrstati jarad po polu da bi se sprečilo međusobno uznemiravanje u tovu.

Ocena razvijenosti polnih organa muške jaradi može se uspešno obaviti u uzrastu od 3 meseca. U tom periodu vrši se i izbor mladih grla za priplod i to kako za remont sopstvenog stada, tako i za prodaju kao priplodni materijal. Sva ostala jarad koja nije izabrana za priplod prodaje se kao tovna.

U slučaju da nije urađeno ranije, sa 3 meseca zalučuje se sva jarad.Ishrana majčinim mlekom duže od 6 meseci može u kasnijem periodu života da izazove određene probleme sa koštanim sistemom.

Vrlo važan zootehnički postupak koji se obavlja u uzrastu od 3 meseca jeste i trajno obeležavanje priplodne jaradi. Obeležavanje se obavlja tetoviranjem u uho ili na donju neodlakavljenu stranu repa ili pomoću markica koje se stavljaju u uho ili obešene na vratnom kaišu.

Nakon 3 meseca, priplodna i tovna jarad se drže odvojeno, a unutar grupa se vrši razvrstavanje po polovima. To se radi iz razloga što je ishrana priplodnih i tovnih jaradi potpuno različita, pa u većim zapatima može da izazove veće troškove od planiranih.

Jarad odabrana za priplod treba da su sa 7 meseci teška 30-35kg. U tovu jaradi, grla od 3 meseci pa nadalje treba da dostignu telesnu masu 25-30kg. Za koje vreme će se to ostvariti umnogome zavisi od primeljene tehnike tova i tehnologije ishrane.

dipl.ing.Ivica Tomić

Izvor: PSSS Vranje