Talog od kafe uskoro može postati građevinski materijal
Mogli bismo da proizvodimo beton koji je 30 odsto jači obradom i dodavanjem ugljenisane kafe u mešavinu, otkrili su istraživači iz Australije. Njihov originalni pronalazak mogao bi da reši više problema u isto vreme.
Svake godine svet proizvede neverovatnih 10 milijardi kilograma otpada kafe na globalnom nivou. Većina završi na deponijama.
„Odlaganje organskog otpada predstavlja ekološki izazov jer emituje velike količine gasova staklene bašte, uključujući metan i ugljen-dioksid, koji doprinose klimatskim promenama“, objasnio je inženjer Državnog univerziteta u Melburnu, Radživ Rojčand.
Takođe, svetsko građevinsko tržište neprestano se razvija i postoji sve veća potražnja, što takođe uzrokuje još jedan niz ekoloških izazova.
„Kontinuirano vađenje prirodnog peska širom sveta – koje se obično uzima iz rečnih korita i obala – da bi se zadovoljile brzo rastuće zahteve građevinske industrije ima veliki uticaj na životnu sredinu“, naglašava inženjer Džie Li, sa Univerziteta u Melburnu.
„Postoje kritični i dugotrajni izazovi u obezbeđivanju održivog snabdevanja peskom zbog ograničene prirode resursa i uticaja eksploatacije peska na životnu sredinu. Uz pristup kružne ekonomije, mogli bismo da zadržimo organski otpad van deponije i da bolje sačuvamo naše prirodne resurse poput peska“, dodaje Li.
Organski proizvodi poput taloga od kafe ne mogu se dodati direktno u beton jer ispuštaju hemikalije koje slabe snagu građevinskog materijala. Zato je tim naučnika zagrejao talog od kafe na 350 °C ali bez prisustva kiseonika.
Ovaj proces se naziva piroliza – termohemijska dekompozicija organskog materijala pri povišenim temperaturama u odsustvu kiseonika – koja razgrađuje organske molekule, i proizvodi gasne i tečne produkte i ostavlja čvrsti ostatak sa povišenim ugljeničnim sadržajem, čađ ili biougalj, koji može da formira veze sa cementnom matricom i samim tim se ugradi u nju.
Rojčand i njegove kolege su takođe pokušali da pirolizuju talog kafe na 500 °C, ali dobijene čestice biouglja nisu bile tako jake.
Istraživači su upozorili da još uvek treba da procene dugoročnu trajnost svog cementnog proizvoda. Oni sada rade na testiranju učinka hibridnog kafa-cementa u ciklusima zamrzavanja/odmrzavanja, upijanja vode, abrazije i mnogih drugih stresora.
Tim takođe radi na stvaranju biougljeva iz drugih izvora organskog otpada, uključujući drvo, otpad od hrane i poljoprivredni otpad.
„Naše istraživanje je u ranoj fazi, ali ova uzbudljiva otkrića nude inovativan način da se u velikoj meri smanji količina organskog otpada koji odlazi na deponiju“, Šenon Kilmartin-Linč koji je deo ovog istraživačkog tima.
„Inspiracija za naše istraživanje uključuje brigu o zemlji, obezbeđivanje održivog životnog ciklusa za sve materijale i smanjenje otpada na deponijama kako bi se smanjio uticaj na životnu sredinu.“
Izvor: RTS