Portal pametne poljoprivrede

Ako se u narednom periodu ne popravi odnos prema zemlјištu, Vojvodina, koja poseduje oko 1,7 miliona hektara) bi od žitnice Evrope mogla da postane pustinja, upozoravaju stručnjaci i napominju da je u poslednjih pedesetak godina nivo organske materije drastično opao! Nekada je čak tri četvrtine oranica na severu Srbije  imalo više od pet odsto humusa, dok  danas takav sastav ima tek jedan odsto njiva. Ovu degradaciju stručnjaci nazivaju sporim ubicom zemlјišta koji hara Srbijom

Piše: Branislav GULAN

Ukoliko se ne zaustavi, proizvodnja hrane mogla bi da bude upitna u narednim decenijama, ističu stručnjaci. „Postoji dosta degradacionih procesa zemlјišta. Poplave i erozije su očigledne. I tada se u kratkom vremenskom periodu deluje, kako bi se procesi zaustavili ili posledice sanirale“, kaže dr Jovica Vasin, pedolog u Laboratoriji za zemlјište i agroekologiju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, koji je jedan od četiri instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

Međutim, proces uništavanja zemlјišta koji je najbitniji i najizraženiji jeste gubitak organske materije. Zove se tihi ubica zemlјišta! Tihi, jer traje jako dugo. Ubica zato što je sadržaj organskih materija u oranicama i u centralnoj Srbiji, a pogotovo u Vojvodini, već došao do toliko niskog nivoa da ugrožava polјoprivrednu proizvodnju.

Prema rezultatiam najnovijeg popisa poljoprivrede u Srbiji dans ima 508.365 poljoprivrednih gazdinstava. Oni hranu proizvode na 3. 257.100 hektara. Priklikom popisa RZS je zabeležila da u Srbji postoji i 725.408 goveda, pa  2.263.705 svinja, 1.702.682 ovaca, 149.558 koza, 22.022.39 živine, 1.261.323 košnica pčela. Poljoprivredim se u Srbiji bavi 1.150.653 lica.

U čemu je problem

Nekada je većina vojvođanske zemlјe bila bogata humusom. To znači da je oko 75 odsto površine Vojvodine pokriveno sa dva tipa zemlјišta, černozemom i ritskom crnicom, koji su u drugoj polovini prošlog veka imali sadržaj organske materije iznad pet odsto. Danas je ovoliki sadržaj humusa prisutan na samo jedan odsto površina. Problem je što rapidno opada stočni fond – prethodne tri decenije po stopi od dva do tri odsto godišnje. U tome leži odgovor na pitanje zašto se na većini njiva u Srbiji ne koristi stajnjak kao organsko đubrivo nego mineralna gnojiva. Negativni efekti smanjenja humusa su već vidlјivi, jer uprkos tome što se primenjuju kompletne agrotehničke mere, prinosi opadaju.

Živimo u vremenu klimatskih i društvenih promena u svetu. Zato je bitno sačuvati stare sorte pšenice koje su plod domaćih stručnjaka genetičara.  Preporuka na ovakve klimatske uslove i stanje zemljišta je da strna žita ne zahtevaju oranje, jer dobro podnose neke od redukovanuh sistema obrade (recimo tanjiranje). Sistem obrade svakako treba prilagoditi tipu zemljišta i stanju vlage. U sušnim uslovima bolje rezultate daje redukovani načini obrade zemljišta, dok u vlažnim uslovima to je plug. S obzirom da je oranje skuplje, naravno da će proizvođači pribegavati jeftinijim načinima obrade. “Za što bolje unošenje đubriva najbolje je orati kako bi se ta đubriva nalazila u zoni budućeg korena sistema biljaka. S obzirom na klimatske promene poslednjih godina može se očekivati veći broj glodara” dodaje Vladimir Aćin, sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Pada plodnost zemlјišta, šta učiniti? 

U Vojvodini se iz godine u godinu registruje pad plodnosti zemljišta. Kako savetuju stručnjaci, postoji način da se to spreči. Sa druge strane, uprkos smanjenom humusu, naše zemljište je i dalje pogodno za gajenje bilja i u zahtevnijem organskom režimu. Nedostatak stajnjaka, ali i loše gazdovanje, ispošćuje vojvođanske oranice. U proseku, poslednja merenja pokazuju da je procenat humusa pao ispod tri odsto…Uprkos padu plodnosti, naše oranice zadržale su kvalitet koji je neophodan i za najzahtevniju proizvodnju bilja. Kod dobijanja mnogih sertifikata koje garantuju kvalitet, neophodna je analiza zemljišta. Novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo, kao Institut od nacionalnog značaja i referentna laboratorija, bio je put koji su morali proći i mnogi vinari čije se vino prodaje pod oznakom geografskog porekla.

Bez stajnjaka ne vredi zalivati njive

Intenzivna polјoprivreda se ne može zamisliti bez navodnjavanja. O postojećim i novim zalivnim sistemima se najviše govori leti i u sušnim godinama. Sad se najavljuje da će u budućnosti od 100 godina čak 52 biti sušne! Najkritičnije će biti od 2070 do 2100 godine. Ipak, čak i da zalivamo daleko više površina nego što to činimo, pitanje je kakve bismo rezultate dugoročno ostvarili sa ovakvim odnosom koji imamo prema zemlјištu. Dobro je što se grade novi sistemi za navodnjavanje. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku voda sada stiže samo na 1,4 odsto oranica u Srbiji, dok se u svetu navodnjava čak 17 odsto obradivih površina. Inače, u Srbiji se od 4,1 milioan hektara poljoprivrednih površina koristi, odnosno obrađuje 3,48 miliona hektara. Međutim, ako u narednih pola veka budemo zalivali plodne oranice, čiji kvalitet zemlјišta stalno opada, a ne bude prirodnog đubriva, od žitnice zemlјe, po prinosima, stvorićemo pustinju! Ne afričku po pesku, već po prinosima!

Prema najnovijim podacima RZS tokom 2022. godine u Republici Srbiji navodnjavano je tek 54.639 hektara poljoprivrednih površina, što je za 4,6 odsto više nego u prethodnoj 2021. godini. Oranice i bašte (sa 93,4 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,4 odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 1,3 odsto).

Nizak nivo humusa…

Proces degradacije zemlјišta koji podrazumeva smanjenje organske materije traje jako dugo. Još od „zelene revolucije“ sedamdesetih godina prošlog veka kada je povećana upotreba mineralnih đubriva.

„Tada se smatralo da će to biti dovolјno za ishranu bilјaka. Međutim, zbog smanjene upotrebe organskih đubriva i zbog još nekih drugih loših ponašanja u poljoprivrednoj praksi, kao što su, na primer, spalјivanje žetvenih ostataka, uklanjanje žetvenih ostataka za proizvodnju energije sa površina koje nisu adekvatne za to, došli smo u situaciju da je dominantan sadržaj humusa u zemlјištu u Vojvodini oko tri, pa čak i ispod 2,5 odsto“, navodi Vasin.

Ovo se u stručnoj praksi smatra za podatak kada parcele treba đubriti povećanim količinama organskih đubriva, jer je zemlјište toliko degradirano da traži meru popravke. Da bi se na nekom zemlјištu ostvarili dobri prinosi najpre je potrebno znati kakvog je ono kvaliteta. Preporuka je da se pre zasnivanja polјoprivredne proizvodnje na određenoj parceli uradi analiza zemlјišta.

Samo na osnovu rezultata ispitivanja osnovnih parametara plodnosti zemlјišta kao što su PH vrednost, sadržaj kalcijum-karbonata, sadržaj organske materije-humusa, sadržaj lako pristupačnog fosfora i kalijuma mogu se dobiti smernice za racionalnu primenu đubriva, mineralnih i organskih formi, objašnjava za javnost dr Radmila Pivić, naučni savetnik u Institutu za zemlјište.

Mere za pobolјšanje kvaliteta zemlјišta

Proces obogaćivanja zemlјišta humusom zahteva i vreme. Koliko je trajala degradacija, kažu stručnjaci, toliko je potrebno i da se situacija sa zemlјištem popravi. Zato što pre treba prestati sa lošom praksom i krenuti u procese koji su korisni za zemlјište.

Osnovno je da se poveća primena stajnjaka. Međutim, zbog smanjenog stočnog fonda (procena je da sad u stajama u Srbiji postoji samo 332.000 goveda i u oborima manje od dva miliona svinja) što znači  da u zemlji nema dovolјno ni stajnjaka! Zato se moraju primenjivati organska đubriva koja bi mogla biti zamena za stajnjak. Recimo kompostiranje različitih organskih materijala kako od urbanih otpadaka, tako i od otpadaka koji su nusproizvod prehrambene industrije. Žetveni ostaci se ne smeju spalјivati, poželјno je da se zaoravaju i unose u zemlјište. Takođe, prilikom izgradnje bioenergane treba voditi računa gde je sirovinska baza za takvo postrojenje tj. sa kojih površina će se odnositi žetveni ostaci. To mogu biti samo one površine koje u sebi imaju dovolјno organske materije.

Stručnjaci ističu da bi zemlјište trebalo racionalno koristiti. Po preporukama struke i nauke za uspešnu polјoprivrednu proizvodnju potrebno je poštovati pravilan plodored, združivati useve, gajiti međuuseve i ozime pokrovne useve, sprovoditi zelenišno đubrenje, malčiranje… Postoje i mere koje predviđaju smanjenje gubitaka hranlјivih materija u zemlјištu za najmanje 50 procenata i smanjenje upotrebe veštačkih đubriva za najmanje 20 odsto do 2030. godine, a da se pritom osigura da ne dođe do smanjivanja plodnosti zemlјišta.

„Jedan od primera novog zelenog modela je sekvestracija uglјenika u polјoprivredi i podsticanje praksi koje skladište uglјen-dioksid u organskoj materiji zemlјišta. Ovo se može postići primenom kvalitetnih kompostiranih đubriva, uvođenjem širih plodoreda, pokrovnih useva, zelenišnih đubriva i po potrebi meliorativnim merama – kalcizacijom i gipsovanjem zemlјišta“, dodaje u izjavi za javnost Pivićeva.

Država treba da podstakne polјoprivrednike da povećaju nivo humusa u zemlјištu. Prema mišljenju stručnjaka za pojedine mere kojima se povećava procenat humusa u zemlјištu potrebno je da država podsticajima pomogne polјoprivrednicima.

„Recimo sideracija ili zelenišno đubrivo je mera koja može značajno da pobolјša situaciju. To podrazumeva da se gaje bilјke koje su namenjene za zaoravanje. Kompletna i podzemna i nadzemna masa služi da se u periodu kada je najveća vegetacija zaore u zemlјište. Time se povećava sadržaj humusa i ostale osobine zemlјišta koje su vezane za organsku materijiu.Problem u takvoj meri je što polјoprivrednik nema direktnu korist od te jedne vegetacije. Ima on korist od toga, ali ona je dugoročna. Kratkoročno nema tržišni proizvod koji može da proda, a ima troškove ulaganja u gorivo i seme. Zato su potrebne subvencije države da se pomognu polјoprivrednici koji rade meru sideracije’’, objašnjava Vasin.

Humus nije bitan samo za polјoprivredu

Humus u velikoj meri utiče na vodni, vazdušni i toplotni režim zemlјišta. Zemlјište koje ima dovolјno organske materije zadržava vlagu u dužem vremenskom periodu od zemlјišta u kojem je sadržaj organske materije nizak. Time obezbeđuje bilјkama dodatnu vlagu i one na takvom zemlјištu bolјe podnose sušu. Ovo je jako bitno u današnjim uslovima. Zato obično kažemo da je organska materija za zemlјište isto što i med za čoveka! Ona je procentualno mala u ukupnoj zapremini zemlјišta, svega nekoliko procenata, ali je sa aspekta značaja i uticaja na biološku aktivnost i na sam prinos koji je polјoprivredniku bitan, vrlo značajna.

Jer, osim za polјoprivredu, humus je bitan i zbog toga što sprečava štetne procese u prirodi. Mnogi smatraju da je rešavanje globalnog zagrevanja upravo u tome da se poveća sadržaj organske materije, tj. organskog uglјenika u zemlјištu. On se time vezuje i ne odlazi u atmosferu, ne stvaraju se gasovi staklene bašte koji uzrokuju zagrevanje. Pitanje sadržaja organske materije nije bitno samo za polјoprivredu ili neku lokalnu zajednicu, nego ima globalni značaj za današnju civilizaciju. Jer, menjaju se klime, rastu temperature, pa je na nauci da stvori nove sorte i hibride koji će se prilagoditi vremenskim uslovima. Znači da imaju raniju setvu i žetvu. Da lakše i bez posledica podnose više temperature.

Rešenje ovog ozbilјnog problema svakako treba tražiti u oporavku stočarstva koje u Srbiji u ukupnoj polјoprivrednoj proizvodnji učestvuje u 2023. godini sa 28,1 odsto, sa tendencijom pada, dok je u razvijenim zemlјama to više od 60 procenata. Sve ispod 60 odsto je karakteristika nerazvijenih zemalja.

Da bi se održao dobar kvalitet zemlјišta optimalno bi bilo, kažu stručnjaci, da se svake četvrte godine doda 40 tona stajskog đubriva po hektaru! Za tako nešto potrebno je da Srbija ima dva uslovna grla stoke po hektaru. U Evropskoj uniji na koju se ugledavamo ima po jedno uslovno grlo po hektaru. U Srbiji je to danas tek 0,3 uslovnih grla! Razlog je što su staje u 565.000 gazdinstava uglavnom prazne. U njima je danas oko 332.000 goveda. Samo pre jedne decenije bilo ih je blizu 900.000!

(Autor je analitičar i publicista)