Portal pametne poljoprivrede

Jesenje useve u Srbiji napali su poljski miševi pa poljoprivrednici pešice pretražuju njive i u rupe iz kojih izlaze ti glodari i postavljaju sredstva za trovanje, što iziskuje dodatne troškove.

Poljoprivrednik iz Banata Vojislav Malbaški rekao je za Betu da ima 60 hektara pod pšenicom i da je za preparate potrošio dosta novca.

“Naša proizvodnja je na samom početku u debelom minusu, troškovi rastu, a cene proizvoda padaju. Već sam nekoliko puta u rupe stavljao odgovarajuće preparate i potrošio oko 100.000 dinara”, rekao je Malbaški.

Dodao je da su neki poljoprivrednici morali da preoru cele njive jer su miševi pojeli lisnu masu i od te pšenice više nema ništa.

Poljoprivrednik iz Subotice Miroslav Matković rekao je da je preparat protiv miševa i ostalih glodara platio 3.300 dinara i da je to nedovoljno za hektar gde je veća najezda.

“Pored svih muka u poljoprivredi moramo da pešice pretražujemo rupe i stavljamo određena sredstva, a zatim rupu zatrpamo da se ne bi otrovale druge životinje i ptice”, rekao je Matković.

Poljoprivrednici, kako je rekao, ne smeju da preparat sastave sa mineralnim đubrivom i raseju ga poljoprivrednom mehanizacijom po njivi, zbog visokih kazni u slučaju da se otruju druge divlje životinje.

Za sada, prema rečima ratara, nema pomoći u borbi protiv glodara ni od resornog ministarstva, a ni od savetodavnih poljoprivrednih službi, bar u izboru najboljeg preparata.

Matković je rekao da pšenici nedostaje kiša i da ako uskoro ne padne manjak vlage će uticati da će se, već na samom početku proizvodnog procesa, znati da će prinosi biti smanjeni.

Šef Katedre za zoohigijenu na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu Milutin Đorđević rekao je da je blaga zima pogodovala povećanju brojnosti glodara i zbog toga je neophodno da vlasnici useva u cilju sprečavanja šteta na usevima angažuju specijalizovane firme koje se bave poslovima dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije.

Poljoprivrednici mogu, kako je rekao, da savet potraže od lokalne poljoprivredne savetodavne službe, kako bi njihova stručna lica utvrdila o kojim vrstama mišolikih glodara je reč, procenila njihovu brojnost i nakon toga dala preporuku za primenu adekvatnih sredstava za njihovo suzbijanje.

Kako je pojasnio, sredstva koja se koriste za suzbijanje mišolikih glodara su rodenticidi i moraju imati adekvatnu formulaciju, koncentraciju aktivne materije i biti dovoljno atraktivni za glodare.

Na otvorenim poljoprivrednim površinama, prema njegovim rečima, ima poljskih miševa, poljskih voluharica, podzemnih voluharica, hrčaka, tekunica, miša humkaša, slepog kučeta, sivog i crnog pacova i često se povećava brojnost određenih vrsta.

Deratizacija poljoprivrednih površina se, kako je naveo, radi tokom zime i u rano proleće, kao i krajem leta i početkom jeseni i zahteva primenu hemijskih rodenticida, sa pratećim uklanjanjem korova, dubokim preoravanjem strništa, uklanjanjem ostataka hrane i useva.

“Dobar efekat rodenticida zahteva pravilan izbor hraniva od koga je proizveden rodenticidni mamak (zrna žitarica, briketa, granula ili parafinskih blokova), koji u sebi sadrži antikoagulante (bromadiolon, brodifakum, difenakum), koji imaju odloženo delovanje”, rekao je Đorđević.

Dodao je da u izuzetnim slučajevima stručna lica u toku “mišjih godina” mogu koristiti i rodenticide na bazi cink-fofida, koji spadaju u akutne otrove, a postavljaju se uz posebne mere opreza.

“Primena hemijskih rodenticida zahteva stručnost i velike mere opreza u cilju sprečavanja trovanja drugih neciljanih životinja, zato se rodentici isključivo stavljaju u aktivne rupe u kojima su prisutni glodari uz obavezno zatrpavanje zemljom”, rekao je Đorđević.

Rodenticidi se, dodao je, često nekontrolisano rasipaju po poljoprivrdnim površinama, što uzrokuje masovna trovanja divljači.

Istakao je da zbog toga, vlasnici zemljišta i useva često završavaju na sudovima i plaćaju velike štete, a usled trovanja zaštićenih vrsta podležu krivičnoj odgovornosti.