Portal pametne poljoprivrede

Iz godine u godinu u Srbiji proizvodimo sve manje semena ratarskih kultura. Kao rezultat imamo situaciju da je sada naša polјoprivreda zavisna od semena iz inostranstva. Zašto su za samo nekoliko godina površine pod semenskim usevima sa 50.000 hektara smanjene na ispod 40.000 hektara? Zemlja koja nema svoju smenarsku proizvodnju najbrže može postati zavisna od velikih svetskih multinacionalnih kompanija, a potom i velikih sila! Srbija se sad nalazi na tom putu!

Piše: Branislav GULAN

Budućnost svake zemlje zavisi od onog što poseduje u sopstvenoj semenarskoj proizvodnji kako bi prehranila naciju! Dakle svaka zemlja koja bude imala kvalitetnu sopstvenu semenarsku proizvodnju ne treba da brine za svoju budućnost! U Srbiji je nauka daka pun doprinos ovoj proizvodnji, ali poslednjih godina, kao da se gubi dah. Jer, ima dosta upotrebe stanih hibrida i sorti, koji nisu prilagođeni ovom podneblju, pa nam je proizvodnja u poljoprivredi pala na nivo od pre četiri decenije! Najbolji dokaz je da je suša u protekloj deceniji nanela štete veće od 7,5 milijardi evra! Otpornost na sušu sve češće smanjuje prinose. U takvim vremenima usevi koje je stvorila domaća nauka, sve bolje izdražvaju takva vremena, jer su prilagođeni za ovo podneblje.

Primera radi, kukuruz koji je stvoren u domaćim institutima u Novom Sadu i Zemunu, pod zalivnim sistemima daje rod od od 12 tona po hektaru, a onaj koji nema dovoljno vode između dve i tri tone po hektaru! Uvozni hibridi su znatno ispod toga.

Proteklih godina najviše pažnje posvećuje se stvaranju što otpornijih hibrida i semena za gajanje na ovom području, u vremenu koje dolazi, kada nas pogađaju ekstremno visoke temperature. Jer u narednih 100 godina više od 50 će uvek  biti sa visokim temperaturuama. Ali, potrebno je da nauka stvori semena i hibride i za previše vlažna vremena. Seme ratarskih kultura kao što su pšenica, kukuruz, soja, suncokret i ostalo, igra ključnu ulogu u poljoprivredi Srbije. Kroz decenije, Srbija je imala dugu tradiciju u proizvodnji semena, ali nažalost, poslednjih godina svedoci smo da se površine pod semenskom proizvodnjom sve više smanjuju.

Ova situacija izaziva zabrinutost stručne javnosti. Naime, smanjenje proizvodnje sopstvenog semena u Srbiji dovodi do sve većeg uvoza semena iz drugih zemalja. Mogli bismo se zapitati zašto je toliko važno da proizvodimo sopstveno seme. Odgovor na to pitanje je veoma jednostavan – proizvodnja semena je ključna za prehrambenu sigurnost svake zemlje, uključujući i Srbiju.

Kada govorimo o značaju semena, treba istaći da je ono osnova svakog uspešnog useva. Kvalitetno seme u kombinaciji sa odgovarajućim agrotehničkim merama predstavlja početak svega u poljoprivredi. Bez kvalitetnog semena, nijedan usev neće uspeti da ostvari svoj pun potencijal. Srbija ima veliku raznolikost klimatskih uslova i zemljišta, što je idealno za raznoliku proizvodnju semena ratarskih kultura. Međutim, kako bismo iskoristili ovu prednost, potrebno je da se fokusiramo na povećanje površina pod semenskom proizvodnjom. Neki od važnih faktora koji utiču na smanjenje proizvodnje sopstvenog semena u Srbiji su nedovoljno ulaganje u istraživanja i razvoj, nedostatak edukacije i podrške institutima, kao i sve veća konkurencija sa uvoznim semenom.

Semenarske kuće, poljoprivredne institucije i druge relevantne organizacije trebalo bi da udruže snage i zajednički rade na podizanju svesti o važnosti semena, kao i na pronalaženju rešenja za unapređenje proizvodnje. Jedna od mogućnosti je podrška razvoju lokalnih semenarskih kompanija, koje mogu da ponude kvalitetno seme prilagođeno specifičnim uslovima Srbije. Ta podrška bi trebalo da podrazumeva i tehničku edukaciju, kao i investicije u istraživanje i razvoj, kako bismo održali postignute visoke standarde kvaliteta semena. Takođe, treba istaći i važnost informisanja poljoprivrednika o prednostima korišćenja deklarisanog semena. Osim prehrambene sigurnosti, proizvodnja sopstvenog semena omogućava veću kontrolu nad kvalitetom useva, a samim tim i veći profit za poljoprivrednike.

Proizvodnja u Srbiji skupa

Teško je sada zasnovati, odnosno obnoviti uništenu proizvodnju. Ima više faktora. Da pođemo od cena. Zaista je postalo dosta skupo proizvoditi u Srbiji. Naročito poslednjih godina. Skočila je cena zbog rata u Ukrajini, porasta cene merkantilne pšenice, porasta cena svih inputa, energenata, radne snage, đubriva, pesticida, tako da su mnogi odustali od semenske proizvodnje. Novi vlasnici mnogih privatizovanih sistema ne žele da se bave semenskom proizvodnjom. Oni idu na onu osnovnu, elementarnu, ratarsku proizvodnju.

Srbija je prinuđena da radi semensku proizvodnju i u Rumuniji, Italiji i nekim drugim zemljama. Radila je to i pre. Srbija je mala zemlja i rizik je da se sve skoncentriše na jednom ograničenom prostoru. Često i zakoni favorizuju uvoz semena u odnosu na proizvodnju u Srbiji. Nekada je i Srbiji bilo lakše da uveze seme nego da se u njoj proizvodi, što je nonsens.

Nekada imamo propise strože nego u Evropskoj uniji. Da pomenem primer prostrone izolacije, navodi dr Vladimir Miklić sa Novosadskog instituta za ratarstvo i povrtarstvo. To je važno kod stranoplodnih biljnih vrsta i ovih koje se oprašuju vetrom kao kukuruz, ali pogotovo kod entomofilnih kao što je suncokret. Kod nas je prostorna izolacija propisana na 1.500 metara. To je razmak između parcele gde se umnožava seme C1 kategorije. Za ove više kategorije to je još i više. U zemljama EU je između 500 i 1.000 metara. Kada sam ja počeo da radim onda je propis bio 3.000 metara, ističe Miklič.Tad su postojali veliki sistemi pa smo lakše nalazili izolaciju. Sada posle povraćaja zemljišta to je znatno teže. Ipak treba voditi računa ako se ova razdaljina smanji može doći do povećane stranooplodnje. Jer, pčele lete i do 10 kilometara. Može se desiti da taj divlji suncokret koji se lako širi, i koji je opasan korov, i jako se teško suzbija, da ga bude više u našem semenu.

Nedeklarisano seme u Evropi: Ako ga koristiš moraš da platiš

Evo, kako su to rešili u drugim zemljama:

U Mađarskoj onaj koji hoće da se bavi semenskom proizvodnjom, to prijavi lokalnoj samoupravi, i prijave se oni koji hoće da se bave merkantilnom, i tu se pravi neki kompromis. I zahvaljujući tome, Mađarska ima često duplo veće površine pod semenskim suncokretom nego što imamo mi, navodi Miklič. Evo i kako su poljoprivredno razvijene zemlje uredile proizvodnju “farm safe seed-a” ili upotrebu semena sa tavana? Neki podaci govore da se u Mađarskoj koristi samo 12 dsto deklarisanog semena. U Srbiji pšenične površine zauzima čak 60 osto nedeklarisano seme zvano ,,tavanka’’. Ali tamo postoje drugi mehanizmi. Ima jedna direktiva u Evropskoj uniji i sistem koji je najviše zastupljen u Fancuskoj ili Belgiji gde se dozvoljava da se koristi seme sa tavana, ali svi proizvođači hlebne pšenice moraju da plate određenu nadoknadu državi. Oni koji su mali proizvođači oslobođeni su za nadoknada. Iz ovog fonda se novac vrati onima koji dokažu na osnovu deklaracije da su sejali sertifikovano seme. Sličan propis postoji u Velikoj Britaniji i njegova je svrha da se te pare ulože u stvaranje novih sorata i hibrida koji će biti prilagođeni za uslove koji vladaju u Velikoj Britaniji, kaže Vladimir Miklič.