banner-image

Žetva pšenice počinje, ni rekordnih prinosa ni vrhunskog kvaliteta

Udruženje za unapređenje proizvodnje i izvoz žitarica „Žita Srbije“ na 91. međunarodnom poljoprivrednom sajmu upriličilo je Dan žitara, okupivši predstavnike države, struke, nauke, proizvođača, prerađivača i izvoznika. Kao i na svim prethodnim sajmova, i ove godine je bilo reči o izvoznim rezultatima u prošloj godini, bilansu najvažnijih ratarskih kultura, kao i o procenama prinosa i kvaliteta zrna u predstojećoj žetvi.

Žetva će ove godine poraniti 15–20 dana, zbog vremenskih uslova, a očekujemo prosečan rod. Nažalost, jesenas, 2023. godine, imali smo setvu u kojoj se štedelo na deklarisanom semenu i mineralnim đubrivima, pa će u državi prosečan prinos pšenice biti između 4,7 i pet tona po hektaru, a ukupan rod oko tri miliona tona. Prinosi će varirati, čak i u istom ataru, u zavisnosti od vrste zemljišta i primenjene agrotehnike, ali je činjenica da rekorde ne očekujemo. Ova godina neće biti rekordna u pogledu prinosa, već prosečna. Kada se pogleda ukupan rod pšenice na oko 625.000 hektara procenjuje se na oko 4,7 do pet tona po hektaru u proseku.

,,Dakle, u ovoj godini u Srbiji žetva pšenice biće obavljena na oko 625.000 hektara. Očekuje se prosečan prinos od oko pet tona po hektaru, odnosno ukupno će biti požnjeveno 3.125.000 tona pšenice. Ovu žetvu dočekujemo i sa početnim zalihama pšenice od 1.488.000 tona i uvoznih 2.000 tona.  Novu ekonomsku godinu počinjemo sa 4.615.000 tona pšenice. Kada se govori o bilansu pšencie za semensku potrošnju treba nam 195.000 tona. za stočnu hranu 350.000 tona, za ljdusku ishranu 1.100.000 tona, na gubitke će otići oko 30.000 tona. Ukupno za domaću potrošnju treba nam 1.690.000 tona. računa se da će za izvoz biti oko 2.700.000 tona pšenic, a krajnje domaće zalih iznosiće 225.000 tona’’, navodi drektorka Žita Srbije Sunčica Savović. Inače, u 2024. godini Srbija je u prolećnoj setvi raspolagala sa 2.513.154 hektara.

Pšenica je u 2023. godini u jesenjoj setvi posejana 625.000 hektara, ječam na 108.000 hektara, repica je zauela 43.450 hektara, kukuruz je posejan na 950.000 hektara, suncokret na 260.000 hektara, soja na 215.000. Dakle sve ukupno na 2.201.350 hektara.

Žetva pšenice će ove godine poraniti, a prvi prinosi mogu se očekvaiti već 3. ili 4. juna 2024. godine. Žetva ječma u Banatu počela je krajem maja. Uljana repica  je takođe poranila, a prvi otkosi mogu se očekivati u prvoj sedmici juna.

Sunčica Savović ne očekuje ni spektakularan kvalitet pšenice kao pre dve godine, a ukoliko ne bude padavina do žetve, u najboljem slučaju možemo da se nadamo kvalitetu iz prošle godine. To znači uz dobru organizaciju da se ovaj posao godine m0že završiti za 12 dana. Jer, imamo mehanizaciju od oko 480.000 traktora i oko 25.000 kombajna. Previše za naša polja, dosa stara mehanizacija, ali ako se dobro organizujemo, i uz povoljne vremenske uslove, pšenica moći će da se sakupi na vreme i smesti u skladišta. Po njenim rečima ova godina neće biti rekordna u pogledu prinosa, već prosečna kod ratara koji su radili po pravilima agrotehnike.

– Što se tiče cene, krajem maja 2024. godine, trgovalo se po ceni od 23 dinara za kilogram pšenice starog roda. U ovom trenutku verujem da su poljoprivrednici zadovoljniji cenom u odnosu na onu od pre dve nedelje jer je evidentno da u proteklih deset dana raste cena pšenice i starog i novog roda. Nije dobro što je, imajući u vidu da očekujemo dobar rod i imamo rekordne zalihe stare pšenice, trend na našem tržištu da čim cena ide nagore prestaje trgovina, u nadi da će hlebno žito biti još skuplje. Govoreći o zalihama i tržnim viškovima, Sunčica Savović podseća da su domaće potrebe za pšenicom između 1,5 i 1,6 miliona tona, u novu tržišnu godinu ulazi se s viškovima od najmanje 1,5 miliona tona i ako makar polovina novog roda bude dostupna za završne zalihe i izvoz, to znači da ćemo imati više od 2,5 miliona tona pšenice slobodne za strana tržišta.

Osvrnuvši se na  izvoz, Sunčica Savović kaže da je izvoz više od dva miliona tona žitarica i uljarica zadovoljavajući. Izvoz pšenice i brašna preračunatog na zrno zajedno iznosi 1.139.168,5 tona. Prema podaciam Žita Srbije  izvezeno je 950.740 tona pšenice i 144.945 tona brašna, navodi Sunčica Savović. – Zahvaljujući prerađivačkoj industriji, Srbija je od izvoznika neprerađene soje postala značajan izvoznik prerađevina – sojinog ulja i sojine sačme. Postavili smo i rekord u izvozu uljane repice i postali značajan snabdevač Evropske unije repičinom sačmom i uljem, navodi direktorka Savović. Udruženje „Žita Srbije“ tradicionalno je dodelilo povelje najuspešnijim izvoznicima žitarica i uljarica.

Ovogodišnja žetva u Srbiji obaviće se na oko 625.000 hektara. U žetvi će učestvovati oko 481.000 traktora. Većina njih je starija od svojih vlasnika. U žetvi će učestvovati i oko 25.000 kombajna.

Rukovodilac Odeljenja za strna žita novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo dr Milan Milosavljević kaže da usevi izgledaju različito od njive do njive u zavisnosti od toga kada su posejani i kakva je primenjena agrotehnika. Ovu sezonu obeležila je brza vegetacija. Usevi su klasali već u aprilu, umesto u maju, dakle 20 dana ranije u odnosu na prosečne godine februara i marta 2024. godine su bili topliji za četiri do pet stepeni u odnosu na višegodišnji prosek.

,,Proteklih nekoloiko godina u Srbiji se skraćuje vegetacioni period useva jer svake godine sve ranije ulaze i faze klasanja i cvetanja. Najranija žetva bila je pre nekoliko godina tačnije 2018. godine kada su kombajni bili u poljima već 6. i 7. juna. Lane, 2023. godine žetva je krenula oko 20 juna, a ove godine nekoliko dana ranije nego 2018. godine. Realan termin ove 2024. godine je 3. i  4. jun ako ne bude padavina koje mogu na nekoliko dana da odlože žetvu.

I dr Ana Marjanović Jeromela, iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo ističe da su vremenske prilike prouzrokovale ranije sazrevanje svih useva, pa je i žetva ranije počela. Suša i toplo vreme požurili su vegetaciju za dve do tri nedelje, cvetanje je brzp prošlo. Usevi su i nešto niži i samim tim ne možemo ni očekivati rekordne prinose. Ali, kod proizvođača koji su radili po pravilima agrotehnike očekuju se zadovoljajući i rentabilni prinosi.

Njaveću organizaciju, odnosno udruženje Žita Srbije sa tradicijom dugom 46 godina čini 57 kompanija članica, među kojima su proizvođači i izvoznici žitarica, uljarica i mineralnih đubriva, kompanije koje se bave preradom žitarica i uljarica, skladištenjem i propratnim uslugama, kontrolom kvaliteta, zaštitom useva i rasute robe, transportom rasute robe i lučki operateri. Pšenicu je u 2023. godini izvozilo 145 firmi.

Članice organizuju proizvodnju na više od million hektara. Članice Udruženja poseduju skladišne kapacitetete za uskladištenje 3,1 miliona tona žitarica i uljarica.

Bilans kukuruza

U proleće 2024. godine kukuruz je u Srbiji posejan na 950.000 hektara. Očekuje se prinos od 6,9 tona po jednom hektaru. Ukupna proizvodnja bi trebgala da bude oko 6.555.000 tona! Početne zalieh su 369.500 tona. Uvoz iznosi oko 10.000 tona. Dakle, ukupne raspoložive količine posle berbe biće 6.934.500 tona.

Za semensku  potrošnju neophodno je oko 20.000 tona, za stočnu hranu treba 3.750.000 tona. Industrijska potrošnja kukuruza iznosi oko 210.000 tona, gubitka u obavljanju svih poslova biće oko 35.000 tona. Dakle, za ukupnu domaću potrošnju treba nam 4.015.000 miliona tona. Planira se za izvoz oko 2.700.000 tona. Krajnje zalihe su 220.500 tona! Izvozom kukuruza se bavilo 152 firme u Srbiji.

Suncokret

Proleća 2024. godine suncokret je u Srbiji posejan na 260.000 hektara. Očekuje se proizvodnja od tri tone po hektaru odnosno prinos od 780.000 tona. Početne zalihe pred ovogodišnju žetvu su oko 61.000 tonu, uvoz iznosi ko 10.000 tona. Ako će ukupno raspoložive količine iznositi oko 851.000 tona.

Kada se radi o potrošnji, za indsutirjsku preradu treba oko 645.000 tona, u druge svrhe ide 10.000 tona, gubitak zrna iznosi  oko 1.000 tona, a ukupna domaća potrošnja 656.000 tona. Za izvoz je namenjeno 140.000 tona, dok posle toga ostaju krajnje zalihe od 55.000 tona.

Soja

Proleća 2024. godine u Srbiji je sojom zasejano 215.000 hektara. Očekuje se prinos po hektaru od 2,5 tona ili ukupan rod od 505.000 tona. Početne zalihe su 121.000 tona, uvoz iznosi oko 50.000 tona, dakle ukupne raspoložive količine će biti oko 676.000 tona.

Za industrijsku preradu treba 470.000 tona, u neke druge svrhe otići će oko 51.000 tona, za semensku potrošnju neophodno je 20.000 tona, gubitak će biti oko 4.000 tona. Dakle, ukupna domaća potrošnja zahteva 545.000 tona. Za izvoz je planirano 20.000 tona, za krajnje zalihe preostaje 106.000 tona. Statistika prikazuje da je do 30. aprila ove 2024. godine izvezeno 4.969 tona soje, dok je uvoz iznosio 73.573 tona. U istom vremenu izvezeno je i 38.120 tona sojine sačme, ali je i uvezeno 1.616 tona, pa se planira o izvoz ulja od 53.148 tona.

Ječam

U Srbiji je ove 2024. godine ječmom zasejano 108.000 hektara. Prinos će biti oko 4,8 tona po hektaru, a ukupan rod 518.400 tona. Početne zalihe ječma u ovoj godini su 21.480 tona, uvezeno je oko 1.000 tona, tako da ukupno raspoložive količine ove žitarice iznose 540.880 tona. Za stočnu hranu je potrebno oko 240.000 tona, pivarska industrija će da potroši oko 150.000 tona, za industrijsku preradu ide 20.000 tona, pa će tako za ukupnu domaću potrošnju otići 410.000 tona ove žitarice. Za izvoz je planirano 110.000 tona, dok za krajnje zalihe u zemlji ostaje 20.880 tona.

Uljana repica

Uljanom repicom u Srbiji je zasejano 43.450 hektara, a očekuje se prinos od 3,5 tona po hektaru i ukupan rod od 152.075 tona. Početnih zaliha u ovoj godini nema, a uvozi se 200 tona, pa će ukupno i na raspolaganju biti 152.275 tona. Za industrijsku preradu potrebno je 50.000 tona zatim za druge svrhe treba 2.500 tona, dok će ukupno za domaću potrošnju biti potrebno 52.750 tona, a za izvoz je namenjeno 99.775 tona. Prognoza za preradu na osnovu inicijalnih planova većih prerađivača, a biće i korigovana kvartalno na osnovu carinskih podataka o izvozu repice sačme i ulja od 133.950 tona, sačme za izvozu od 17.583 tona kao ulja namenjenog za izvoz.

B.Gulan