Portal pametne poljoprivrede

Za samo nekoliko dana prošle nedelje temperature u Srbiji varirale su od čak 35 do 10 stepeni. Bilo je jakog sunca, ali i oluja, pljuskova i grada, koji su oštetili useve i imovinu.

Na Međunarodni dan borbe protiv suša i poplava potražili smo odgovor na pitanje – kako sačuvati poljoprivrednu proizvodnju već ugroženu klimatskim promenama.

Šteta na poljoprivrednim usevima, najveća je od suše. Iskustvo koje nam donosi gubitke, trebalo bi da uzmemo u obzir, jer u narednim godinama sledi dodatni rast temperatura.

“U narednih 100 godina, 52 godine će biti sušne na ovom područiju Balkana, Srbije, bivše ex Jugoslavije, od deset godina, poslednjih pet su bile sušne, znači polovina, štete od suša u poslednjoj deceniji u Srbiji su bile sedam i po milijardi dolara, kada bismo novac samo od šteta u jednoj godini uložili u navodnjavanje mi bismo izbegli sve te što imamo probleme”, kaže Branislav Gulan, agrarni analitičar.
Zvanični podaci govore da se navodnjava mali procenat obradivih površina.

“Nemamo vode u rekama, nemamo vode u poljima, nemamo vode da bi mogli da navodnjavamo i da imamo veće prinose dve, tri žetve, vode nema zbog toga što Dunav- Tisa-Dunav, ne funkcioniše, jer podatak je da smo prošle godine samo 47 I po hiljada hektara navodnjavali, a to je 1,4 odsto obradivih poljoprivrednih površina koje po najnovijim procenama imamo, to je tri miliona sto i nešto hiljada hektara”, dodaje Gulan.

U slučaju suvišnih voda, kaže da da je u Srbiji od 2014. do danas, godišnje plavilo 14 hiljada hektara.
“One utiču na smanjenje prinosa, ali od grada su velike štete, grad će smanjiti voćarsku proizvodnju značajno, smanjiće proizvodju malina, inače je smanjena proizvodja u ovoj godini, na tridesetak hiljada tona, pre desetak godina je bila osamdesetak hiljada tona” objašnjava Galan dodajući daje najnoviji podatak koji još nije ni objavljen u javnosti, da smo samo za 4 meseca ove godine, izvezli  poljoprivrednih proizvoda u vrednosti od svega 411 miliona, prvi put imamo veći uvoz od izvoza i da bi trebalo da izvozimo oko 5 milijardi, a ovo ako pomnožimo sa četiri meseca, neće biti ni tri milijarde dolara izvoza.

Rešenje se, kako objašnjava, ne nalazi u Zelenoj agendi, već u naučnim institutima.

“Mi imamo našu nauku koja treba da proizvede kulture, ponudi poljoprivrednim proizvođačima kod ranije setve i ranije žetve i ranije proizvodnje, tu se rešava deo poljoprivredne proizvodnje, to zavisi od Novosadskog poljoprivrednog instituta i od Instituta u Zemunu, oni su ponudili već oko 2.000 kultura raznih koje će ranije da dospevaju i to, rešenja imamo, ali je na politici da to predloži i podrži da bi se to sprovelo u praksi, dodaje Gulan.

Troškovi proizvodnje su takođe povećani, a to se, kaže, ogleda najbolje u ceni pšenice. Prošlogodišnja od 33 dinara bila je dovoljna da pokrije troškove proizvodnje. Dok se ove godine očekuje manji prinos, samim tim i veći troškovi.

Izvor: RTS