Portal pametne poljoprivrede

U srpskim poljoprivrednim zajednicama sve više raste interesovanje za tehnike obnove zemljišta koje su ključne za održivu poljoprivredu. Ove metode pomažu u poboljšanju kvaliteta zemljišta, povećavaju prinos i doprinose ekološkoj ravnoteži. Na nedavno održanom Danu otvorenih polja u selu Bajmok, Vojvodina, poljoprivredni savetnik Florjan Farkaš je predstavio nekoliko inovativnih tehnika koje su se pokazale veoma efikasnim.

Cover – crop metoda

Jedna od ključnih metoda koja je privukla pažnju je „cover-crop“ (pokrovni usevi). Ova tehnika podrazumeva sadnju specifičnih useva koji prekrivaju tlo između glavnih sezonskih useva. Pokrovni usevi, poput lucerke i deteline, ne samo da štite zemljište od erozije već i obogaćuju tlo hranljivim materijama i poboljšavaju njegovu strukturu. Poljoprivrednici koji su primenili ovu tehniku primetili su smanjenje potrebe za veštačkim đubrivima i povećanje biološke aktivnosti u zemljištu.

Posebno je korisno koristiti pokrovne useve u voćnjacima. Ako su voćke već uspostavljene i imaju dobar korenov sistem, pokrovni usevi neće ometati unos hranljivih materija ili vode. Drveće će uvek imati prednost u preuzimanju hranljivih materija pre pokrovnih useva. Ipak, ne preporučuje se sadnja pokrovnih useva blizu mladim sadnicama voća.

Tehnika međukulture

„Intercropping“ (međukultura) je još jedna tehnika koja se sve više primenjuje. Ova metoda podrazumeva sadnju dve ili više vrsta useva na istoj parceli. Kombinovanjem različitih biljnih vrsta, poljoprivrednici mogu bolje iskoristiti dostupne resurse, kao što su svetlost, voda i hranljive materije. Na primer, kombinovanje kukuruza i pasulja može rezultirati boljim prinosom oba useva, jer pasulj dodaje azot u tlo, što je korisno za kukuruz.

Pored ovih useva, cvetne vrste poput nevena i zinnija mogu biti veoma korisne. Neven privlači vaši, štiteći druge biljke, dok zinnije privlače korisne insekte poput bubamara i parazitskih osa koje pomažu u kontroli štetočina. Interplantacija cveća sa povrćem ne samo da povećava biološku raznolikost već i doprinosi estetici vrta.

Ove tehnike ne samo da poboljšavaju kvalitet zemljišta, već i doprinose smanjenju troškova proizvodnje i povećanju otpornosti poljoprivrednih sistema na klimatske promene. Poljoprivrednici su primetili da se zemljište brže oporavlja nakon perioda suše, a usevi su otporniji na bolesti i štetočine. Takođe, kompostiranje je važan aspekt obnove zemljišta, jer dodavanje komposta u tlo povećava njegovu plodnost i kapacitet za zadržavanje vode. Kompostiranje omogućava poljoprivrednicima da recikliraju biljne ostatke i smanje količinu otpada. Pored toga, pravilna upotreba mineralnih i organskih đubriva dodatno poboljšava plodnost i strukturu zemljišta, pružajući biljkama potrebne hranljive materije.

Podršku ovim inicijativama pružaju i različite organizacije i projekti, uključujući lokalne poljoprivredne zadruge i međunarodne programe pomoći. Na primer, Projekat obnove zemljišta u Srbiji, finansiran od strane EU, pruža edukaciju i resurse poljoprivrednicima za primenu ovih tehnika.

Uvođenje ovih praksi doprinosi dugoročnoj održivosti poljoprivrede u Srbiji. Poboljšanje kvaliteta zemljišta i povećanje biodiverziteta su ključni koraci ka održivoj poljoprivredi koja može da odgovori na izazove modernog doba. Poljoprivrednici koji se bave uzgojem cvetnih sadnica mogu dodatno koristiti ove tehnike za poboljšanje kvaliteta zemljišta, čime se povećava prinos i zdravlje biljaka.

Korišćenjem tehnika obnove zemljišta, poljoprivrednici u Srbiji ne samo da unapređuju kvalitet svog zemljišta već i doprinose globalnim naporima za očuvanje životne sredine. Ove prakse su dokaz da održiva poljoprivreda može biti produktivna i ekonomski isplativa. Implementacija ovih metoda zahteva edukaciju i podršku, ali dugoročne koristi za poljoprivrednike i zajednicu su neprocenjive.