Portal pametne poljoprivrede

Trenutno u Srbiji ima oko 200.000 napuštenih seoskih kuća. Od toga se za 50.000 ne zna ko je vlasnik, zaključeno je na tracionalnim Vlasinskim susretima sociologa sela Balkana. Međutim, kako ove kuće ne bi ostale puste, Minstarstvo za brigu o selu Vlade Srbije, već četiri godine deli bespovratna sredsta za njihovu kupovinu. Cilj programa je trostruk: odmah dobijamo mlado stanovništvo u selima, u sela odlazi radno sposobno stanovništvo i, takođe, sprečavamo da nam se dogodi ,,usud puste zemlje“ pogotovo u pograničnom i brdsko – planinskim područjima, kaže Milan Krkobabić, ministar  u Vladi Srbije. Od početka sprovođenja programa ukupno je useljeno 3.015 kuća, a u njima dom je pronašlo oko 13.000 građana.

Piše: Branislav Gulan

Interesovanje za jeftine kuće je sve veće, a u ministarstvu kažu da im svakog dana stiže 10 do 15 novih prijava. Ovogodišnji konkurs u 2024. godini je otvoren od januara ali vremena za prijavljivanje uvek ima jer traje do 1. novembra. Najveća pomama je za kućama u Vojvodini. Rekroder po broju dodeljenih kuća među jedinicama lokalne samouprave js Sombor sa 181 dodeljenom kućom. Slede Bačka Palanka – 164, pa Odžaci – 135, Bečej – 124 i Nova Crnja – 122. Zatim Pirot na jugu sa 37 useljenih kuća, kao i Dimitrovgrad sa 28. U Ministarstvu još ukazuju i na Bačko Petrovo Selo sa 84 dodeljene kuće, a na jugu sa 14 kuća je selo Željuša.

Svi programi odnose se i na naše građane koji žive na teritoriji Kosova i Metohije. Iskustva potvrđuju da prethodnih godina nije bilo nerešivih problema prilikom dodele sredstava zadrugama u Gračanici, Gnjilanu i Zubinom Potoku. Kao i do sada i da će se raditi uz pomoć Kancelarije za KiM. Cilj je da sela sa našim življem na KiM ne ostanu prazna.

Maksimalan iznos za kupovinu kuće je 1,2 miliona dinara (oko 10.000 evra). a koliko one mogu biti i jeftine pokazuje podatak da je najjeftinija kuća koštala tek 399.000 dinara. U pitanju je bila kuća od 64 kvadrata i sedam ari placa u opštini Žitište. Porodice su se uglavnom dobro snašle u novim srdinama, a mnogi dobitnici su pokrenuli i sopstvene poslove.  Na placevima koje su dobili uz kuću bave se ratarstvom, voćarstvom i povrtarskom proizvodnjom kao i stočarstvom.

Seobe iz grada u selo!

U Ministarstvu za brigu o selu posebno su ponosni sa činjenicom da je prosek godina dobitnika kuća, ispod 30 i da je trećina njih prešla iz grada u selo!

,,Iz grada u selo, pa ovo je najbolja odluka. Mladi bračni par kupio kuću za 10.000 evra. Ističem da čak je to čak trećina, a prednjače visokokvalifikovani ljudi, napuštakju gradske sredine i pronalaze svoj dom u selima Srbije. Zajednička domaćinstva, visoke zakupnine i nedostižni novi stanovi su, između ostalog nešto što ih motiviše da se u sve većem broju prijavljuju i učestvuju u realizaciji ovog programa. Program će živeti onoliko koliko mladi ljudi budu pokazivali interesoanje, a podaci govore da je ono sve veće. I naravno ništa bez novca, a novca će biti onoliko koliko bude zahteva tih mladih ljudi“, kaže Krkobabić.

Kako smo već pomenuli jedan od glavnih ciljeva ovog progama je da se mladi vrate u sela. Stoga i ne iznenađuje da na konkrus mogu da se prijave punoletni državljani Republike Srbije koji nemaju navršenih 45 godina života, pojedinci, samostalni roditelji, vanbračni i bračnoi parovi. Takođe jedan od uslova je da oni koji konkurišu ne poseduju nepokretnosti ( osim poljoprivrendog  zemljišta) kao i  da nisu u prethodnih pet godina prometovali – prodali nepokretnosti. Iz ministarstva kažu da je namera da program traje sve dok bude bilo zainteresovanih za kuće na selu.

Kako do kuće na selu:

1. Podnosilac prijave samostalno pronalazi seosku kuću sa okućnicom, koja je na prodaju;
2. Nakon kontaktiranja prodavca, podnosilac prijave popunjava ,,Obrazac prijave’’ i obraća se jedinici lokalne samouprave JLS) na čijoj teritoriji se nalazi seoska kuća sa okućnicom;
3. JLS šalje u terensku kontrolu svoje stručno lice, ovlaščeno da izvrši procenu tržišne vrednosti nepokretnosti, čias ukupna vrednost na može biti veća od 1,2 miliona dinara. JLS može izvršiti procenu i u saradnji sa poreskom upravom i nadaležnim organom za geodetske poslove;
4. Terenskoj kontorli ovlašćenog lica JLS prisustvuju kupc (podnosilac prijave) i potencijalni prodavac. Potencijalni prodavac treba da se saglasi sa procenjenom tržišnom vrednosti nepokretnosti i to da navede u izjavi koja je sastavni deo obavezne dokumentacije propisane Programom i koju šalje podnosilac prijave prilikom konkurisanja;
5. Ispunjenost uslova utvrđuje  ovlašćeno stručno lice u obrascu prijave koji je sastavni deo konkursne dokumentacije i sadrži izjavu koju potpisuje gradonačelnik/predsednik opštine;
6. Nakon goreopisane procedure u kojoj učestvuje JLS, podnosialc prijave šalje Obrazac prijave zajedno sa ostalom prikupljenom dokumentacijom propisanom Programom na adresu Ministarstva za brigu o selu;

Dakle, zainteresovani samstalno biraju kuću u delu Srbije za koji se odluče, u vrednosti do 1,2 miliona dinara, što procenjuje jedinica lokalne samouprave. Zatim konkuriše, a Ministarstvo za brigu o selu odobrava neophodna sredstva, novac uplaćuje opštini, a opština prodavcu. Onda sledi potpisivanje ugovora kod javnog beležnika.

I seoska kuća za čiju kupovinu građani konkurišu treba da ispunjava određene uslove. Ona treba da bude bezbedna i da poseduje infrastrukturu – kanalizaciju ili septičku jamu, vodu, struju i ako postoji pristup do seoske kuće sa okućnicom preko tvrdog puta. Takođe, mora da se nalazi u naseljenm mestu u kojem postoji bar jedan od objekata javne službe ili usluga, zdravstvena ambulanta, pošta, škola, stanica prevoza ili neki od navedenih objekata postoji u susednim mestima.

Uz sve to kuća treba da je upisana u katastar, da je izgrađena u skladu sa propisima, da nije predmet sudskog spora i da je vrednost seoske kuće sa okućnicom, odnosno kupoprodajna cena, u granicama njene vrednosti na tržištu nepokretnosti.

Projekat oživljvanja zadrugarstva ,,500 zadruga u 500 sela’’ čiji je idejni tvorac Milan Krkobabić izazvao je veliko interesoanje. Udruživanje je imperativ opstanka naših poljoporivrednika. Pre svega, zbog malog i usitnjenog poseda, čiji je prosek u Srbiji oko  5,4  hektara. Kapitalno je što smo uspeli da vratimo poverenje u zadruge i udruživanje. Razlika između udruživanja posle Drugog svetskog rata i danas je samo  u tome što se onda u zadrugu unosilo imanje, zemlja, stoka imovina… Sad samo proizvod da bi se prodao i naplatio. Do pokretanja akcije 2017.  godine  gasilo se po 100 zadruga godišnje. A, danas s ponosom možemo da kažemo da je u Srbiji više od 1.100 novoosnovanih zadruga. Nikli su i novi vinogradi, voćnjaci, povrtnjaci, mlekare, sušare, imamo nove zapate stada ovaca, koza, steonih junica… I ove godine će se nastaviti taj progam, koji je do sada obezbedio egzistenciju za više desetina hiljada ljudi.

Blizu milion i po poljoprivrednika starije od 65 godina

Van gradskih sredina živi oko 40 odsto stanovništva. Ako bi se sabirale babe i žave, oni godišnje proizvode  u proseku oko 20 miliona tona raznih proizvoda. Međutim, vrednost te proizvodnje po hektaru se kreće do 1.200 evra godišnje.  Istovremeno to je u Danskoj oko 37.000 evra po hektaru, a u Holandiji blizu 30.000 evra. Dakle, vrednost ukupne agrarne proizvodnje u Srbiji nikada nije prešla 5,6 milijardi dolara. Budući da su individualni poljoprivrednici, kojih ima daleko više nego pravnih lica i preduzetnika, sve stariji, realnost je da će se još više smanjiti proizvodnja hrane.

Prosečna starost poljoprivrednika u Srbiji premašila je 60 godina. Popis stanovništva u agraru pokazao je da u Srbiji živi čak 1.468.000 ljudi starijih poljoprivrednika od 65 godina, od čega su oko 60 odsto starije žene. Od njih, opet, oko 336.000 žena živi na selu. U južnoj i istočnoj Srbiji oko 94.000 žena koje se bave agrarom. Analize pokazuju da opstanak sela zavisi od žena. Ukoliko hoće da žive u selima, da osnuju porodice, rađaju decu, takva sela imaju šanse za opstanak i ostanak. Popis je pokazao da će se ugasiti sva ona sela u kojima nema žena u fertilnom dobu! U 315 sela, odnosno naselja, nema ženskog stanovništva u fertilnomm dobu (a to je od 15 do 49 godina). Pored toga čak 55 sela, odnosno naselja, je bez ženskog stanovništva.  Prema rezultatima popisa u 545 sela nema ženskog stanovništva u optimalnom dobu, a to je od 20 pa do 34 godine života. Zabrinjava podatak i što je u 2.894 naselja Srbije brojj starijih od 60 godina dvostruko ili više od toga veći od broja mladih od 19, a u 168 sela nema stanovništva mlađeg od 50 godina. Poljoprivredom se bavi 57,6 osto muškaraca, i 42,4 odsto žena na selu od ukupnog broja od 1.150.653 poljoprivrednika.

Analitičari kažu da je najveća boljka poljoprivrede Srbije usitnjenost gazdinstava i nedostatak organizovanja na nacionalnom nivou. To znači, ukoliko se ne udruže, ne da će propasti, nego će nestati. Poješće ih velike muiltinacionalen kompanije. Sadašnji put udruživanja je u zadruge, kooperative ili kako god ih zvali. Ali, kao slobodni strelci, nastupajući samostalno, poljoprivrednici neće ostvariti planove!

Sela u kojima dominira takvo sanovništvo prirodno je da se gase. U Srbiji prema podacima RZS ima 4.720 sela, odosno naseljenh mesta. Prema podacima RZS, svako četvrto selo je u fazi nestajanja, a to su ona koja imaju do 100 stanovnika. Procena je da će do 2050. godine sa mape
Srbije nestati oko 3.000 sela!