Portal pametne poljoprivrede

Opšte stanje u društvu, dovelo nas je u sitauciju da je Ministarstvo za brigu o selu pokenulo akciju za uvođenje socijalnih – poljoprivrednih penzija. Tu se nalazi i put da se obezbedi fond za one koji su navršili 65 godina života, a nemaju penziju. Prema podacima RZS u Srbiji ima 508.325 poljoprivrednuih gazdinstava, od kojih je 506.000 porodičnih. Prema poslednjem popisu poljoprivrede, tim poslom u Srbiji se bavi 1.150.653 lica. Prosečan broj članova i stalno zaposlenih na porodičnom gazdinstvu je 2,2! Skoro polovinu gazdinstava u Srbiji vode stariji od 65 godina! Po podacima PIO Fonda, za prva tri meseca 2024. odine, u Srbiji ima oko 134.037 uživalaca poljoprivredne penzije, što je 1,8 odsto ukupnog broja penzionera. Prosečna mesečna primanja poljoprivrednih penzionera iznose 19.785 dinara, što ih svrstava među najniže koje ovaj fond isplaćuje. Žene na selu su najčešće društveno nevidljive i nalaze se u lošem materijalnom položaju iako imaju ključnu ulogu u opstanku i razvoju ruralnih sredina u Srbiji!

Piše: Branislav GULAN

Prihodi Fonda PIO su odraz baznog privrednog rasta, koji je u Srbiji obezbeđen kroz investicije i povećanje broja zaposlenuih u privredi, kao i povećanje njihovih zarada, iz kojih se obezubdeđuje naplata doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. I u ovoj godini se očekuje privredni rast od oko četiri odsto, a to obezbeđuje planriano poslovanje i rast penzija. Mere koje država preduzima kako bi osnažila ekonomiju doprinose jačanju institucija sistema i podiže kvalitet života svih naših građana, navodi se u saopštenju PIO Fonda. Svedoci smo sve sve većeg broja privrednih subjekata, rasta broja zaposlenih i povećanja plata, naročito u realnom sektoru, što se povoljno odražava na penzijski sistem. Učešće neto penzija u BDP u 2023. godini iznosilo je 9,3 odsto, čime su se stekli zakonski preduslovi da se penzija usklađuje po najpovoljnijoj opciji za korisnike, odnosno prema neto zaradi i redovno zakonsko usklađivanje penzija od janaura 2024. godine iznosilo je 14,8 odsto. U Republici Srbiji ima 508.365 poljoprivrednih gazdinstava, a prosčeno je veličine 6,4 hektara. Prema podacima RZS oni koriste 3.257.100 hektara poljoprivrednog zemljišta. Prosečna starost nosioca gazdisntva je 60 godina, a tek svaki 11 nosilac gazdinstva je mlađi od 40 godina.

Argumenti ta iznete tvrdnje vide su u rezultatima koji su ostvareni za prvih šest meseci 2024. godine:  Ukupno naplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje u vremenu od 1. januara do 30. juna 2024. godine su za 9,57 milijardi dinara viši od planiranih finansijskim planom, odnosno više za 2,41 odsto. Ako postignito uporedimo sa istim periodom prethodne 2023. godine, u ovom polugođu naplaćeno je više prihoda od doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za 55 milijardi dinara, odnosno za 15,61 odsto odsto, što je veoma dobar uporedni pokazatelj, navode u PIO fondu.

U Srbiji po podacima PIO Fonda, za prva tri meseca 2024. odine, ima oko 134.037 uživalaca poljoprivredne penzije, što je 1,8 odsto od ukupnog broja penzionera. Prosečna mesečna primanja poljoprivrednih penzionera iznose 19.785 dinara, što ih svrstava među najniže koje ovaj fond isplaćuje. Razlog za ovako niska primanja poljoprivrednih penzionera je što je broj osiguranika čak za 40.914 niži od broja korisnika osiguranja. Jer, na početku ove godine paorsku penziju primalo 134.031 osoba, dok je osiguranje plaćalo njih 93.117! Najveći problem je što najveći broj poljoprivrednih osiguranika plaća doprinose na najnižu osnovicu, a uz to, kašnjenje u neplaćanju doprinosa je, redovna pojava. Zato nije iznenađenje što se dug poljoprivrednika za penzijsko – invalidsko osiguranje u PIO fondu nagomilao i već je poodavno sa obačunatim kamatama premašio dve milijarde evra! Sve ovo ukazuje i na činjenicu da se višegodišnji materijalni i društvenoi položaj poljoprivrednih penzionera, pogoršava. To je i dokaz da je postojeći model osiguranja, neodrživ. Jer, godišnje je potrebno za isplatu više od 30 milijardi dinara, a tog novca nema. Da bi se isplaćivale i te minimalne penzije čak 28 milijardi dinara mora da se dotira iz budžeta! Još pre nekoliko godina je odlučeno da se sistem PIO za poljoprivrednike, uz pomoć eksperata Svetske banke, u potpunosti reformirše. Rezultati toga, da bi se primanjivali u praksi, još uvek se čekaju. Pored toga, najavljene su o izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju u sektoru poljoprivrede, ali do sada globalnih rezultata i primetnih u javnosti na tom polju nema!

Glavni razlog za takvo stanje je, zbog neusaglašenosti oko kriterijuma za plaćanje doprinosa, koji su po sadašnjim zakonskim odredbama, isti za one koji uplaćuju za pola hektara, što je dovoljno za registraciju gazdinstva, ili recimo 200, 300, 400 ili 500 hektara zemlje, pa naviše. U jednom tenutku bio je najizgledniji opticaj da se doprinosi uplaćuju proporcionalno veličini ekonomskog gazdinstva. Ali se i od toga, za sada ipak odustalo, a novo bolje rešenje nije pronađeno! To je već ustaljena praksa u Srbiji za rešavanje problema kada se jave, pa se semo odlaže pronalaženje rešenja. Ili se ostavlja za buduće generacije.

Stvarno stanje pokazuje da penzijsko osiguranje poljoprivrednika u Srbiji nikada do sada nije bilo uspostavljeno, pa nije ni zaživelo, kao što je to sa osiguranjem radnka, koje funkcioniše na principu redovnih dorpinosa poslodavaca PIO fondu. Aki nam je za utehu, slična situacija je i u zemljama regiona, pa čak i u nekim državama, EU, kao a primer je naš sused Rumunija. Dobar deo zemalja gde problem nije rešen, odlučlio je da poljoprivrednike isključi iz sistema obaveznih doprinosa i omogući im da doprinose plaćaju na dobrovoljnoj bazi, ako ih ipak i uplaćuju, omogućava im da budu pokriveni sistemom socijalne zaštite. Tako je danas u Hrvatskoj  i Severnoj Makedoniji.

Starci nas hrane!

Sadašnje ministarstvo za brigu o selu u Vladi Srbije želi da sprovede u delo ideju za uvođenje garantovanih socijalnih ,,penzija’’. Prema sadašenjm predlogu one bi iznosile 150 evra. Cil je da se pomogne onima koji  su navršili 65 godina života, a nemaju penziju niti će je imati. ,,Socijalna garantovana penzija, za koju se PUPS zalaže godinama, namenjena je starijim od 65 godina (muškarci) i 63,8 godina (žene) koji nemaju penziju, nit imaju uslove da je dobiju, jer nemaju 15 godina staža osiguranja, a nemaju ni bilo kakve druge prihode. Takvih ima i u gradovima i u selima. Među njima je najviše žena i to žena sa sela. Socijalna garantovana penezija nije klasična penzija, već poseban institute nove – pravednije i sveobuvhatne socijalne politike. Ne treba je dovoditi u vezu s fondom PIO! Sredstva za socijalnu garantovanu penziju izdvajaće se iz republičkog budžeta, iz dela namenjenog za realiazciju mera socijalne politike, kaže ministar u Vladi Srbije Milan Krkobabić.

To je i put za formiranje fonda za one koji su navršili 65 godina života, a nemaju penziju. Na taj način bi se stvorili uslovi da se formiraju socijalne penzije, kojim bi bili obuhvaćeni i poljoprivrednici. Da se ide dobrim putem, dokaz je i činjenica da ovakve penzije već postoje u više od 100 država. One su uvedene da bi zaštitile dostojanstvo i lični integritet starijih građana.

Ovo je trenutno problem PIO, ali i željno očekivanje onih koji bi na taj način otišli u penziju, koja bi prema sadašnjim prorčunima iznosila po 150 evra mesečno. Najveći problem je kako rešiti pitanje zaostalog dugovanja PIO fondu. Za taj problem za sada nema rešenja! Problem se stalno odlaže, jer nema rešenja, a poljoprivredncima se rešenje stalno obećava da će stići uskoro, ali se to uskoro stalno i odlaže! I pretvara u večnost. I dok se to bolje sutra za stare poljoprivrednike i druge koji bi na ovaj način otišli u penziju odlaže, mnogi od njih čekajući bolje sutra u poljoprivredi i da dobiju penziju, ne dočekaju i odlaze sa ovog sveta. Procene su da u ovom trenutku ima oko 300.000 poljoprivrednika koji spadaju u kategoriju malih proizvođača, a to su oni koji imaju posed oko 2,5 hektara. Čak 90 odsto nije u mogućnosti da uredno izmiruje obaveze prema PIO fondu. Dakle, o ovom problemu, kao i o mnogim drugima u oblasti agrara u zemlji, kao što su recimo, subvencije, za sada se samo govori, menaju se vlade I nadležni minstri, a problemi se samo nasleđuju i obećavaju da će se rešavati. Za sada je sve to samo u nadanju i čekanju!  Ipak, tu se, pre svega, nalazi put da se obezbedi Fond za one koji su navršili 65 godina života, a nemaju penziju. Na taj način bi se stvorili uslovi da se formiraju i socijalne penzije. Ovakvi rezultati u privredi daju i mogućnost za stimulaciju i osnovu da se na socijalnim penzijama u Srbiji sve više radi.

Narodna pomoć od 150 evra

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić već godinama se bori za uvođenje garantovanih penzija za one koji su navršili 65 godina, a nisu stekli pravo na penziju niti imaju imovinu od koje bi mogli da se izdržavaju, kao ni druge prihode.  Ali, selekcijom i prikupljanjem podataka, došlo se do pretpostavke da je ta cifra ipak nešto manja. Sada se ta ideja sve više razrađuje i približava, pa je PUPS, stranka čiji je lider Krkobabić, tu ideju već prezentovala državnim telima. Dokaz da se ide dobrim putem su činjenice da socijalne penzije trenutno postoje u oko 100 država, a uvedene su da bi zaštitile ljudska prava, pravo na dostojanstvo i lični integritet starijih građana.

Prema poslednjim najavama, ova narodna pomoć mogla bi iznositi i 150 evra, kao u nekim državama u okruženju. Kako se ističe, PUPS nastavlja bitku za socijalno-garantovanu penziju, narodnu nadoknadu, u iznosu ne manjem od 150 evra, poput nekih zemalja u okruženju. U dve države regiona (Hrvatska i Makedonija) ona upravo toliko i iznosi. Nju željno iščekuju svi oni koji nisu i nikada neće biti penzioneri, posebno žene, one koje žive u selima Srbije.

Ta socijalna garantovana penzija treba da bude jedna vrsta narodne nadoknade za odricanja, trpeljivost i povređeno dostojanstvo jednog broja ljudi koji nikada neće ostvariti penziju, a ceo život su marljivo radili. To se posebno odnosi na žene na selu, koje imaju smao 14 odsto vlasnišva na imanjima. Predlagač u Srbiji, Milan Krkobabić, dodaje da resorno ministarstvo za brigu o selu već radi na prikupljanju podataka o potencijalnim korisnicima socijalne garantovane penzije.

U svetu inače postoje dva vida socijalne garantovane penzije.

• Prvi je univerzalna socijalna penzija, koja je dostupna svim starijim licima bez primanja, a koja ispunjavaju starosni uslov;
• Drugi vid su socijalne penzije sa proverom, dostupne siromašnim starijim licima, koja moraju da ispune više uslova, poput prebivališta, državljanstva, zarade, ukupnih prihoda, imovine;

Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera, čuva, štiti i brani najsiromašnije u Srbiji! Prvi čovek te Partije PUPS-a, se zalaže za sve one koji imaju malu penziju, koja još uvek sporo raste, da dobiju i 13 penziju! Ta 13. penzija za koju se PUPS zalaže godinama, namenjena je penzionerima s najnižim primanjima. Prilikom svakog novog povećanja penzija, povećava se razlika između najvećih i najmanjih primanja penzionera.  ,,Zato imamo rešenje, a to je i jedini način da se pomogne penzionerima sa najnižim primanjima jeste uvođenje ,,13 penzije’’. Sredstva za ,,13 penziju’’ izdvajala bi se iz državne blagajne’’, kaže Milan Krkobabić.

Prema poslednjem popisu poljoprivrede, čiji rezultati su objavljeni početkom 2024. odine, skoro polovinu gazdinstava u Srbiji vode stariji od 65 godina, Dakle, njive obrađuju i hranu za nas proizvode starci! Oni to rade sa mehanizacijom čiji je vek starosti, veći od dve decenije. Sad u vreme jesenjih radova na njivama se nalaze čak i traktori i kombajni koji su veoma često stariji od svojih vlasnika! A, i polovina traktora su starija od dve decenije. Ima i ih danas u Srbiji oko 482.000, a veći deo je stariji i od svojih vlasnika! Slično je i sa kombajnima kojih ima oko 25.000!

Prema podacima RZS u Srbiji ima 508.325 poljoprivrednuih gazdinstava, od kojih je 506.000 porodičnih. U odnosu na prethodni popis iz 2018. odine, a to ja pad od deset odsto, što se vidi i u rezultatima koje je Republički zavod za statistiku (RZS) objavio u brošuri Popis poljoprivrede. Rukovodilac Grupe za strukturna istraživanja i registar poljoprivrednih gazdinstava RZS Gordana Veljović kaže da je smanjena i površina korišćenog poljoprivrednog zemljišta za 6,8 odsto i sad ga ima 3.257.100 hektara.

U Srbiji je i sve manje poljoprivrednih penzionera kod nas! Jer, u bazi Fonda PIO u junu 2023. godine bilo ih je zabeleženo samo 93.117 njih, koliko je bilo prijavljeno na obavezno osiguranje, s tim što staj broj beleži konstantan pad iz godine u godinu. Imajućiu vidu činjeniu da se poljoprivredni penzioneri uglavnom pominju kad je reč o najnižoim primanjima kakve su njihove kod većine, postavlja se pitanje koliko poljoporivrednika danas uplaćuje doprinose, da li taj broj opada, kao i zašto nema većeg itneresovanja za uplatu! U fondu za penzijskog i invaldiskog osiguranje (FOND PIO) za javnost su početkom  2024.godine izjavili , da je u bazi podataka evidentirano 93.117 poljoprivrednih osiguranika, koji su bili prijavljeni na obavezno osgiuranje. Naglasili su da broj osiguranika poljoprivrednika beleži konstantan pad iz godine u godinu!

Tada je bilo rečeno: Uplata poreza  doprinosa (pa i za penzijsko i invadlisko osguranje) nije u nadležnosti PIO, već Poreske uprave. Fond PIO utvrđuje staž osiguranja, ali ne vrši zaduženja doprinosima za PIO, već to radi Poreska uprava. U isplatnoj bazi fonda krajem 2023. godine godine bilo je evidentirano 136.711 poljoprivrednih penzionera, što je 8,3 odsto od ukupnog broja penzionera, sa prosečnom penzijom od 17.225 dinara (pre januarskog pvoećanja u 2024. godini)!

Prosečan staž poljoprivrednih osiguranika u godini kada ostvaruju pravo na starosnu penziju je 18 godina za žene i 22 godine za muškarce, a prosek za sve kategorije osgiranika je 30 za žene i 32 za muškarce. Prosečan broj godina korišćenja starosne penzije je 23 godine za žene i 17 godina za muškarce. Odgovarajući na pitanje da li je niska osnovica na koju uplaćuju doprinose poljoprivrednici, glavni razlog da su njihove penzije uvek najniže, u penzijskom fondu su istakli da pretežan broj njih uplaćuje doprinose za PIO 15 godina, što je minimalan uslov za ostvarivanje prava na penziju, po najnižoj osnovici osiguranja, tako da im je obračun visine penzije ispod minimalnog, pa im država dotira do najnižeg zakonskog iznosa za ovu kategoriju osiguranika.

Poljoprviredno osiguranje je obavezno osiguranje i regulisano je zakonom. Svojstvo osiguranika poljoprivrednika stiče se danom početka, a prestaje danom prestanka obavljanja poljoprivredne delatnosti i utvrđuje se na osnovu prijave na osiguranje, odnosno odjave sa osiguranja. Osiguranici poljoprivrednici su obaveznici  uplate doprinosa po osnovu obaveznog osiguranja. Dakle, dok god su prijavljeni na osiguranje, u obavezi su da plaćaju doprinos.

Nevidljive žene na selu!

Prema istraživanjima žene na selu poljoprivredi danas su najugreženije u Srbiji. Jer, dok rade zehtevne i teške poslove, tek 15 odsto njih dobija zaradu, odnosno, naknadu za to! A, prema rezultatima poslednjeg popisa u poljoprivredi žene su vlasnice samo oko 10 odsto ukupnih obradivih površina u Srbiji! Prema tom istraživanju, tek svaka 14 žena je vlasnica  poljoprivrednog gazdinstva. One su na njivi, u štali, na polju i u kući. Sade, seju, beru, čiste, žanju muzu… Žene na selu rade i proizvde, a retko za to dobijaju platu ili donose odluke…

Žene na selu iako puno rade, njima za taj rad niko neplaća ništa! Žene iz ruralnih krajeva, navode, i da su sela opustošena, uglavnom zbog loše infrastrukture, ali i teškog i mukotrpnog rada koji najčešće ženama nije dovoljno plaćen! Žene na selu su i dalje izložene teškom fizičkom radu, njihov doprinos se gotovo u ne vrednuje, u vrlo malom procentu poseduju i imovinu, a brigu o sebi zanemaruju, stavljajući porodicu i radne obaveze na prvo mesto!

Više od polovine žena na selu starije su od 65 godina, a poslednjih decenija među vlasnicima poljoprivrednih gazdinstava u proizvodnji na selu su dame koje su ili ostale bez posla, ili su same odlučile da napuste korporacije. Statisike pokazuju da oko osam odsto žena poljoprivrednika u svetu nema pravo svojine na zemlju zbog patrijarhalnog sistema uspostavljenog u društvu. Žene su u ruralnim srdinama najčešće su neformalna rada snaga, a 93 odsto žena koje se vode kao ,,pomoćni članovi domaćinstva’’  nema penzijsko osiguranje, što ih čini jednom od najugroženijih kategorija kada je u pitanju rizik od siromaštva!

Zato je i sudbina sela u Srbiji je zapravo u ženskim rukama! Jer od njih zavisi i opstanak i ostanaa sela u Srbiji. Prema podacima RZS od ukupno 4.720 sela u Srbiji za jednu deceniju nestaće njih 1.200, a do 2050. godin biće ih manje za 3.000! Zato od žena zavisi opstanak i ostanak sela. To znači ukoliko one hoće da ostaju na selima da se tamo žive, da se udaju, da zasnivanju porodice da rađaju i odgajaju decu, treba da se stvore takvi uslovi života i rada na selu da oni i njihovi nasledncii ostaju u selima. Najbolji put za osanak u slue je da se posveti pažnja učenicima srednjih poljoprivfednih škoal. Svake godien te škoekl završi oko 2.500 đaka. Većian ihj je sa sela, roditelji im imaju njive. Znači ko hjoeć da bude na selu i da živi uselu, ima njivu i početni kapital. Mladi koji završe srednje poljoprivredne škole i odu da studiraju. Pa kada završe studije neka se vrate, selu bud, da budu rukovodici u novosnovanim zadrugama. Takvih imamo oko 1.100 u selima. Jer, život u selu nije samo bavljenje poljoprivredom. Neka se država pobrine da u takvim selima gde postoje zadruge izgradi male prerađivačke kapacitete u kojima bi se oni zapošljavali. Jer, u selima je mladima do 45 godina, već dodeljeno 3.100 kuća. Njihovom odlukom da idu u sela i da u njia žive, ona su dobila čak 13.000 novih stanovnika. Trećian njih je odlučila da iz grada ode u selo! Ako, sela u tim novim zadrugama budu imala i prerađivačke kapacitete za zapošljavanje, biće privlačna meta za život mnogim u gradu koji nisu rešili stambeni problem! To će biti i spasavanje sela i države.

Žene, stub kuće!

Za žene kažu da su stub kuće, a to posebno potvrđuju one na selu. Uglavnom nisu vlasnice imanja, često rade i muške poslove, a za svoj rad najčešće nisu plaćene. Na njihov Svetski dan, 15. oktobar, ukazuje na probleme, kako žive i sa čime se suočavaju kada pokreću posao. Posebno se ukazuje  na važnost seoskih žena u unapređenju poljoprvirednog i ruralnog razvoja širom sveta, ali i na probleme sa kojima se suočavaju. Kada prođe taj dan, mnogi na sve to zaborare i sve ide po starom. A, žene iz ruralnih krajeva uglavnom nisu zaposlene,a za svoj rad kod kuće nisu ni plaćene, jer se on, kažu, podrazumeva. One retke koje nađu posao, i dalje kada se vrate doma, čekaju iste kućne obaveze.

Izuzetak predstavljaju i one žene koje su vlasnice gazdinstva, jer se i dalje tradicionalno odriču nasledstva u korist muških članova porodice. Tek svaka‚ 14 žena je vlasnik poljoprivrednog gazdinstva. Žene na selu jedino praznuju kada je crveno slovo, jer je to jedini trenutak kada sebi priušte malo odmora. Žena na selu ima na svojim plećima kuću, dvorišti sve se od nje očekuje. Kada završi kućne poslove, od peglanja, spremanja, čišćenja i kuvanja, ili ide na njiivu, iz njive ide u štalu da namiri stoku, pa se opet vrati na njivu, a često i malo spava. Dakle, žene na selu su i dalje izložene teškom fizičkom radu, njihov doprinos se gotovo i ne vrednuije, u vrlo malom procentu poseduju imovinu, a brigu o sebi zanemaruju, stavljajući porodicu i radne obaveze na prvo mesto! Imajući u vidu da 76 odsto ekstremno siromašnih živi u ruralnim oblastima, obezbeđen pristup proizodnim poljoprivrednim resursima, ženama u selu doprinosi smanjenju svetske gladi i siromaštva, čime žene na selu dobijaju ključni značaj za uspeh nove Agende održivog razvoja do 2030. godine.  Zato se i ističe da bi ideja ministra Milana Krkobabića, o uvođenju socijalnih penzija ponajbolje došla baš ženama i u Srbiji!

U posebno teškom položaju su poljoprivrednice koje nemaju plaćeno ni zdravstveno ni penziono osiguranje.

Sanja Kuzmanović sa Čeneja kod Novog Sada inače po obrazovanju ekonomista, nakon otkaza u firmi koji je kako kaže dobila kad je ostala trudna, započela je organsku proizvodnju na njivama zahvaljujući tome što joj se suprug već bavio ratarskom proizvodnjom. Danas porodica Kuzmanović poseduje deset plastenika, a Sanja je vlasnica gazdinstva.Tanja Ajeti, predsednik Udruženja žena Gorska ruža iz Rakovcu, kod Beočina, bavi se očuvanjem tradicije i kulture tog mesta. Napominje da je jako važno da se žene udružuju jer bez njih nijedno selo ne bi opstalo.Tako i dr Gordana Radović, sa beogradskog Instituta za ekonomiku poljoprivrede ističe da je danas malo bolja situacija što se tiče žena na selu, ali da se i dalje imovina vodi na muškog člana porodice! To znači da su žene na selu najčešće društveno nevidljive i nalaze se u lošem materijalnom položaju iako imaju ključnu ulogu u opstanku i razvoju ruralnih sredina u Srbiji.

(Autor je analitičar i publicista)