banner-image

Prekomerna upotreba antibiotika u poljoprivredi sve veći problem

Izveštaj objavljen 16. septembra u časopisu „Lancet”, otkriva da je između 1990. i 2021. godine više od milion ljudi umrlo od infekcija usled antimikrobne rezistencije (AMR), kao i da bi se to moglo povećati na skoro 2 miliona do 2050, prenosi Naučni institut za veterinarstvo „Novi Sad“.

Oko 92 miliona života bi moglo biti spaseno između 2025. i 2050. sa sveobuhvatnijim pristupom u lečenju i upotrebi odgovarajućih vrsta antibiotika.

Izveštaj ističe značajno povećanje stope mortaliteta među starijim osobama. Smrtnost od infekcija usled AMR kod ljudi starijih od 70 godina porasla je za 80% od 1990. godine. Staphilococcus aureus, bakterija odgovorna za infekcije kože, krvi i unutrašnjih organa, doživela je najveći porast, sa stopom smrtnosti koja je porasla za preko 90%.

Gram-negativne bakterije, poznate po svojoj visokoj otpornosti na lekove i sposobnosti da prenose gene zadužene za stvaranje otpornosti, predstavljaju posebnu pretnju. Ove bakterije, uključujući Escherichia coli i Acinetobacter baumannii, često su otporne na karbapeneme, koji se koriste za lečenje teških infekcija. Smrtni slučajevi povezani sa gram-negativnim bakterijama otpornim na karbapeneme porasli su za neverovatnih 149,51% od 1990. godine.

Studija procenjuje da bi do 2050. infekcije otporne na lekove mogle da izazovu 1,91 milion smrtnih slučajeva svake godine, uz dodatnih 8,22 miliona ljudi koji će umreti od povezanih bolesti. Preko 65% ovih predviđenih smrtnih slučajeva desiće se kod osoba starijih od 70 godina.

Izveštaj naglašava hitnu potrebu za globalnom akcijom za rešavanje ove krize. Vlade zemalja moraju ulagati u poboljšanje sistema zdravstvene zaštite kako bi sprečili infekcije i obezbedili kvalitetnu negu. Smanjenje prekomerne upotrebe antibiotika u poljoprivredi i promovisanje odgovorne prakse propisivanja leka je takođe od ključnog značaja. Štaviše, neophodna su značajna ulaganja u istraživanje kako bi se razvili inovativni antibiotski lekove, u borbi protiv AMR.

Nalazi ove studije naglašavaju razorne posledice infekcija otpornih na lekove i hitnu potrebu za koordinisanim globalnim naporima za ublažavanje njihovog uticaja.