Portal pametne poljoprivrede

Evropsko udruženje profesionalnih pčelara sprovelo je akciju u Nemačkoj „Očistimo tržište meda“.

Pčelari Evropskog udruženja profesionalnih pčelara testirali su med iz nemačkih supermarketa i dobili rezultate. Oni su zastrašujući. 83% meda je lažno. Predsednik Evropskog udruženja profesionalnih pčelara je u svom obraćanju opisao sve korake preduzete akcije, ukazao na činjenicu da pčelari ne mogu da prodaju svoj med i da je tržište preplavljeno medom, odnosno ”medom”. On je naveo da zbog toga u nekim evropskim zemljama i do 75% profesionalnih pčelara odustaje od pčelarenja, ukazujući na dramatične posledice po ekosistem i životnu sredinu.

Napravio je paralelu sa 2021. godinom sa situacijom u Americi i Evropi. 50.000 tona jeftinog meda završilo je u Evropi jer je Amerika zatvorila ulaz takvom medu.

Jeftin med je tada preplavio pijace, na izložbi je prikazao i slike iz nemačkih supermarketa sa cenama jeftinog meda, što ukazuje da niko na planeti ne može da proizvodi med sa tako jeftinim prodajnim cenama, na šta su ukazivali i američki profesionalni pčelari. Takođe u svom izlaganju pokazao je kalkulator proizvodne cene meda.

On je istakao da je Evropska kancelarija za borbu protiv prevara u martu 2023. objavila informaciju da je 46 odsto meda na pijacama uvezeno iz zemalja koje nisu članice EU, sumnjivog porekla i da nisu u skladu sa standardima koji važe u zakonodavstvu EU. Ovo je stvorilo nelojalnu konkurenciju. On smatra da bi na graničnim prelazima trebalo uvesti rigorozne kontrole medakako bi se ova pojava zaustavila i zaštitili potrošači.

Ukazao je na pojavu fruktoznih sirupa na pijacama koji nemaju veze sa medom.

Napomenuo je i da obični laboratorijski testovi ne mogu da otkriju lažni med i naveo objašnjenje laboratorije: u pogledu parametara koji se laboratorijski ispituju, med je u skladu sa zakonskim propisima (EU medova direktiva 2001/110/EC).

Ako laboratorijski testirate profil šećera, dovoljno je da profil šećera liči na med, i on ”prolazi” analizu.

Sumnjali su na genetski modifikovanu bakteriju koja se koristi za proizvodnju enzima, a enzimi proizvode željeni profil šećera. Ta bakterija se može programirati da ”napravi” bilo koji profil šećera. To je patentirana metoda (primer je sirup koji ima odgovarajući šećerni profil i laboratorija je rekla da je pčelinji med).

U svom izlaganju osvrnuo se na kompanije koje proizvode veganski med bez pčela, naglašavajući potrošačima da takve stvari ne jedu.

Uzorci koje su testirali imali su specifičan miris, ukus i teksturu.

EPBA i DBIB su uzeli 30 uzoraka sa nemačkog tržišta iz različitih gradova i jedan kontrolni pravi med nemačkih pčelara kao marker. Najpre su ih poslali na analizu u nemačke laboratorije (metodama NMR, IRMS, oligosaharidi), znajući da je falsifikat, ali je i pored svih tih analiza, nalaz jedne od najboljih laboratorija u Nemačkoj doneo zaključak da je u pitanju pčelinji med.

Tražili su alternativu datom laboratorijskom nalazu i naišli su na novu metodu u Estoniji, novu metodu DNK masenog sekvenciranja za testiranje meda.

Rezultati DNK testiranja:

3 uzorka od 30 uzoraka prošla su DNK test kao pravi med;

2 uzorka su jedva prošla, ali sa komentarima o značajnim karakteristikama;

25 uzoraka nije prošlo analizu – nisu imali tipičan DNK profil za med;

83,3% Uzoraka bilo je lažno.

Nadamo se da će ova akcija naših kolega, uz podršku svih nas, podići svest o problemima sa kojima se suočavamo, a mi smo do iste spoznaje došli još pre tačno godinu dana, bar što se tiče Srbije, gde je utvrđeno da 88% meda u najvećim srpskim marketima ima dodate strane šećere, saopštavaju iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

Izvor : SPOS