Portal pametne poljoprivrede

Pri kraju je berba i prerada začinske paprike sa vojvođanskih polja, a u Srbiji primat u proizvodnji „crvenog zlata“, kako je popularno nazvan ovaj začin, drže pogoni čak šest fabrika u pograničnom selu Martonoš, u kanjiškoj opštini na severu Bačke.

Zahvaljujući prepoznatljivom kvalitetu mlevene začinske paprike i tradiciji razmahnuo se preduzetnički duh, pa je tako na temeljima višedecenijskog iskustva porodica Hajdin iz Martonoša razvila savremene pogone u preduzeću „SD“, u kojima se uz preradu industrijske paprike  proizvodi sušeno povrće ne samo iz okoline nego i iz udaljenijih vojvođanskih mesta.

Lokalna poljoprivredna gazdinstva ove sezone bili su više zainteresovana za proizvodnju industrijske paprike, a prema rečima Suzane Hajdin, zamenice direktora preduzeća „SD“, uspešno se ugovara i ostvaruje saradnja sa oko 200 vojvođanskih poljoprivrednih gazdinstava.

– Ove sezone otkupna cena paprike nije umanjivana, ostala je ista kao i prethodne i iznosi 80 dinara za kilogram, pa smo i zbog toga imali dosta više novih proizvođača koji se opredeljuju da industrijsku papriku uvrsti u setveni plan, jer su cene žitarica umanjene. Mi se trudimo da im pomognemo, s obzirom da je potrebno iskustvo i neophodna su ulaganja u proizvodnju – ukazuje Suzana Hajdin.

Začine trpezu Evropljanima, Amerikancima i Rusima

Ovogodišnja sezona je bila specifična za proizvođače industrijske paprike i povrća, zbog velike suše, pa je bilo neophodno useve mnogo zalivati, što je poskupelo proizvodnju. Bolje su prošla gazdinstva koja su koristila sisteme za navodnjavanje kap po kap, pa su ostvarili bolji rod. Sve je ove godine dospevalo ranije za berbu dve do tri nedelje, tako da su u pogonima „SD“-a proletos prvo krenuli sa preradom spanaća, potom mirođije i lista peršuna, a jesen je u znaku prerade paprike. Iz prve berbe ubere se i na preradu prispe oko 90 posto roda, a manji deo crvenih plodova u drugoj berbi još se ubira ovih dana, zahvaljujući sunčanim danima Miholjskog leta.

Zbog izuzetnog kvaliteta naša začinska paprika je prepoznatljiva širom sveta i oko 60 posto mlevene začinske paprike proizvedene u Srbiji završi na evropskom tržištu, ali i na udaljenijim destinacijama. Tako i mlevena začinska paprika iz pogona „SD“ iz Martonoša završi na tržištu širom Evrope, ali izvozi se i za Ameriku i Rusiju, tako da mnogima širom sveta uspevaju da začine trpezu.

– Plasman gotovih proizvoda je prilično otežan, jer uprkos povećanim troškovima proizvodnje pritisak tržišta je takav da cene ne mogu da se povećaju, tako da smo nekako između dve vatre, između poljoprivrednih proizvođača i kupaca. Trudimo se da zadovoljimo obe strane. Pošto je na tržištu konkurencija sve veća, nastojimo da imamo što bolji kvalitet proizvoda koji nam omogućava da nađemo svoje mesto na domaćoj i svetskoj pijaci. Kvalitetna roba uvek nađe kupce. Kada je cena industrijske paprike u pitanju proizvođačima iz drugih zemalja ne možemo da pariramo jer su njihove cene dosta niže, tako da se naša prodaja bazira pre svega na kvalitetu – naglašava Suzana Hajdin.

Izazovna sezona zbog nepovoljnog vremena

Tehnolog Tamaš Sabo, rukovodilac proizvodnje u fabrici „SD“ ukazuje da je ova sezona i u preradi začinske paprike bila izazovna, jer su sirovine dopremane na ekstremnoj žegi od 40 stepeni Celzijusa, a uobičajeni ritam dodatno je remetilo zahlađenje sa kišom.

– Naspram nepovoljnih vremenskih uslova potrudili smo se da mlevena začinska paprika ima najbolji mogući kvalitet, na kakav su naši kupci navikli. To znači da naša začinska paprika mora da bude karmin crvene boje, prirodnog mirisa i ukusa. Svaka sezona ima svoje izazove pa im se moramo prilagoditi da nađemo najbolja tehnološka rešenja da naša martonoška začinska paprika ostane prepoznatljiv brend Vojvodine i Srbije – ističe Sabo.

Fedor Danko kiz Bačkog Petrovca pod industrijskom paprikom je imao pet hektara, što je skoro trećina površina njegovog gazdinstva. Predočava da je ova sezona za proizvođače iz Bačkog Petrovca i okoline bila problematična jer je u vreme setve, krajem marta i početkom aprila bila ekstremna suša, pa se zbog nicanja usev morao zalivati.

– Taman kada smo se izborili sa nicanjem i paprika imala četiri do šest listova zadesilo nas je jako nevreme sa gradom tako da je dosta paprike stradalo, što se odrazilo na prinose – napominje Fedor Danko. – Na mojim parcelama rodilo je oko sedam tona, dok u normalnim uslovima i uspešnim godinama rađa 10 do 12 tona, pa i do 15 tona po katastarskom jutru sa navodnjavanjem sistemom kap po kap. U našem kraju ima interesovanja za uzgajanje začinske paprike, jer uz malo znanja, iskustva i sreće sa vremenskim uslovima i navodnjavanjem, u odnosu na sadašnje cene soje i kukuruza, proizvodnja paprike je isplativija. Zadovoljni smo sa prerađivačem jer je uvek sve uredno otkupljeno i na vreme plaćeno.

Začin pokrenuo preduzetništvo

Industrijska začinska paprika se u Srbiji uzgaja na oko 2.500 hektara, od toga najviše na vojvođanskim poljima. Najviše crvenih plodova preradi se u fabrikama u Martonošu, čija produkcija čak nadmašuje proizvodnju ovog začina susedne Mađarske! Viševekovna je tradicija proizvodnje mlevene začinske paprike u Martonošu, a martonoška i paprika sa ovog podneblja ističe se kvalitetom, zbog povoljnih klimatskih uslova u kojim se uzgaja.

Posebno je na glasu od vremena kada je mađarski naučnik svetskog glasa Albert Sent Đerđi (1893-1986) za otkriće C vitamina u paprici i nekih ciklusa limunske kiseline 1937. zavredio Nobelovu nagradu. U Martonošu je nekada više desetina  porodičnih zanatskih mlinova za mlevenje aleve paprike, čija delatnost je sputavana posle Drugog svetskog rata, međutim, od pre nekoliko decenija s kraja prošlog veka, zahvaljujući prepoznatljivom kvalitetu „crvenog zlata“ preduzetnički duh u Martonošu se razmahnuo upravo na tradiciji prerade začinske paprike!

Milorad Mitrović

Foto: M. Mitrović