Portal pametne poljoprivrede

U eri ukrupnjavanja poljoprivrednog kapitala i uništavanja malih poljoprivrednih proizvođača u nemilosrdnoj trci za profitom, u srpskim selima ipak, još uvek, možete naići na mala porodična gazdinstva koja se bave svaštarskom proizvodnjom – uzgojem voća i povrća, sa nekoliko krava, manji stadom ovaca, nešto zemlje. Reč je o porodičnim draguljima koji žive od zemlje, izuzetno teško zarađuju svoju koru hleba i vaspitavaju svoju decu da budu vredna i poštena. Jedna od takvih porodica su Marjanovići nadomak Bajine Bašte. Kako se snalazi porodica kojoj je poljoprivreda osnovni prihod, šta i kako proizvode?

Suzana Marjanović je potomak porodice koja se generacijama bavi poljoprivredom u selu Gozdac udaljeno samo 7km od glavnog puta, nadomak Bajine Bašte i reke Drine. Selo se nalazi na 800m nadomske visine. O tome, koliko se vodi računa o selu, govori činjenica da 2024. godine i dalje nemaju asfaltirane puteve, nego se kroz selo prolazi makademskim putem.

Marjanovići se bave uzgojem voća i povrća, primarno proizvodnjom maline na oko 70 ari, a pored nje imaju i ostalog voća, svega po malo. Tu su zasadi šljive, dunje, jabuke, kruške, višnje, smokve, grožđa. Što se tiče povrća, uzgajaju papriku, paradajz, kornišon, krastavac, luk i sve što je potrebno za prehranu. Imaju samo 4 simentalke i oko 30 grla sjeničke ovce.

– Ranije smo imali oko 70 grla ovaca, ali smo bili nezadovoljni cenom koja je stalno varirala iz godine u godinu i smanjili smo na kraju stado na broj koji možemo da muzemo. Kada je sezona muže ovaca, to mleko preradjujemo u sir i kajmak koji prodajemo. Što se tiče krava, svo mleko prerađujemo u sir i kajmak i prodajemo u Bajinoj Bašti, a sada smo proširili prodaju i na ostale gradove – priča nam Suzana.

Suzana je mlada devojka, ali iskusna poljoprivrednica. Iako se fakultetski obrazuje, nema nameru da se otisne u beli svet, već želi da nastavi da pomaže svojim roditeljima i unapredi gazdinstvo. Za razliku od svojih vršnjaka, ona svoje vikende ne provodi odmarajući.

– Poljoprivredom se bavimo generacijama i znanje se u mojoj porodici prenosi s kolena na koleno. Trenutno su na gazdinstvu otac, majka i ja. Stariji brat i sestra imaju svoje porodice, ali kada nam je pomoć potrebna, kao što je berba maline ili skupljanje sena, dolaze da nam pomognu. Glavni deo posla oko zasada odradi mama, a sve za šta je potrebna mehanizacija, kao što je freziranje maline ili pripremanje zemljišta za povrtne zasade, odradi tata. Mama obavi većinu posla, jer nije zaposlena, dakle njen posao je sve oko našeg gazdinstva i oko stoke koju imamo. Ja, pošto sam student, dolazim vikendima i pomažem im sve što je potrebno, a celo leto provedem kući i tada sam uključena u sve – priča nam Suzana.

Porodica Marjanović živi od poljoprivrede i to im je osnovni prihod. Prodaju sve što proizvedu i naprave: od kravljeg i ovčijeg kajmaka i sira, jaganjaca do bala sena. Pored toga, kako nam Suzana priča, njen tata ide u šumu, radi na građevini kada ima posla, da bi nju odškolovali. Kako bi pomogla svojim roditeljima, Suzana je odlučila da počne da prodaje sve što prerade u zimnicu, sirupe, džemove, matične sokove… Odabrali su jednostavno ime koje mnogo govori: „Tegla Podrinja“.

– Ceo život se bavimo poljoprivrednom proizvodnjom i od kad znam za sebe ništa od hrane nismo kupili u marketu. Prodaja je bila moja ideja, jer svakako dosta preradimo i imamo šta da ponudimo, a taj prihod svakako dobro dođe da „pokrpimo“ troškove mojih studija. Od maline pravimo sirupe i džemove, a ideja nam je da od sledeće godine i od nje pravimo matični sok. Pošto imamo više vrsta maline (vilamet, glen, tulamin), neke od njih su prirodno slatke, te se nadamo uspešnoj realizaciji matičnog soka.Veoma je važno da ljudi znaju da nudimo ono što mi odgajamo, dakle sve što se nalazi u našim teglama i flašama je ubrano sa naših zasada. Što se tiče zimnice, u ponudi imamo blagi i ljuti ajvar, pinđur, belolučene paprike, cepkane paprike, paprike sa sirćetom, šarenu salatu, kornišone, domaći kečap, cveklu, šargarepu sa belim lukom, somborke paprike punjene šargarepom ili kupusom,mleveni paradajz… – objašnjava nam Suzana.

Ali, ako mislite da je to svo blago trpeze koje ova vredna porodica ima da ponudi, ne biste bili u pravu.

– Od džemova u ponudi imamo džem od šipurka, koji beremo po brdima našeg sela, džem od smokvi, od šljiva, od maline.. Pored džemova imamo i med, imamo 10 košnica, te svake godine cedimo med. Slatka koja pravimo su od šumskih jagoda, od šljiva, smokvi, šumskih kupina, dunja. Imamo razne sirupe, od zove, od višnje, maline, drena, od divlje kupine. U jesen sakupljamo šumske jabuke i pravimo jabukovo sirće, koje je veoma zdravo.

Matični sokovi – zdravlje u čaši

Ono što Suzana posebno izdvaja to su matični sokovi od dunje i jabuke i kruške i jabuke. Matični sokovi sadrže isključivo voće i njegovu prirodnu vodu.

– Za matične sokove odlučili smo se pre svega jer su zdravi, kako za nas porodično, tako i za kupce. Ne sadrže nikakve šećere, niti bilo šta drugo, a to nam je bilo veoma važno, jer je pogodno i za dijabetičare. Prvo smo počeli sa jabukom, jer je veoma sočna, a do kombinovanja sa dunjom i kruškom je došlo vremenom i kroz razna testiranja. Pošto smo se svi porodično složili da je ukus i kvalitet u potpunosti zadovoljavajući, napravili smo veliku količinu matičnih sokova. Nakon otvaranja, matični sok može da stoji dugo i ne mora da se odlaže u frižider, čak može da bude na temperaturi do 25 stepeni. Pakujemo ga u tetrapak od 3 litre koji ima slavinicu i otvarate i sipate po želji – objašnjava nam i pokazuje Suzana.
Kako nam priča naša sagovornica, ranije su gajili i kupinu, ali su od nje odustali jer je otkupna cena bila loše. Sada razmišljaju ponovo da je posade, ali ovog puta za preradu u slatka vina i sokove.

Dobra godina za malinu, ali ne i cena

Marjanovići se bave uzgojem maline preko 30 godina i, što bi naš narod rekao, poznaju je u dušu. Ove godine, vremenske prilike su joj bile naklonjene, ali ne i otkupna cena.

– Danju je grejalo sunce, uveče je padala kišica, te nije bilo potrebe da aktiviramo navodnjavanje. Za nas vreme ima veliku ulogu. Ako nam u proleće padne grad, ošteti lastare, mi te godine imamo dosta manje prinosa, nego što bi inače imali. Ako je veliko okišanje, takođe je upitno za maline, da li će uspeti da formira cvet, da li će biti truleži. Ako je velika sunčanica, da li će plodovi narasti. Tokom cele godine gledamo u nebo, zavisimo od vremena.

Najveći deo roda maline prodajemo otkupljivačima i ove godine je otkupna cena bila jako niska. Jedva smo uspeli da pokrijemo naše troškove i dnevnice radnika. Ljudi vrlo često zaboravljaju naša ulaganja i naše dnevnice, misle da je jedini trošak plaćanje radnika, ali mi moramo odraditi mnogo drugih poslova, da bi došlo do berbe. Od sečenja stare maline, vezanja novih lastara, kopanja, plevljenja, đubrenja, freziranja, ponovnog plevljenja i čupanja malih lastara, navodnjavanja… Sve su to poslovi koje niko ne vidi, svi vide samo berbu i rod – priča nam Suzana.

Koliko voća i povrća prerade dve žene?

– Ove godine smo na napravile preko 200 tegli zimnice i isto toliko slatkog i džema, litre i litre sirupa i preko 300 litara matičnog soka. Sve je sa naših polja i nezagađenih obronaka naše prirode, sve je za našu i vašu trpezu, nema razlike. Ono što jedemo mi, jedete i vi. Mi ne dodajemo aditive, pojačivače ukusa i šta ti ja znam šta se tu sve dodaje – kaže Suzana.

Internet – važan kanal prodaje za male proizvođače

Kako kaže naša sagovnornica, Internet i društvene mreže su im pomogle da mnogo lakše dođu do kupaca iz cele Srbije. Zato su svoju prodaju uglavnom bazirali na Internet prodaju. Na teritoriji Beograda je dostava na kućnu adresu, dok za ostale gradove šalju pakete. Redovno posećuju sajmove, a ko jednom proba njihove proizvode postaje im veran kupac.

U planu im je da više posećuju bazare hrane i direktno upoznaju ljude sa svojim proizvodima, prošire proizvodnju, uspostave saradnju sa restoranima i kafićima. Mi im od srca želimo da u tome uspeju.

Novinarka: Tijana Todorović
Sagovornica i autorka fotografija: Suzana Marjanović „Tegla Podrinja“