Portal pametne poljoprivrede

Vlada na čijem je čelu tada bio Aleksandar Vučić usvojila je Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2014. do 2024. godine iz koje proizilazi da će se agrar Srbije u narednom periodu razvijati 9,1 odsto godišnje, ako je loša godina to će biti 6,1 odsto. U sprovođenju Strategije od 2014. do 2024. godne rast za jednu deceniju je bio 1,7 odsto, a godišnji rast je bio samo 0,17 odsto!? Naprotiv, u 2022. godini je vrednost poljoprivredne proizvodnje realno bila za oko osam odsto manja nego u godini u kojoj je strategija usvojena, jer je u šest od deset godina poljoprivredna proizvodnja padala! Sada se sprema nova strategija koju pišu stručnjaci iz Sarajeva i Ljubljane. Šta očekuje poljoprivredu i narod Srbije?

Piše: Branislav Gulan

Ako je za utehu, taj dokument koji se odnosio na period 2014 – 2024. godine za čije je pisanje na više od 145 strana bilo angažovano 240 eksperata i koji je sa 8,2 miliona evra finansiralo više evropskih institucija, Vlada nikada nije ni uputila Parlamentu na usvajanje. Možda i zato što niko ozbiljno nije ni mislio da tu strategiju sa reči pretoči u dela.

Kada je napisana ta strategija, u njoj je bila želja političara i autora da će se agrar u vremenu od 2014. do 2024. godine godišnje razvijati po stopi od 9,1 odsto odnosno, ako je godina lošija to će biti po 6,1 odsto. To su bile nerealne želje kreatora agroekonomske politike u Srbiji. Sad posle 10 godina njenog sprovođenja vidi se da se agrar godišnje razvijao samo po stopi od 0,17 odsto! Ili za celu deceniju da je to bio rast tek od 1,7 odsto! Strategija je za agrar Ustav. U protekloj deceniji to je bila strategija pada, a na rasta i razvoja.

Vlasti i farmeri

Vlast se farmera i ratara seti samo kada ih muka natera na blokadu puteva ili u finišu predizborne kampanje, jer u Srbiji ima 508.365 gazdinstava, a svaki glas je važan za pobedu na izborima. Toga su, izgleda, postali svesni i poljoprivredni proizvođači, koji su na protestnim skupovima ocenili da bi agrar, uz adekvatnu podršku države, mogao da stvara nekoliko puta veću dodatu vrednost od pet milijardi evra, koliko stvara godinama unazad. Oni poručuju da bi po novom konceptu agrar godišnje mogao da stvori blizu 70 milijardi dolara prihoda, a toliko je bio ukupan BDP Srbije u 2023. godini!

Za pisanje prethodne strategije, kao što rekosmo, bilo je angažovano 240 domaćih stručnjaka. Za izradu tog dokumenta, uz boravak na Zlatiboru i Tari, sebe su častili sa 8,2 miliona evra donacija, koji su stigli za taj posao od više evropskih institucija. Da je taj dokument usvojen u Skupštini Srbije, on bi obavezivao sve vlade da je sprovode. Ovako doneo je samo nevolje i onima koji su je pisali i proizvođačima, potrošačima, kao i Vladi Srbije. Kada je strategija pisana i usvojena u Srbiji premijer je bio današnji predsednik Srbije, dok je ministar za poljoporviredu u to vreme bio njegov današnji savetnik za agrar! Ta strategija donela je štete Srbiji koja sad mora da uvozi hranu da bi prehranila 6,6 miliona žitelja!

Prilikom usvajanja te strategije pada, recenzent tog dokumenta bio je dr Koviljko Lovre, tadašnji profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici i nekadašnji savezni ministar pooljoprivrede u Jugoslaviji, On je pre usvajnaja dokumenta na vladi Srbije, između ostalog napisao upozorio na njenu štetnost!

,,Autori Strategije koriste netačne podatke, te otuda i projekcije i vizija razvoja polјoprivrede je potpuno nelogična i besmislena. Izvedene projekcije pokazuju da će se polјoprivreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što su autori Strategije projektovali još ni jedna država nije uspela da ostvari. Šta više, bilo bi porazno za našu privredu da su je ostvarili’’, upozoravao je pre jedne denije Koviljko Lovre. Po njegovim rečima bi, bilo je nerealno da agrar u Srbiji ima godišnji rast od 9,1 odsto, u lošijim godinama čak 6,1 odsto!

Nerealno je bilo, ako se znalo da poljoprivreda u Srbiji predstavlja neatraktivnu delatnost za strane investicije, da očekuje ulaganje stranog kapitala. Jer, one u strukturi ukupnih SDI u Srbiji od 2004. do 2011. učestvovale su sa 0,7 do 1,6 odsto!

Najžalosnije je što su autori celokupnu Strategiju zasnivali na spontanom, odsnosno željenom, a ne potrebnom rastu polјoprivredne proizvodnje

Kada je u pitanju razvoj prerađivačke industrije Srbije, autori Strategije ne razumeju distinkciju iz razvojnog puta industrije čiji je razvoj uslovlјen gustinom stanovništva od industrije koja svoj razvoj zasniva na geografskim uslovima proizvodnje sirovina. I to se pokazalo tačnim jer Srbija danas nema prerađivačku industriju, pa joj se gasi i zadrugarstvo. Dokaz svega toga, lošeg, je da je ova zemlja danas zavisna od uvoza hrane! Nekada je bila veliki svetski izvoznik svinjskog mesa, sad mora da ga uvozi. U proteklih devet meseci 2024. godine za uvoz svinjskog i junećeg mesa Srbija je potrošila više od 128 miliona evra!

Poslednji izvoz svinjskog mesa u EU i SAD bio je od 762 miliona dolara daleke 1991. godine. Posle su stigli ratovi, raspad Jugoslavije, sankcije, Srbiji, klasična pa afrička kuga i – loša agroekonomska poltika. Rezultat svega toga su poluprazni obori i podatak da je stočarstvo u BDP agrara u 2022. godini učestvovalo samo sa 28,1 odsto. Sad je to i manje. Sve ispod 60 odsto je karakteristika nerazvijenih zemalja.

Samo u ovoj 2024. godini uvezeno je ukupno 30.148 tona zamrznutog svinjskog mesa što je plaćeno 101,9 miliona evra. Kada se ove količine pretvore u domaće uslove, one odgovaraju broju od oko 448.540 tovljenkika težine oko 100 kilogama, što je četvrtina ukupnog broja svinja u Srbiji. Posebno je zabrinjavajuće što je meso uvezeno nakon što je šest meseci bilo zamrznuto u inostranstvu. Kod nas je rok trajanja ovog mesa produžen za još šest meseci, što omogućava prerađivačima da akumuliraju zalihe i da izbegavaju kupovinu domaćih tovljenika. To je i razlog što je kilogram žive mere domaćih tovljenika sad pao samo na 170 dinara. To stočarima ne pokriva ni troškve proizvodnje, odnosno tova! Ova praksa smanjuje tražnju za domaćoim mesom i dovodi do pada cena tovljenika na našim farmama.

Inače, u Srbji je protekle decenije ugašeno oko 60.000 farmi!

Iako su se udruženja uzgajivača svinja zalagala za promenu pravilnika o uvozu zamrznutog mesa, do sada nije bilo značajnih pomaka. Nezvanične informacije ukazuju da bi uskoro moglo doći do skraćenja roka trajanja ovakvog mesa sa godinu dana na šest meseci i u Srbiji, ali to još uvek nije zvanično potvrđeno.

Pored svinjskog Srbija uvozi i juneće meso, za šta je u istom vremenu izdvojeno oko 14,1 miliona evra. Ovo je paradoksalna situacija, s obziromna da domaće klanice imaju dovoljno stoke za klanje. Neki proizvođači u sopstvenom tovu imaju i do 6.000 grla, ali i pored toga uvoz junetine nastavlja da raste.
Uvoz svinjskog mesa je trošak za državu, ali i dobra poslovna prilika za mesnu industriju, trgovce i uvoznike, koji su u ovom poslu ostvarili dobti od 30 miliona evra. Istovremeno ova praksa nanosi štetu domaćim proizvođačima, koji ne mogu da konkurišu cenama uvoznog mesa.

Zbog te loše agroekonomske politike koja se vodi u Srbiji domaća proizvodnja svinjskog i junećeg mesa nalazi se u teškoj sitauciji. Inače, ona već više od dva, odnsno tri odsto, opada skoro tri i po decenije. Vlasti za to znaju, ali prećutkuju. Uvek je odgovor bio – kada ne budemo imali – uvozićemo. To je sad stiglo!

Potrebna je odlučna akcija nadležnih institucija kako bi se zaštitila domaća poljoprivreda. Domaće stočarstvo je odavno ,,pušteno niz vodu’’ i sad je na izdisaju. Zato se i skreće pažnja na važnost revizije pravilnika o uvozu mesa i jačanja podške domaćim proizvođačima.

Ako se trenutna praksa nastavi Srbija će izgubiti deo svog agrarnog potencijala, a domaći klaničari i proizvođači će se sve više oslanjati na uvoz, umesto na razvoj lokalne proizvodnje.

Podaci pokazuju da je Srbija lider u regionu po uvozu svinjskog mesa, što izaziva zabrinutost u sektoru domaće proizvodnje. Troši ga godišnje po jednom stanovniku samo 15 kilograma, a u EU to je više od 30 kilograma. Prema podacima RZS u oborima stočara, sad ih ima 313.495, u Srbiji, nalazi se 2.263.705 svinja, 725.408 goveda, 1.702.682 grla ovaca, 149.558 grla koza, 22 miliona grla živine i 1.261 košnica pčela.

,,Nažalost, autori očito nisu analizirali efekte dohodovne podrške našoj polјoprivredi, te nisu ni mogli imati adekvatne osnove za „viziju“ razvoja. Politika dohodovne podrške bez nekog oblika „propisivanja“ cena je potpuno neefikasan mehanizam. Ne treba navoditi da sve razvijene zemlјe, uklјučiv i EU, i danas propisuju neki od oblika cena polјoprivredno-prehrambenih proizvoda. U EU to je interventna cena, dok su u SAD zajmovna i cilјna cena. Takođe, spolјno-trgovinska zaštita polјoprivrede je potpuno zanemarena od autora Strategije. U ovoj fazi razvoja naše polјoprivrede (Liberalizacija i pregovori o pristupanjuprvo u STO, pa tek onda u EU) neosporno je da treba primeniti instrumente zaštite koji se primenjuje u EU. Tarifne i vantarifne kvote (dozvolјene pravilima STO), kombinovane sa carinskom zaštitom, su vrlo efikasan sistem zaštite domaće proizvodnje od ekscesnog uvoza)’’, upozoravao je Koviljko Lovre.

A, danas, posle jedne decenije primene ove nerelne i lose strategije, pokazuje se da su svi kreatori pogrešili koji nisu prihvatili upozorenja ovog njenog tadašnjeg recenzenta, da se izmeni pore usvajanja ova i u praksi dokazana loša agrarna strategija. Konačno, iz strategije se ne naziru ni obrisi sklopa regulativno interventne politike koja bi obezbedila rast i razvoj polјoprivredno-prehrambenog sektora. To upozorenje se potvrdilo ispravnim! Praksa je pokazala da je ona neostvariva. Jer, kreatori su pisali želju političara da će godišnji rast biti 9,1 odsto, a on je samo 0,17 odsto!

Strategiju je usvojila Valda Srbije, na kraju jual 2014. godine. Nisu prihvaćene primedbe proizvođača, ali nisu uvažene ni primedbe recenzenta koji je ukazivao ne njenu neostvarivost! Sve te manjkovosti je pokazala i dokazala njena primena u protekloj deceniji sve do kraja ove 2024. godine! Tako je Vlada usvojila Strategiju razvoja polјoprivrede Srbije od 2014. pa do 2024. godine bez javne rasprave, a nije htela ni da uvaži primedbe recenzenta. Sad se vidi da se išta od datih obećanja kreatora agroekonomske politike u stgregiji nije se ostvarilo! Nažalost, ostvarilo se sve loše na šta je upozoravao Koviljko Lovre. Međutim za sve to loše ima dosta odgovornih. Ali za tu neodgovornost i za današnji uvoz hrane još uvek niko nije odgovarao!