Portal pametne poljoprivrede

Svoje prehrambene i zanatske proizvode i rukotvorine predstavilo 138 izlagača, a na 24. međunarodnom Nikoljdanskom festivalu rakije žiri ocenjivao 813 uzoraka kapljice iz sedam zemalja

Osmi put održani su Dani poljoprivrede u Senti, zajedno sa 24. međunarodnim Nikoljdanskim festivalom rakije, 12. vojvođanskom kulinarskom i prehrambenom izložbom i prezentacijom starih zanata. Manifestaciju je organizovalo Udruženje poljoprivrednika Sente uz podršku više partnera, pa je u Hali sportova svoje prehrambene i zanatske proizvode i rukotvorine predstavilo 138 izlagača iz vojvođanskih mesta.

Pored degustiranja rakije, u okviru Dana poljoprivrede bilo je i kulinarskih nadmetanja, kuvalo se i degustriralo i vino, deca su se takmičila u dekoraciji torti i ukrašavanju medenjaka. Degustacija gurmanluka iz kulinarskog takmičenja bilo je u humanitarne svrhe za Fondaciju „Ruka u ruci“.

Na Nikoljdanskom festivalu rakije u Senti, koji je jedan od najvećih u regionu, oko koga se i začela tradcionalna manifestacija, međunarodnom žiriju nije bilo lako jer je ocenjivao rekordan broj od 813 uzoraka prirodne domaće rakije iz sedam zemalja: Mađarske, Rumunije, Hrvatske, Slovačke, Slovenije, Ukrajine i Srbije.

Viljamovka braće Kravić apsolutno najbolja

Šampionski pehar za apsolutno najbolju rakiju festivala ponela je pecara „Braća Kravić“ Miloša i Danila Kravića iz Velebita, za rakiju viljamovku. Njima je pripao i šampionski pehar za ovu vrstu rakije. Braća Kravić već tri decenije zajednički se bave proizvodnjoim kvalitetnih domaćih voćnih rakija, pre svega kajsijevače, viljamovke i dunjevače, za koje su do sada osvojili preko 350 priznanja na domaćim i međunarodnim takmičenjima.

– Osnov svega je kvalitetno zrelo voće, stvoriti odgovarajuće tehničko tehnološke uslove, ispoštovati tehnologiju, na vreme odraditi fermentaciju i rezultat ne može da izostane. U ocenjivanju dobre rakije nijanse su između bronzane i zlatne medalje, a evidentno je da se kvalitet prepoznaje i da nam je to donelo šampionsku titulu za viljamovku iz ovogodišnje produkcije – ističe Danilo Kravić.

Žiri je ocenjivao čak 41 vrstu voćnih rakija i još nekoliko destilata koji se ne svrstavaju u rakije, a šampionski pehari dodeljeni za 16 vrsta rakije, gde je ocenjivano više od deset uzoraka kapljice. Majstor Prvog reda vitezova rakije u Srbiji „Sveti Nikola“ iz Sente Mikloš Nađ naglašava da su proizvođači za ocenu ponudili rakije dobrog kvaliteta pa je jedna petina ocenjivanih zavredila zlatne medalje, oko 30 posto srebrenih i oko 20 posto bronzanih odličja.

– Smatramo da ovaj festival svake godine doprinosi ne samo povećanju proizvodnje, nego i poboljšanju kvaliteta domaćih prirodnih voćnih rakija, koja se svakome može preporučiti za konzumiranje. Na taj način se i postiže cilj, da se afirmiše proizvodnja prirodnih voćnh rakija – naglašava Mikloš Nađ.

Dobitnici šampionskih pehara

Šampionske pehare po vrstama rakije su zavredili Sava Stajić iz Kaća za breskovaču, Robert Beloš iz Mokrina za dunjevaču, Josip Dulić iz Subotice za jabukovaču, Rihard Požar iz Ade za kajsijevaču, Atila Sabo iz Karanca (Hrvatska) za komovicu, Robert Kovač iz Bačkih Vinograda za kruškovaču, Geza Danko iz Dunaharastija (Mađarska) za lozovaču, pecara „Braća Kravić“ za viljamovku, Arpad Farkaš iz Šandorfalve (Mađarska) za rakiju od malina, Janoš Kulačik iz Segedinba za šljivovicu, Ferdinand Pogačan iz Deve (Rumunija) za rakiju od smokve, Šandor Sabo iz Jaškišera (Mađarska) za trešnjevaču, Miroje Šturanović iz Subotice za višnjevaču, Zoltan Timar iz Rožnave (Slovačka) za rakiju od šumskog voća, Arpad Šite iz Rumunije za mešanu voćnu rakiju i Miroslav Ivković iz Ljuga u kategoriji odležalih rakija.

Za najboljeg proizvođača rakije na festivalu proglašen je Sava Stajić iz Kaća, koji je za ocenu ponudio 20 uzoraka rakije i osvojio četiri zlatne, devet srebrnih i sedam bronzanih medalja. Za najboljeg proizvođača iz Mađarske proglašen je Arpad Farkaš, iz Rumunije Šandor Butka, iz Slovačke Balint Varga i Hrvatske Janoš Pinkert.

– U voćarstvo i proizvodnju voćnih rakija ušao sam pre pet godina i imam devet vrsta rakija. Da su dobrog kvaliteta potvrda je došla na ovom prestižnom festivalu, jer su svih 20 uzoraka koje sam ponudio osvojile medalje. Od proizvodnje kvalitetnih rakije se ne može obogatiti, ali dobre kapljice imaju kupce i nađe se računica – kaže Sava Stajić.

Joca Botoški iz kaćke pecare „Naša rakija“ konstatuje da je zbog sušne godine ova sezona u proizvodnji bila dosta teška i zbog toga je bio veliki problem nabavka kvalitetnog i dobrog voća.

– Morali smo dosta proputovati kroz Vojvodinu i pola Šumadije da bi kupili kvalitetno voće, ali imali smo sreće da smo obezbedili dovoljno kajsija, šljive smo dopremili iz Pocerine i Fruške gore, vrhunske dunje su bile iz Ade, kruške viljamovke smo pribavili iz Iriga, tako da smo i pored poteškoća lepo zaokružili sezonu. Na tržištu je sada teže nego ranije jer je prisutna ponuda velikog broja proizvođača, različitog su kvaliteta, a ljudi često upoređuju samo cenu, ne i kvalitet. Ako se trudite da imate vrhunske kvalitetne rakije one ne mogu biti jeftine – ukazuje Botoški.

Suša uzela danak

Proizvođači koji svoje se bave povrtarstvom i industrijskim biljem, svoju robu nude na pijačnim tezgama ali i na brojnim manifestacijama kako bi unovčili svoj trud. Minule sezone suša im je uzela danak, pa direktnom prodajom nastoje da izbegnu da kajmak ne pokupe nakupci. Među proizvodima koje je ponudio posetiocima u Senti, našli su se pasulj, beli luk i mak iz gazdinstva Dragana Magazinovića iz Ravnog Topolovca, a iz hobija tu je i proizvodnja rakije.

– Sve što proizvedem prodajem na pijaci i na manifestacijama jer se tu postižu daleko veće cene nego što nude nakupci. Moramo da se borimo i snalazimo. Trudili smo se da i u sušnoj sezoni proizvedemo što bolje i donekle smo uspeli. Ravni Topolovac je poznat po proizvodnji pasulja, snabdevali smo potrošače širom bivše Jugoslavije, a sada se dosta pasulja lošijeg kvaliteta se uvozi, ali opstajemo i mi manji proizvođači. Uveren sam, da dok je nas biće i pasulja – smatra Magazinović.

Gazdinstvo Roberta Saboa iz Novog Kneževca posvećeno je proizvodnji i preradi začinske paprike i semena tikve golice.

– Sezona je bila jako loša, tako da će biti dobro ako izvučemo pozitivnu nulu. Zbog suše jako malo je rodilo, nije za pohvalu, ali izdržaćemo nekako pa ćemo i dogodine opet sejati industrijsku papriku i tikvu golicu. Ove godine smo imali prinos pet tona industrijske paprike po jutru, što je upola manje, a kod tikve golice jedva da smo imali 50 kilograma semenki po jutru ili šestinu od prosečnog roda. Jednu količinu začinske paprike sami preradimo i u zimskom periodu prodajemo na pijaci, a drugi deo sirovine isporučimo prerađivačima u Martonošu. Isplativije je ako sami prerađujemo začinsku papriku jer uz malo više truda, rada i energije koje treba uložiti može koji dinar više da se zaradi.

Milorad Mitrović
Foto: M. Mitrović