Portal pametne poljoprivrede

Proizvodnjom organske hrane danas se u Srbiji bavi oko 7.000 domaćinstava. Oni hranu proizvode na oko 24.000 hektara špto je tek 0,6 odsto obradivih povšrina. Organska hrana proizvedena u Srbiji izvozi se u vrednosti oko 60 miliona dolara godišnje

Piše: Branislav Gulan

Organska proizvodnja hrane u Srbiji danas se obavlјa na više od 24.000 hektara, što predstavlјa samo 0,61 odsto ukupnih obradivih površina. Sa proizvodnjom bavi se blizu 7.000 domaćinstava. Rast ove proizvodnje u Srbiji ide ,,puževim korakom“, a cilј je da se 2040 godine njena proizvodnja obavlјa na 100.000 hektara. Očekuje se da za dve decenije organska proizvodnja hrane u sinhronizaciji ,,zelene ekonomije“ treba da postane značajan faktor u razvoju sela i polјoprivrede u Srbiji. Poslednjih godina došlo je do naglog rasta ove proizvodnje, kako do povećanja u hektarima, tako i u tonama. Tako su nakon mnogo godina provedenih na margini, organski proizvodi ušli na glavna tržišta i postala deo globalnog trenda u načinu života, zdravlјa i u održivom razvoju Srbije.

Tražnja za organskim proizvodima je jedina koja je u svetu, a i u Srbiji, rasla u vremenu posle velike svetske ekonomske krize 2008. godine. I dalјe je nastavlјen trend rasta. Danas u svetu organsko tržište brže raste na globalnm nivou od rasta površina pod organskim polјoprivrednim zemlјištem, pa ukorak sa tim raste i njegova cena. Domaće tržište organskih polјoprivrednih proizvoda je još uvek nedovolјno razvijeno i pored značajnih pomaka poslednjih godina. U ovom trenutku, najveću perspektivu za najbrže širenje organske proizvodnje, a to znači i agrobiznisa iz ekološke polјoprivrede, ima brdsko – planinsko područje Srbije. Ono pruža najpovolјnije uslove za organsku polјoprivredu jer se na tom području nalazi više od 60 odsto agrarnih površina Srbije. To je i šansa da se, kroz bavlјenje ovom proizvodnjom, zaustavi iselјavanje iz tih delova Srbije. Jer, njive su ostale nezagađene od konvencionalne polјoprivrede. U tim regionima Srbije proizvodnja se odvija bez primene savremenih agrotehničkih mera pa je sačuvan kvalitet zemlјišta. Proizvodnja se obavlјa na malim parcelama i sopstvenom radnom snagom proizvođača. To je i šansa da se zaustavi iselјavanje iz Srbije gde nestaje svako četvrto selo (od 4.720 nestaje više od 1.200 naselјa). Proizvodnja organske hrane pruža i šansu da se smanji razlika između, razvijenih i nerazvijenih, bogatih i siromašnih.

Organska polјoprivreda sprovodi se u 120 zemalјa, na 51 milion hektara, a njena vrednost je oko 80 milijardi dolara. Da bi se na jednom području zasnovala organska polјoprivredna proizvodnja, ono mora ispunjavati precizno definisane uslove.

U Evropskoj uniji se oko 50 miliona stanovnika opredelilo da troši organsku hranu. To je šansa za Srbiju da više izvozi organskih proizvoda. Procena je da organsko tržište u Srbiji vredi oko 50 miliona dolara. U 2017. godini, ukupan izvoz hrane, odnosno sirovian za njenu proizvodnju iz Srbije bio je 3,1 milijardu dolara, a u tome je organska hrane bila svega 19 miliona dolara.

Organsko tržitše je jedno od najbrže rastućih tržišta u svetu i prema poslednjim podacima IFOAM-a (Svetske organiazacije za organsku proizvodnju) u 2015. godini vrednost njegove proizvodnje bila je veća od 80 milijardi dolara. Proizvodnja se odvijala na više od 51 miliona hektara. Vodeće organsko tržište su SAD, Nemačka, Francuska i Kina. Najveći potrošači organskih proizvoda su Švajcarci (262 evra po stanovniku godišnje), a Danska ima najveći udeo organskih proizvoda na tržištu, a to je 8,4 odsto. Dok se u Evropi daju podsticji za organsku proizvodnju od 250 do 700 dolara po hektaru, Srbiji je to još uvek simbolično.

Najviše se izvozi zamrznuta malina, višnja, borovnica…

Od 24.000 hektara pod organskom proizvodnjom u Srbiji najveću površinu obuhvata proizvodnja žitarica, zatim voća, navodi „Serbia organika“. Vrednost izvoza organskih proizvoda prema podacima Uprave carina u 2016. godini iznosila je nešto oko 19 miliona evra. Tradicionalno, najviše se izvozi sveže i voće niskog stepena prerade: smrznute malina, višnja, borovnica, jagoda, kupina, zatim koncentrati voćnih sokova, od čega najviše od jabuke, sušeni proizvodi: malina, kupina, višnja, lekovito bilјe, pečurke.Vrlo malo izvozimo gotove proizvode. Od voćnih vrsta u 2016. godini najviše je izvezeno zamrznute maline – 10,1 miliona evra, smrznute kupine – 1,5 milion evra i sveže organske jabuke u vrednosti od 717.400 evra. Poslednjih godina, od 2020. Pa nadalje vrednost izvozase kreće do 60 miliona dolara godišnje.

Od prerađevina od voća, pre jedne decenije, oko 2015. godine, najviše je izvezeno koncentrata od jabuke u vrednosti 1,6 milion evra, sušenog voća – 2,2 miliona i pirea od višnje, kupine, maline, šlјive u vrednosti od preko 846.000 evra.

Određen broj domaćih kompanija uspešan je u plasmanu organskih proizvoda na inostranim tržištima, međutim potencijal koji Srbija ima u pogledu proizvodnje i izvoza organskih proizvoda nije dovolјno iskorišćen, ocenjuju u ovoj organizaciji. „Serbia organika“ napominje da domaći manji proizvođači nisu konkurentni na inostranom tržištu, koje zahteva stabilnu isporuku proizvoda u odgovaraćim količinama, ujednačenog kvaliteta, s jedne strane, a sa druge strane zbog nedostatka informacija o stanju i zahtevima na stranom tržištu i mogućim partnerima. Kada je o lokalnom tržištu reč, uklјučujući promet na zelenim pijacama, ne postoji zvanična statistika. Iskustva malih proizvođača su pokazala da se zelene pijace od izuzetnog značaja za njih i potrebno je raditi na njihovoj održivosti, ali poslednjih godina su značajni kanali prodaje specijalizovane prodavnice kao i maloprodajni objekti većih trgovačkih lanaca.

Pesticidi na kašičicu

Budući da je Srbija zemlјa koja već više više od dve i po decenije koristi malo veštačkog đubriva, a ponajmanje je imala novca za nabavku pesticida i herbicida, stvoreni su uslovi za razvoj organske polјoprivrede koja postaje izuzetno atraktivna. U njoj se pre jedne decenije godišnje trošilo na ovim prostorima 14.000 tona pesticida, dok je to danas svedeno na manje od 3.000 do 4.000 tona. Ali, pesticide koji su se uvozili u ovim, količinama zamenili su mnogi drugi artikli koje sami proizvodimo.

Smanjena je i proizvodnja veštačkog đubriva. Pre deceniju i po trošili smo 120 kilograma po hektaru i po tome bili među poslednjima u svetu. Danas trošimo ooko 46 kilograma! Mala potrošnja veštačkog đubriva bila je zbog nemaštine i siromaštva, a ne želјe da se ono upotreblјava u što manjim količinama. Pre dve decenije trošili smo godišnje na ovim prostorima blizu 1,5 miliona tona đubriva, a danas samo 700.000 tona godišnje.

Organska proizvodnja hrane treba da donese čiste proizvode bez primesa hemijskih supstanci, što je veliki izazov. Za proizvode tretirane prirodnim materijalima naročito je Evropa zainteresovana, jer je ona i najveći zagađivač životne sredine. Primera radi Austrija je prva zemlјa u Evropi pre dve i po decenije počela organsku polјoprivrednu proizvodnju da bi danas ona bila zastuplјena sa blizu 20 odsto i time postala veliki izvoznik ove hrane. Ova proizvodnja treba da zauzme reprezentativno mesto u našoj ukupnoj polјoprivrednoj proizvodnji koja će imati svoju profitabilnost.