Portal pametne poljoprivrede

Svetski dan voda ove godine prošao je u znaku glečera. Cilj je bio da skrene pažnja na važnost zaštite smrznute vode kao resursa za budućnost u uslovima ubrzanih klimatskih promena. Ipak, nameće se pitanje – kakve veze imaju polarne kape i planinski vrhovi sa onima koji žive u Vojvodini?

“To što je led daleko, ne znači da posledice nisu pred našim vratima”, upozorava urednica portala Ekologika Jovana Šesterikov.

Šta su uopšte glečeri?

Istraživačica na Institutu za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu Sonja Rendulić objašnjava:

Kriosfera je ledeni pokrivač Zemlje. Obuhvata 10% njene površine. Taj led je nastajao tokom dugih vremenskih perioda, od nekoliko vekova ili nekoliko miliona godina, u zavisnosti na kojoj smo tački Zemlje. Glečeri su deo kriosfere i odnose se na led koji se kreće pod uticajem gravitacije. Zastupljeni su na svim kontinentima sem Australije. Pored glečera postoje i ledeni pokrivači koji se odnose na led koji je stacionaran (ne kreće se), najveći i najpoznatiji su na Antarktiku i Grenlandu. Takođe postoji još jedna vrsta velikog ledenog pokrivača na Arktiku koji pluta na morskoj površini.

Rendulić objašnjava da se u toku letnjih meseci otopi veća količina leda koja tokom zime ne uspe da se nadoknadi, pa tako poslednjih godina imamo stalan deficit planetarnog leda. To je alarmantna vest, kako za nas u Srbiji, tako i za sve ljude na planeti, dodaje.

Kakve veze topljenje leda ima s nama?

Topljenje glečera, iako se dešava na visokim nadmorskim visinama i polovima, ima direktne posledice na pijaću vodu, klimu i bezbednost stanovništva u regionima poput Vojvodine. Flaširana voda neretko na etiketi ima moćne planinske vrhove koje bi potrošača trebali da asociraju na svežinu. Ipak, to nije slučajnost. Najveće rezerve slatke vode u Evropi nalaze se upravo na planinskim vrhovima. Ukupno 69% ukupne količine pijaće vode na Zemlji je u čvrstom stanju.

“Ukoliko globalno nastavimo sa ovakvim načinom života, zanemarujući emisiju gasova staklene bašte, glečeri u Evropi će izgubiti čak 90% svoje mase do kraja 21. veka,” upozorava Sonja Rendulić.

“U takvoj situaciji je sigurno da će naša deca i unuci iskusiti problem nedostatka pijaće vode. To važi podjednako i za Vojvodinu, i za Srbiju i za sve zemlje regiona”, dodaje.

Dok se naše rezerve slatke vode tope, one istovremeno razblažuju slanost mora. Kada se sa tim sabere opšta viša temperatura, rezultat je promena morskih struja. Zadatak ovih vodenih masa je da preraspodele toplotu između polova i ekvatora. Na taj način održavaju blagu klimu u Evropi, naročito u severnim zemljama koje bi, s obzirom na svoju geografsku širinu, trebalo da budu značajno hladnije nego što zaista jesu.

Istraživačica Sonja Rendulić navodi da razblaživanje slanosti mora i veće temperature usporavaju Golfsku struju do te mere da se, prema procenama, u narednih 25 do 75 godina može potpuno zaustaviti.

“To će dovesti do hladnijih zima na severu i zapadu Evrope, dok će jug Evrope postati topliji.”

Američki Boston i crnogorski Bar nalaze se na istoj geografskoj širini. Međutim, dok u prvom gradu zimi temperatura spušta ispod nule, u drugom zre narandže. Ovo je rezultat upravo Golfske struje. Ipak, i Boston i Bar se nalaze pored mora, pa ukoliko se ovako nastavi, velika je šansa da bi mogli da se pridruže Atlantidi u svojoj podvodnoj mistici.

Nivo svetskih okeana se do sada podigao za 20 cm. Prema najpesimističnijem scenariju, do kraja ovog veka referentna tačka za nivo mora mogla bi da se podigne čak za metar ili dva.

Da li ćemo opet veslati Panonskim morem?

Sonja Rendulić odgovara da neće, bar ne za vreme naših života. Ona objašnjava da za pecanje ribe sa terase višespratnice u Novom Sadu, nisu dovoljne samo klimatske, već su neophodne i tektonske promene, koje su uslovile i nestanak ovog mora.

“Povećana vlažnost, suše, olujne padavine, poplave, požari, klimatske izbeglice i nestašica pijaće vode su pojave koje su izvesne, a savremen čovek će morati da uloži veliki trud da se na njih prilagodi. Toliko da neće ni imati vremena da razmišlja o povratku Panonskog mora”, kaže ova stručnjakinja.

Dakle, nećemo veslati od Bačke do Banata, ali ćemo zasigurno veslati po ulicama. Veća zapremina mora i okeana u kombinaciji sa višom temperaturom vazduha znači više vodene pare u atmosferi, samim tim i obilnije i razornije oluje.

Glečeri nam na neki način koriste kao planetarna zaštita od Sunca, jer u velikoj meri reflektuju njegove zrake. Smanjenjem ovih belih površina, Zemlja bi upijala dodatnu količinu Sunčeve energije, što bi dovelo do još bržeg globalnog zagrevanja.

“Ledeni pokrivač je Zemlji kao nama bela lanena košulja leti, a gubljenje ledenog pokrivača je kao dodavanje sve tamnijih i tamnijih nijansi letnje odeće”, plastično objašnjava Rendulić.

Društveni aspekt prirodnih posledica uslovljenih ljudskim delovanjem

Dakle, videli smo da ono što se dešava na Arktiku i Antarktiku itekako utiče na Kovačicu, Bački Petrovac, Pivnice ili Kisač, uprkos tome što polovi deluju jako udaljeno. Urednica portala Ekologika, Jovana Šesterikov, objašnjava da interesovanje za daleku i globalnu temu klimatskih promena među publikom postoji, kada se uspostavi veza sa svakodnevnim životom.

“Glečeri su možda daleko, ali kada nam leto traje pet meseci i ostanemo bez domaće hrane, shvatimo koliko su blizu. Ključ je u konkretnim primerima – iz komšiluka, ne iz laboratorije”, kaže Šesterikov.

Sonja Rendulić navodi da se Srbija pridružila globalnim naporima za smanjenje emisije gasova koje proizvode efekat staklene bašte. Međutim, kao pojedinci, ne moramo čekati skrštenih ruku. Možemo, za početak, povećati sopstvenu svest.

“Prvo, svako od nas treba svojim čulima da osmotri svet oko sebe. Zatim da postavi sebi pitanje. Zašto je toplije iznad betona nego iznad travnate površine?”, podstiče Rendulić na razmišljanje.

Lično istraživanje doprinosi sticanju znanja, a samim tim i većem angažovanju pojedinca. Jovana Šesterikov naglašava da građanke i građani koji su svesni dešavanja u svojoj okolini mogu da vrše pritisak na donosioce odluka kako bi se usvojile klimatski odgovorne politike. Lokalne zajednice mogu biti snažan glas ako se udruže – kroz građanske inicijative, lokalne akcije, peticije, dijalog sa donosiocima odluka.

“Da li ćemo saditi drvo ili betonirati dvorište, da li ćemo reciklirati ili odgovorno kupovati – to jeste važno. Ali još je važnije da ne budemo tihi posmatrači dok neko drugi odlučuje o našoj budućnosti”, zaključuje Šesterikov.

Izvor: Storyteller