Storyteller: Gde je nestao zeleni dinar?
Na polici kod ulaznih vrata stoji kasica. U porculanu u obliku praseta, porodica skuplja novac za letovanje. Skuplja se cele godine kako bi se rasteretio kućni budžet. Svi članovi porodice doprinose zajedničkom cilju. Ipak, nepredviđeni događaj menja planove: pred sam početak leta kvari se automobil. Umesto na sladoled na nekoj plaži, ušteđena sredstva odlaze majstoru.
Ovakvo nenamensko trošenje sredstava može biti izvor frustracija. Slična situacija, nažalost, nije retkost ni kada je reč o taksama za zaštitu životne sredine koje kompanije i pojedinci u Srbiji izdvajaju. U Valjevu su rešili da tome stanu na put.
Ekipa koja stoji iza organizacije “Lokalni odgovor” pokrenula je pre nekoliko godina akciju “Kako se troši zeleni dinar”. Cilj inicijative je bio da se građanima približi funkcionisanje lokalnog budžeta.
Valjevci i Valjevke se redovno suočavaju sa problemima poput zagađenja vazduha, vode ali i neadekvatnog upravljanja otpadom. Iako gradski čelnici neretko obećavaju da će rešiti problem, konkretni koraci i jasna posvećenost često izostaju iz njihovih zvaničnih planova.
“Usmeravanje pažnje na zeleni dinar je brzo došlo kada smo shvatili da odgovor na to šta su prioriteti lokalne politike, ne stoji toliko u planovima koliko u Odluci o budžetu. Put novca dosta toga govori. Planovi koje donosi lokalna samouprava koji nemaju uporište u budžetu su planovi koji stoje u fioci i ne realizuju se”, kaže Vladimir Pantić iz organizacije “Lokalni odgovor”.
Zato je “Lokalni odgovor” istraživao kako se u ovom gradu na Kolubari troše sredstva namenjena za zaštitu životne sredine. U okviru akcije su i informisali javnost o važnosti učestvovanja u budžetskom procesu. Ipak, nisu naišli na sluh donosioca odluka.
“Mnogi aktivisti i nezavisni stručnjaci smatraju da Gradska uprava i dalje ne ispunjava zakonske obaveze, ne odgovara na sva postavljena pitanja tokom rasprave, niti daje valjana obrazloženja”, kaže Pantić.
Da je eko taksa korišćena namenski, dobar deo ekoloških problema bi bio rešen
Fondovi za zaštitu životne sredine postoje na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou. Ova kasa se puni sa 10 vrsta naknada, među kojima je i naknada za zagađenje vazduha, objašnjava Dejan Maksimović iz udruženja “Stanište” iz Vršca.
On navodi da je od 2010. godine, kada su osnovani zeleni fondovi, uočeno da se ne koriste namenski. Novac namenjen za sadnju drveća, električne autobuse ili merače kvaliteta vazduha, uglavnom je preusmeravan u druge svrhe. Ova praksa, naravno, nije bila u skladu sa zakonskim propisima.
Maksimović objašnjava, da su nenamenski trošena i sredstva koja su ostala u fondu, kroz projekte upitne efikasnosti i povezanosti sa životnom sredinom. Prema istraživanju “Staništa” od 2010. do 2022. godine, nenamenski je potrošeno dve trećine eko fondova, što je oko 700 miliona evra.
Izmenom Zakona o budžetskom sistemu 2015. godine, u Članu 2, sužava se obim sredstava koji se smatraju namenskim. Namenski se moraju trošiti samo novac od donacija, kredita i samodoprinosa. Time je odlučeno da novac iz kasice koju punimo u jednu svrhu, koristimo za bilo šta drugo.
“Izmene zakona su omogućile organima vlasti da slobodno nastave da rade ono što su radili dok to nije bilo zakonom dozvoljeno”, kaže Dejan Maksimović.
Maksimović smatra da se u našem društvo zajednička korist podcenjuje. On podseća da postupanje suprotno javnom interesu nanosi štetu i onima koji protiv njega Jer, ipak, i zagađivač udiše isti vazduh kao i drugi građani i građanke.
Vladimir Pantić iz “Lokalnog odgovora” naglašava da građani i građanke moraju aktivno zahtevati od nadležnih institucija da transparentno pokažu račun za svaki utrošen dinar iz budžeta.
“Istovremeno, podjednako moramo biti uporni i otvoreni i za saradnju sa lokalnim vlastima, spremni da predlažemo, kontrolišemo, ali i preuzimamo svoj deo građanske odgovornosti za lokalne politike”, zaključuje Pantić.
Izvor: Storyteller