Portal pametne poljoprivrede

Poljoprivrednici u Srbiji očekuju od novog ministra poljoprivrede, Dragana Glamočića, hitno rešavanje ključnih problema u sektoru – pre svega pravovremenu isplatu subvencija, dostupnost povoljnih kredita pre setve, kao i zaštitu domaće proizvodnje od prekomernog uvoza.

Apel na kontinuitet subvencionisanja

Predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije, Jovica Jakšić, izjavio je da će insistirati na sastanku sa ministrom Glamočićem kako bi se osigurala dosledna politika subvencija.

„Ne može svaki ministar da menja pravila. Potrebna je stabilna i predvidiva poljoprivredna politika“, naglasio je Jakšić.

Jedan od problema koje je istakao jeste situacija sa zakupcima zemljišta – vlasnici često ne žele da subvencije prenesu na poljoprivrednike koji zaista obrađuju zemlju, a zakupci iz straha da ne izgube zemlju, ćute i trpe.

Ograničenja u osiguranju useva

Jakšić je upozorio i na ograničenu podršku države u osiguranju useva. Premije za osiguranje su, prema njegovim rečima, neadekvatne realnim potrebama velikih proizvođača.

„Ako neko obrađuje 100 hektara, za osiguranje mu je potrebno i do milion dinara. A država vraća samo 100.000 dinara. To nije stimulativno“, rekao je on.

Kritike na agrarnu politiku i prekomerni uvoz

Dragan Kleut, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata, izrazio je pesimizam povodom dolaska novog ministra, ističući da je agrarna politika koju Glamočić danas sprovodi zapravo kreirana ranije, dok je bio savetnik predsednika Vučića.

„Ništa se neće promeniti dok je isti sistem na snazi“, smatra Kleut.

Kao primer, naveo je problem sa povraćajem akcize na gorivo, koja još nije isplaćena iako je dogovor bio da se vrati 50 dinara po litru u roku od 14 dana.

Prekomerni uvoz uništava domaće stočarstvo

Kleut je posebno istakao da je uvoz jeftinog sira doveo do viška mleka na domaćem tržištu, što je rezultiralo smanjenjem otkupnih cena i količina.

„Ko ima 50 ili 100 krava, a smanji mu se cena, taj ima ogroman gubitak. Poljoprivreda je uništena do panja„, poručio je on.

Zbog niskih otkupnih cena i nesigurnosti, većina poljoprivrednika je prinuđena da se bavi dodatnim poslovima kako bi opstala.

Loša praksa u osiguranju i kašnjenje subvencija

Kleut je istakao i problem s osiguranjem – olujni vetar nije priznat kao šteta, a osiguranje od grada je preskupo. Jakšić je dodao da, iako su subvencije po hektaru isplaćene, rok isplate nije poštovan – što stvara ozbiljne poteškoće u planiranju proizvodnje.

„Subvencije treba da idu onima koji zaista obrađuju zemlju, a ne vlasnicima koji je izdaju u zakup“, zaključio je Jakšić.