Portal pametne poljoprivrede

Velika potražnja za oranice u Vojvodini diže cene do neslućenih visina

Potražnja za obradivim poljoprivrednim zemljištem u Srbiji, a posebno u Vojvodini, ne jenjava godinama, pokazuju najnoviji podaci Republičkog geodetskog zavoda. U fokusu su plodne oranice koje se prodaju po izuzetno visokim cenama, a pojedini ugovori obaraju sve dosadašnje rekorde, piše EUpravozato.

Najviša ukupna cena zabeležena je u Bačkoj Topoli, gde je čak 116 hektara zemljišta prodato za više od dva miliona evra. Ipak, kada je reč o ceni po kvadratnom metru, primat drži Kać kod Novog Sada – tamo je oranica površine 10.717 kvadratnih metara prodata za 150.000 evra, što znači da je kvadrat koštao 14 evra.

Prema izveštaju RGZ-a, Kać je već godinama mesto u kojem se beleži velika potražnja za zemljištem, pa je logično da su tamo i cene najviše.

Cena hektara u Sremu i do 14.000 evra

U Sremskom okrugu, u poslednjem tromesečju 2024. godine, prosečna cena poljoprivrednog zemljišta iznosila je oko 14.000 evra po hektaru. Iako visoka, ova cena ne predstavlja maksimum kada je reč o prodaji oranica u Srbiji.

Rekord drži Rumenka – 500.000 evra za hektar

Ubedljivo najskuplje obradivo zemljište u Srbiji do sada prodato je pretprošle godine u Rumenki. Parcela od 19.970 kvadrata plaćena je po ceni od 50 evra po kvadratu, što znači da je hektar koštao čak 500.000 evra. Do tada je rekord držala oranica u Kaću koja je dostigla cenu od 400.000 evra po hektaru.

Ni treće tromesečje prošle godine nije prošlo bez izuzetnih cena – u Surčinu je 4.097 kvadrata oranice prodato za gotovo 160.000 evra, što znači da je kvadrat koštao 39 evra. Da je u pitanju bio ceo hektar, cena bi premašila 390.000 evra.

Manjak zemljišta i prenamena utiču na cene

Stručnjaci upozoravaju da je obradivog zemljišta sve manje, što dodatno podiže njegovu vrednost. Uz to, u pojedinim slučajevima dolazi do prenamene poljoprivrednog zemljišta u građevinsko, iako je taj proces složen i skup.

Prema poslednjim procenama, zemljište je ograničen resurs, a više od 60 odsto tla u EU nije u dobrom stanju. Zdravo zemljište je ključ za 95% hrane koju konzumiramo, ali i za očuvanje više od četvrtine svetskog biodiverziteta. Takođe, ono predstavlja najveći kopneni rezervoar ugljenika na planeti.

Zbog toga Evropska unija priprema direktivu kojom će se pratiti stanje zemljišta, unapređivati otpornost i upravljati zagađenim lokacijama. Cilj je i usporavanje gubitka zemljišta, naročito zbog urbanizacije i gradnje infrastrukture.

Zemljište kao investicija i strateški resurs

S obzirom na trendove i ograničene kapacitete, jasno je da će obradivo zemljište u Srbiji i dalje biti sve skuplje i traženije. Za investitore i poljoprivrednike, to je signal da je zemlja danas ne samo resurs, već i ozbiljna investicija za budućnost.